Mišković traži pasoš nazad trajno

Sud bi o tom zahtevu trebalo da odlučuje sutra.

Miškovićeva odbrana smatra da je jemstvo od 12 miliona evra u gotovini, koje je letos položio sudu, dovoljna garancija da će se odazivati na sve pozive suda.

U nastavku suđenja u Specijalnom sudu sudija Vladimir Vučinić saopštio je da će sud o tom zahtevu odlučiti sutra. Za tu odluku potrebno je da konsultuje tužioca za organizovani kriminal.

Mišković je u kratkom obraćanju rekao da je, zbog nedavnog odbijanja suda da mu vrati paoš kako bi išao u Holandiju na službeni put, pretrpeo ozbiljne probleme u poslu.

“Ustav mi garantuje da mogu da putujem, a moje osnovno sredstvo za rad je pasoš Ja sam izuzetak u ovom procesu, a ne želim to da budem, samo želim svoja prava", rekao je Mišković kome je danas nastavljeno suđenje zbog optužbi da je sa saradnicima oštetio putarska preduzeća za 16,95 miliona dinara, a budžet Srbije za 472 miliona dinara.

Vlasnik "Delta holdinga" pušten je 23. jula iz pritvora da se brani sa slobode na osnovu jemstva od 12 milona evra u dinarskoj protivvrednosti, koje je uplatila njegova kompanija.

Miškoviću je privremeno oduzet pasoš i određena mera zabrane napuštanja boravišta, uz obavezu javljanja Policijskoj upravi za grad Beograd - PS Savski venac, svakog prvog radnog dana u mesecu.

Krajem decembra bio mu je odobren trodnevni put u London, a sredinom januara sud mu nije odobrio da otputuje u Holandiju.

Đuraškovićeva odbrana

Tanjug

U nastavku suđenja odbranu je izneo vlasnik "Nibens grupe" Milo Đurašković, koji je negirao u Specijalnom sudu u Beogradu da je zajedno sa vlasnikom "Delta holdinga" Miroslavom Miškovićem, njegovim sinom Markom i još osmoro optuženih, zloupotrebama oštetio putarska preduzeća za ukupno 16,95 miliona evra, a budžet 472 miliona dinara.

Đurašković je tokom izlaganja odbrane rekao da su putarska preduzeća u njegovom vlasništvu bila u ekspanziji sve do 2009. kada su Putevi Srbije prestali da izmiruju svoje obaveze, a dugovi počeli da se gomilaju, kao i da su Miškovići godinu dana ranije izašli iz tog posla.

Tokom detaljnog izlaganja odbrane Đurašković je ispričao da su privatizacijom putarskih preduzeća 2003. godine - kupovinom PZP Niš i dobrim rezultatima, njegove ambicije, kako je rekao, počele da rastu. Želeo je da kupi PZP Beograd, koje je bilo lider i najveće putarsko preduzeće u Srbiji sa bilansom godišnje zarade od 50 miliona evra. Prema njegovim rečima, da bi mogao da nastupi na tenderu, morao je da obezbedi partnera u konzorcijumu.

“Pričao sam sa Miroslavom Miškovićem, dobio pozitivan odgovor. Napravljen je konzorcijum u kom je 48 odsto imao “Delta M” 51 odsto PZP NIŠ i jedan odosto “Emisio broker”. Na tom tenderu smo dali najbolju ponudu i kupili 70 odsto PZP Beograd. Iste godine 2005. kupljeno je i PZP Bačka put Novi Sad. Ukupna cena isplaćena državi je 42 miliona evra”, rekao je Đurašković.

Tih pet preduzeća formiralo je Nibens grupu, koja je zapošljavala 3.000 ljudi, u početku je zarađivala 80 miliona evra, a za godinu čak 250 miliona evra, napomenuo je on. U toku 2006. godine konzorcijum je preuređen tako što je Delta M ostao sa jedan odsto, a PZP sa 99, jer Delta M više nije želela da investira u putarska preduzeća. “Ali na moju inicijativu nastavljeni su razgovori da se PZP Niš dokapitalizuje", kazao je Đurašković.

"Dogovoreno je da se preko preduzeća Mera invest, u vlasništvu Marka Miškovića, izvrši dokapitalizacija emisijom akcija koja je iznosila oko devet miliona eura”, rekao je on. Dobar rad Nibens grupe, kako je naveo, privuklo je interesovanje austrijske firme Štrabag, koju je lično u Beču posetio tokom 2007. i u čijem je vlasništvu sa 33 odsto učestvovao Oleg Deripaska.

"Deripaska je želeo da investira u putarska preduzeća i rekao mi je na sastanku, na kom nije bio Mišković, da želi da kupi najmanje 70 odsto Nibens grupe, ili celo preduzeće”, ispričao je Đurašković. "Mene je, međutim, zanimala dalja vizija te grupe. Ja još nisam bio zaokružio tu grupu, zanimala me je niskogradnja, mostovi, tuneli , železnica..", ispričao je Đurašković navodeći da je odbio prodaju preduzeća Deripaski, iako Miškovići s tim nisu bili saglasni.

On je zbog toga Miškovićima ponudio da otkupi njihove akcije, što su oni prihvatili. Revizorska kuća KPMG iz Londona je procenila da je stvarna vrednost Nibens grupe 300 miliona evra, a on je Miškovićima, njihov udeo od 41 odsto, prodao za 30 miliona evra. Početak kraja putarskih preduzeća počeo je kada su se 2008. akumulirali dugovi Puteva Srbije prema njima.

Đurašković je objasnio da je zbog tih dugova započeo razgovore sa ministrom Velimirom Ilićem, ali da su te godine bili izbori i da je u avgustu formirana nova vlada. Novi ministar Milutin Mrkonjić preuzeo je funkciju i ovi razgovori se obnavljaju s njim, direktorom Puteva Srbije Zoranom Drobnjakom i savetnikom premijera izvesnim Nikezićem.

“Ali su ovi razgovori krenuli u lošem pravcu. Oni su pričali da u budžetu nema para za te obaveze, da će dug biti pod lupom da se razmišlja o likvidaciji Puteva Srbije...na kraju smo se dogovorili da se dug reprogramira u 12 polugodišnjih rata, ispričao je Đurašković i dodao da se potom stvorilarupa u bilansima Nibens grupe od oko 70 miliona evra...Tad počinje borba za opstanak Nibens grupe. Zbog otpisa tog duga putna privreda je doživela rak-ranu u i vrlo će se teško oporaviti”, smatra nekadašnji prvi putar Srbije.

Đurašković je podsetio i na druge probleme koji su pratili krah rada njegovog preduzeća, a to su ekonomska kriza, zaustavljanje građevinske industije...

Prilikom kontrole UPK -a 2011. pregledani su svi papiri i nisu ocenjeni kao krivično delo, ali u decembru 2012. jesu, napomenuo je Đurašković.

On je tužioca prisutnog u sudnici upitao da li bi bilo propadanja Nibens i ovog procesa da nije bio uhapšen 2011. zbog slučaja FAM Kruševac, zbog kog je proveo 11 meseci u pritvoru. Đurašković je drugooptuženi u tom procesu i jedini je još u kućnom pritvoru sa elektronskom narukvicom oko noge, preko koje se prati da li poštuje zabranu napuštanja stana, dok se ostali brane sa slobode.

Miroslavu i Marku Miškoviću i Milu Đuraškoviću na teret se stavljaju krivična dela zloupotreba položaja odgovornog lica u saizvršilaštvu i poreska utaja. Za oba dela zakonom je zaprećena kazna do 10 godina zatvora.

Optužnica obuhvata i Rista Ristića, Milutina Gaševića, Zorana Mihailovića, Dejana Jevtića, Zdravka Rasa i Predraga Filipovića, koji se terete za pomaganje u izvršenju krivičnog dela zloupotreba položaja odgovornog lica. Živojin Petrović i Jadranka Bardić optuženi su za krivično delo poreske utaje. Svi optuženi su u istrazi, kao i na početku suđenja, u izjašnjavanju o krivici negirali da su izvršili krivična dela.