Obama: Uklonićemo greške u radu NSA

Obama je, u obraćanju naciji iz Bele kuće, rekao i da će biti uvedene restrikcije na praćenje komunikacija lidera država saveznica SAD, pošto je pre par meseci nastao diplomatski skandal kada je otkriveno da je NSA špijunirala telefon nemačke kancelarke Angele Merkel.

Inače, ranije danas je CNN-u iz državne administracije rečeno da će Predsednik Barak Obama u svom obraćanju naciji najaviti kraj špijuniranja NSA u svom "sadašnjem obliku".

Glavne izmene se tiču mogućnosti NSA da skladišti podatke o telefonskim brojevima i mejl nalozima miliona Amerikanaca, što više neće biti u mogućnosti, pri čemu će za svaki obaveštajne agencije morati da dobiju dozvolu specijalnog FISA suda (sud za nadzor nad radom vlade kada je u pitanju terorizam i kontrašpijunaža), pre nego što pristupe podacima koji su u tom trenutku dostupni.

"Zaposleni u NSA su naporno i vredno radili da zaštite SAD. Grešaka je bilo, ali kao i u svakom velikom sistemu, one postoje. Međutim, radi se na njihovom otklanjanju", kazao je predsednik SAD, dodavši da nije bilo špijuniranja američkih građana.

"Mogu da vas uverim da nisu čitani vaši mejlovi, niti prisluškivani vaši razgovori", istakao je Obama, kazavši da do promene zakonodavstva vezanog za ovu temu dolazi i zbog tehnološkog razvoja sistema za nadzor, koji mora da bude praćen i zakonskim izmenama. Iako nije najavio da će program nadzora biti zaustavljen, Obama je rekao da se podaci više neće nalaziti u posedu NSA, već treće strane, a ko će to biti, znaće se do 28. marta kada državni tužilac Erik Holder i predstavnici obaveštajne zajednice treba da donesu odluku.

Američki predsednik je negirao da je program nadzora usmeren prema prijateljima SAD, ali je kazao i da je legitimno pravo bezbednosnih službi da pokušaju da dođu do određenih podataka.

"Zato vaši Blekberi i Epl telefoni ne mogu da se unesu u određene prostorije u Beloj kući, pošto obaveštajne agencije nekih naših prijatelja, koji su kao bili iznenađeni radom NSA, takođe pokušavaju da dođu do određenih podataka", rekao je Obama.

U Obaminom predsedničkom ukazu se naznačava u koje svrhe vlada može koristiti prikupljene podatke o komunikacijama stranaca, a u koje ne.
Dozvoljeno ih je koristiti u protivobaveštajne svrhe, za borbu protiv terorizma, transnacionalnog kriminala i sajbernapada.

U ukazu se navodi da se ti podaci ne mogu koristiti za suzbijanje kritike, obezbeđivanje prednosti američkih kompanija ili diskriminaciju ljudi na osnovu rase, pola ili seksualne orijentacije.

Obama takođe predlaže da se na strance prošire neke zaštitne mere protiv špijuniranja koje uživaju građani SAD.

Beta, AP

Za pristup i arhiviranj podataka o telefonskim razgovorima, Nacionalna bezbednosna služba će morati da dobije odluku suda pre no što pristupi podacima o telefonskim razgovorima.

Te podatke, među kojima su pozvani broj i trajanje razgovora, ali ne i sadržina, sada čuva vlada. Obama traži da se to promeni i traži od ministra pravosuđa i obaveštajaca novi plan da treća strana čuva podatke.

Vlada takođe neće imati pristup telefonskim podacima više od dva "koraka" od osobe koja je meta nadizranja što znači da neće imati pristup podacima onoga ko je pozvao nekoga koji je pozvao sumnjivu osobu.

Obama je zatražio osnivanje veća koje će se baviti privatnošću i građanskim slobodama pred sudom za obaveštajno nadziranje u inostranstvu. Članovi veća bi trebalo da prisustvuju kada sud razmatra nove ili značajne probleme, kao i slučajeve koji otvaraju pitanja kojima se sud ranije nije bavio.

Obama je zatražio od Stejt departmenta da imenuje višeg zvaničnika za kordinaciju diplomatskih pitanja povezanihs s tehnologijom i prikupljanjem podataka. Kao i u Beloj kući, trebalo bi da bude postavljena osoba za sprovođenje zaštitnih mera.

Neke od mera koje ja naveo Obama stupiće automatski na snagu, dok će druge morati da potvrdi Kongres.

Stručnjaci, međutim, ne očekuju velike promene u programu masovnog nadzora nad telefonima i internetom, već će pažnja biti usmerena na jačanje unutrašnje kontrole rada obaveštajnih agencija.

Prema navodima medija, NSA će i dalje biti u mogućnosti da vodi ogromne baze podataka o svojim građanima, iako je bilo predloga da se to smanji.

Organizacije za zaštitu građanskih prava nadale su se da bi datoteke mogle da budu predate telekomunikacionim firmama i izuzete iz ruku NSA, ali to se najverovatnije neće dogoditi.

Pažnja će u reformskom procesu biti usmerena ka većoj kontroli zaposlenih i smanjenju broja ljudi koji mogu da pristupe poverljivim podacima.

Procene kažu da je Snouden odneo oko 1,7 miliona poverljivih fajlova i da je do sada otkrio samo deo podataka koje ima.

U do sada objavljenim podacima navodi se da je NSA pratila milione telefona i imejl naloga američkih građana, ali i ljudi u inostranstvu, kao i stranih državnika među kojima je i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Obaveštajne službe su svoj rad branile borbom protiv terorizma, i prikupljanjem podataka o bezbednosnim aktivnostima protiv SAD.