"Večiti studenti": Promenite zakon

Da podsetimo, studenti koji su fakultete upisali pre uvođenja "Bolonje” imaju rok do 30. septembra 2014. da diplomiraju ili da pređu na studije "po novom”.

Zato ovi akademci sada zahtevaju da se taj rok produži za još dve godine – do 10. oktobra 2016. odnosno za još tri godine za one u polju medicine, piše Politika.

Oni traže i da imaju pravo da polažu ispite svakog meseca, kao i da Ministarstvo prosvete uradi analizu po fakultetima, utvrdi gde je i kod kojih profesora "usko grlo” i pošalje inspekciju tamo gde se utvrdi da postoji problem.

Studenti takođe skreću pažnju i da su pojedini fakulteti u Beogradu i Novom Sadu već protivzakonito objavili obaveštenja dekana u kojima se stari studenti pozivaju da u toku prvih meseci ove godine pređu na studije po "Bolonji”.

Ministarstvo prosvete za sada je na stanovištu da se zakon mora poštovati, ali da se razmatra povećanje broja rokova ili uvođenje posebne nastave kako bi ovi akademci što lakše diplomirali. Ministar Tomislav Jovanović je u petak ponovo prosledio fakultetima dopis u kojem se traži da dostave podatke o broju studenata koji su fakultet upisali pre 2005. godine.

Niko ne zna tačno koliko ima studenata koji su izgubili korak sa svojom generacijom: pretpostavka je da ih je od 20.000 do 40.000.

Prorektor Univerziteta u Beogradu prof. dr Miodrag Popović kaže da je pokušao da organizuje fakultete da dostave ove podatke, ali da mu to nije pošlo za rukom. On navodi da je pre dve godine rađena jedna procena po kojoj na UB ima oko sedam, osam hiljada ovih studenata, ali dodaje da su verovatno neki od njih do sada diplomirali.

"Tačan broj "večitih studenata” je jako teško utvrditi, jer je problem kako prikupiti podatke. Po starom zakonu, studenti su imali obavezu da se evidentiraju sve do isteka apsolventskog staža, a posle toga više nemaju nikakvu obavezu i vi ne možete da znate šta se s njima dešava", objašnjava prorektor Popović.

Prema njegovim rečima, pojedini fakulteti su problem metodologije rešili uz pomoć elektronskih prijava ispita, poput ETF-a.

Upitan šta je za akademce najbolje u ovom trenutku, on kaže da kao profesor i nekadašnji dekan smatra da je za njih bolje da pređu na novi režim studija (osim ukoliko su im ostala još dva, tri ispita), jer će tako lakše i brže završiti.

Istraživanja na ovu temu su malobrojna, a među razloge za predugo studiranje najčešće se navodi nemaština, pa su studenti prinuđeni da se zaposle i odlože knjige u stranu na neodređeno vreme. Postoji i fenomen opuštanja posle teške školske godine ili na kraju studija, neki su se zaljubili, drugi su imali smrtni slučaj...

Studenti koji traže izmene zakona kažu da oni nisu nikakvi „večiti” i da taj izraz smatraju pogrdnim.

"Mi nismo lenštine, ne krademo bogu dane, već smo zbog privatnih, zdravstvenih, finansijskih, porodičnih problema tu gde jesmo. I sada bi neko da nas kazni, kao da nas naša svakodnevica dovoljno ne kažnjava. Mi ne tražimo nikakvu milostinju. Sve svoje obaveze prema fakultetima plaćamo iz svoga džepa, ne tražimo ni od koga da nam pokloni diplomu, sve što tražimo je malo razumevanja i mogućnost da nam se dozvoli da završimo po programu po kojem smo se upisali", kažu studenti.