Sudovi: 3,3 miliona starih predmeta

Milojević je rekao da je VKS zajedno sa Visokim savetom sudstva aktivno učestvovao u reformi pravosuđa.

Gospodine Milojeviću, na celu Vrhovnog kasacionog suda ste skoro godinu dana, kako biste ocenili godinu iza nas i u kakvom je stanju srpsko pravosuđe?

Na kraju ove veoma značajne godine za našu zemlju, kao što znate dobili smo zvaničan datum početka pregovora i mogu reći da je u protekloj godini pravosuđe dalo znatan doprinos takvoj pozitivnoj odluci Evropske komisije. Naime VKS i članovi VSS su aktivno učestvovali u izradi reforme pravosuđa, zatim akcionom planu i aktivno su ucestvovali na skrinizima u Briselu...Mišljenja sam da je naš doprinos značajan i da je to doprinelo donošenju ovako pozitivne odluke.

Protekla godina je protekla u ispravljanju pogrešaka prethodne reforme... Kao što znate, prethodna reforma je i od strane domaćih i inostranih institucija, koje su relevantne, ocenjena kao neuspela.

Sve sudije su, po odluci USS, vraćene i koje su želele da se vrate – reintegrisane su u pravosudni sistem Srbije. To je samo jedna od grešaka koje su u ovom periodu ispravljene... Druga pogreška prethodne reforme, kao što znate, vezana je za set pravosudnih zakona. Naime, mreža sudova se pokazala kao neefiksna, izazvala je velike troškove, građani su bili nezadovoljni, pristup pravdi je bio otežan.

Sve je to dovelo do povećanja troškova i, donošenjem ovog novog seta zakona, donekle se ta greška ispravlja.

Što se tiče rezultata rada, sam VKS je u proteklom periodu primio više za oko 40% predmeta u odnosu na 2012. i shodno tome je 50% više rešenih u odnosu na prošlu godinu... Primera radi, prošle godine je rešeno nešto manje od 8.000 predmeta, a sada je već rešeno preko 11.000 predmeta.

Nedavno ste izašli sa podatkom da je u sudovima širom Srbije 3,3 miliona nerešenih predmeta. U strategiji reforme pravosuđa do 2018 to rešavanje zaostalih predmeta identifikovano je kao jedan od ključnih prioriteta. Formirali ste komisiju za resavanje tih starih predmeta. Šta sve to znači i šta možemo očekivati u narednom periodu?

Ne možemo doneti programe i planove rešavanja starih predmeta kakve hoćemo i koliko hoćemo... Ja sam oformio komisiju i ona je napravila plan rešavanja starih predmeta.

Već su stigle izvesne primedbe i sugestije. I moje lično mišljenje je da to sve zavisi od sudije i sudskog osoblja koje prati sudije. Naime, sudije moraju da ulože dodatne napore da bi se ti stari predmeti rešili. Neshvatljivo je da predmeti traju i po dvadeset godina... Ja sam se skoro zaprepastio kada sam video podatak da čak i krivičnih predmeta ima 10, 12 godina starih. Zatražio sam izveštaj od svih sudova, za sve predmete starije od 5 godina, tako da ćemo u sledećoj godini, pošto su ti podaci stigli ovih dana, te podatke razmatrati i zatim preduzeti određene mere.

Pokretaće se disciplinski postupci vrlo jednostavno... Zaista je nespojivo i neprihvatljivo da jedan sudija ima preko 90 krivičnih predmeta koji su stariji od 5 godina... U tom istom sudu njegove kolege imaju 3-5 takvih predmeta - tako da nešto nije u redu. S tim u vezi ja sam zatražio izveštaj o kontroli iz prethodnih godina tog suda, jer mi je taj podatak zapao za oko. I video sam da taj isti sudija ima po 90, 100 odluka neurađenih preko godinu dana... A nema veze s tim što je izabran. Tako da u sledećoj godini treba da se prekontrolise rad svih sudija, a pre svega kroz prizmu starih predmeta... Time ćemo otkloniti onu večitu dilemu koja se javlja u javnosti: da li su sve sudije vraćene neselektivno i da li su svi izabrani neselektivno.

Da li to znači da ćemo imati neku vrstu provere rada sudija, neku vrstu mini reforme?

Neće to biti nova provera, neće to biti nova reforma, to je redovan posao koj mora da radi i VKS i VSS.

Vi ste predsednik VSS, imali ste veliki broj prijava protiv sudija, a malo je sankcija koje su izrečene. Javnost ne veruje da su sudije bezgrešne i često se čuju kritike da sudije štite jedni druge...

Pa vidite, to je stara izreka: vrana vrani oči ne vadi. To je u svim strukturama, nije samo vezano za sudstvo. Tako je i u drugim ustanovama i drugim zanimanjima. Što se tiče disciplinskog postupka, u prošloj godini ih je bilo 14, 11 je završeno i 2 sudije su razrešene. Građani se dosta pritužuju, ali te njihove pritužbe se dosta odnose na vrstu odluke, na samu odluku koja je doneta... I oni tu odluku povezuju sa eventalnim ponašanjem sudije. Ali to nije nikakav disciplinski prekršaj – što je on nezadovoljan odlukom... A sudija je pri donošenju odluke nezavisan. Prema tome, disciplinski organi VSS ne mogu da se bave niti ulaze u odluku kakvu je sudija doneo.

Kako mislite da ubedite građane da su sudije fer, odnosno kako da vratite poverenje građana u pravosuđe?

Pa poverenje u pravosuđe može samo da se vrati kroz sudije. Naime, samo moćne sudije mogu da stvore nezavisno i nepristrasno sudstvo... Moćne sudije - po svom ličnom i stručnom integritetu i moralnim osobinama. Dakle, od nas samih zavisi kako ćemo i kada vratiti to poverenje.

Tu dolazimo do pitanja političkog uticaja, koje je istaknuto kao jedno od velikih problema i u skriningu u Briselu. Kako mislite da se izborite s tim?

“Najveći prigovori su učešće ministra u VSS i, s tim u vezi, predstavnika zakonodavne vlasti, odnosno skupstinskog odbora nadležnog za pravosuđe. To ne može da se promeni ako se ne promeni Ustav, jer je to zacementirano u Ustavu.

Međutim, treba imati u vidu da je sastav VSS takav da imamo 6 sudija, predsednika saveta koji je takođe sudija, znaci 7 sudija, profesora i advokata i to bi već bilo 9 glasova. Suština je da svako radi po svojoj savesti i pošteno. Prošli saziv se pretvorio u svoj antipod, znači sudije nisu glasale na osnovu činjenica - što je njihov osnovni posao, i zbog toga su sve odluke i poništene.

S druge strane, imamo onu drugu vrstu uticaja, političko-ekonomsku. Imamo nedavno primer sudije Vučinića koji je dozvolio Miroslavu Miškoviću da ode u inostranstvo... Digla se velika hajka oko toga, kako sprečiti javni linč jednog sudije?

Neoprezne izjave političara i javnih ličnosti samo krnje ugled pravosuđa... Pomenuli ste taj slucaj... Sudija je doneo odluku kakvu je doneo i svi su našli da komentarišu... Znate, najviše je pravnika i lekara u našoj zemlji... U novinama izlaze pravni saveti i saveti lekara, svi grđani i svi lekari i pravnici imaju svoje mišljenje o određenom slučaju, kao što smo svi selektori fudbalske reprezentacije... To se na isto svodi.

Koliko su izjave političara neoprezne, kako kažete, a koliko su namerne?

Ja nisam namerno upotrebio taj izraz “namerno”, “namerne izjave”... Sigurno da one nemaju pozitivne namere, takve izjave, i sigurno da krnje ugled pravosuđa... A pravosuđe je jedan od stubova svakog demokratskog društva.

Kako ih iskoreniti?

Još stari Vrhovni sud je doneo jednu odluku odnosno stav, mišljenje, imajući u vidu odluke Evropskog suda za ljudska prava, što je dalje rezultiralo i ukidanjem krivičnog dela klevete - da javne ličnosti moraju biti tolerantne kada budu kritikovane... E pošto smo njima izašli u susret, i sada su oni u neku ruku zaštićeni, treba i oni da budu tolerantni prema nama...

Znači zavisi samo od njih?

Pa sve zavisi od ljudi, možemo da stvorimo sistem na papiru idealan... Idealan sistem postoji samo u zemlji anđela, ali ako ga ljudi ne sprovode ne vredi nam ništa.

Jeste li optimista?

Ja jesam optimista, jer osećaju se neki pozitivni pomaci, pre svega u odnosu između zaposlenih i sudija...

Recite nam kakva su Vaša očekivanja za 2014. šta biste poručili građanima...

Šta da poručim građanima pored ovolikog broja predmeta, samo da budu strpljivi i da se nadamo, što je moja želja, da će pravosuđe da bude efikasnije. A to sve zavisi od nas sudija... Takođe apelujem na sve sudije da ulože dodatne napore da izađu u susret građanima kako bi oni dobili zasluženu pravdu... A brza pravda je u suštini samo pravda.