AFP: Ugrožen gospodar Turske

Blizu 60. godine, premijer se nametnuo kao najuticajnija ličnost još vremejna od Mustafe Kemala - "Ataturka" - "oca" savremene Turske.

Šest meseci posle narodne pobune koja je uzdrmala temelje njegove vlade, njegov položaj je sada ugrožen kao nikada ranije.

Skoro dve nedelje pravosuđe i rivali zbog finansijskih malverzacija osuđuju neposredno okruženje Erdogana, uključujući i njegovog sina-prvenca Bilala.

Privrednici i političari bliski režimu su optuženi, tri ministra su podnela ostavke, vlada je duboko rekonstruisana. Opozicija nastavlja da kritikuje, ulica je gnevna, a finansijsko tržište zabrinuto.

Suočen sa skandalom, premijer je poveo jednu od svojih omiljenih strategija, prikazujući se kao žrtva što je već uradio juna, tada da bi se suprotstavio demonstracijama protiv izgradnje u centralnom istanbulskom parku Gezi.

Poslednjih dana, Redžep Tajip Erdogan grmi s tribina širom zemlje, kategorički negirajući da su korumpirani ljudi iz njegove okoline, i objašnjavajući "zaveru" koju vodi "kriminalna grupa" da bi unizila Tursku.

"Nisu uspeli u Geziju, i sada pokušavaju ponovo. Ali, neće im uspeti!", govori on svojim pristalicama.

"On nije tip čoveka koji kaže: 'Da, pogrešio sam'. Njegova najbolja odbrana je dobar napad", kaže Čengiz Aktar, profesor političkih nauka privatnog Univerziteta Sabanci u Istanbulu.

Negujući sliku o sebi kao jakom, konzervativnom i bliskom zabrinutosti svakodnevnog cocveka s ulica siromašnih kvartova Istanbula, uz to veoma pobožan, 2003. godine se popeo uz lestvice moći - s mesta gradonačelnika najvećeg grada, na čelo države.

Godinama kombinujući model konzervativne demokratije i kapitalizam sa umerenim islamom, Erdogan je uspevao dopingovan ekonomskim rastom "na kineski način".

Ponovo glatko izabran 2007. i 2011, sa skoro 50 odsto glasova, izgledalo je da će vladati veoma dugo. Zbog ograničenja na tri mandata, premijer se pripremao da avgustu 2014. godine na izborima postane predsednik Republike.

Ali, taj scenario je juna iskočio iz šina. Tri nedelje više od 2,5 miliona Turaka je na ulici zahtevalo ostavku "sultana" Erdogana, optužujući ga za megalomaniju, za vladavinu čvrstom rukom i da je sve otvoreniji "islamista".

Obezbedivši podršku većine stanovništva, premijer je svoje kritičare uputio na izbore, ozbiljno neslaganje je potisnuto, ojačao mu je imidž kako u Turskoj, tako i u inostranstvu.

"On nije shvatio da je to pobuna protiv njega, a nije bio u stanju da povrati kontrolu osim silom", rekao je jedan diplomata, "ali je tim svojim stavom podelio pristalice".

I taj prelom je potom izašao na videlo. Dugo njegov saveznik, bratstvo muslimanskog proroka Fetulaha Gilena je povelo rat protiv Erdoganovog projekta da ukine neke privatne škole od kojih se finansira taj pokret, veoma uticajan u policiju i pravosuđu.

U tom kontekstu, politički i finansijski skandal koji je izbio 17. decembra još više je oslabio položaj premijera. Pet bitnih članova napustilo je njegovu stranku AKP, a drugi mogu uskoro.

"Kritika Erdogana - i to usred njegovog tabora, dostigla je neslućene razmere", kaže sudija Čengiz Aktar, "pitanje njegove političke budućnosti je postavljeno, a više nego ikad i to da ga treba smeniti".

"Narednih dana videće se stav ključnih ličnosti, osnivača AKP koji su - kao i (zamenik premijera) Bulent Arinč ili (predsednik Republike) Abdulah Gul, dugo u sporu i rivalstvu s Redžepom Tajipom Erdoganom", primećuje Žan Marso (Jean Marcou), iz Opservatorije političkog života Turske.

Arinč i Gul važe za bliske Gilenovom bratstvu.

A, kao što u nedelju piše kolumnista opozicionog dnevnika "Džumhurijet" Kan Dundar, "brakovi sklopljeni na silu, lako se mogu raspasti".