Dan sećanja na romske žrtve

Centralnu državnu komemorativnu svečanost predvodila je ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović koja je istakla da je genocid nad Romima u Drugom svetskom ratu jedna od najtragičnijih epizoda tog oružanog sukoba koji, kako kaže, ne sme da bude zaboravljen.

Đukić Dejanović je osudila i odbacila svaku relativizaciju nacističkih zločina u Srbiji i ostatku sveta.

"Lekcije i poruke koja nam pruža istorijsko sećanje može se pretočiti u jednu rečenicu - da se nikada ne zaboravi, da se zločini nikada i nigde ne ponove", poručila je Đukić Dejanović.

Osim ministarke zdravlja vence na spomen-kompleks "Stratište" položili su i gradonačelnik Pančeva Pavle Radanov i predstavnik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Živojin Mitrović.

Radanov je podsetio da je na današnji dan, 16. decembra 1942, komandant Gestapoa Hajnrih Himler naredio da se iz svih evropskih zemalja pod nacističkom okupacijom deportuju Romi u logori Aušvic-Birkenau u Poljskoj, gde ih je 20.000 likvidirano.

Kako je dodao, do kraja rata ubijeno je ukupno 1,2 miliona Roma.

"Genocid nad Romima ostao je donekle u senci našeg kolektivnog sećanja usled ograničenog broja sačuvanih istorijskih izvora, arhivskih dokumenata, svedočenja i foto-materijala. Zato je naša obaveza prema stradalima da ne zaboravimo njihove patnje i da se borimo protiv svakog vida isključivosti i diskriminacije", podvukao je Radanov.

Prema njegovim rečima, Pančevo je u dekadi Roma donelo već drugu strategiju za društvenu integraciju Roma i akcione planove radi njene realizacije.

"Lokalna samouprava trudi se da raznim programima podstakne zapošljavanje Roma i da stimuliše decu da završe školu, jer smatramo da je obrazovanje pravi put izlaska iz siromaštva", rekao je Radanov.

Predstavnik Nacionalnog saveta romske nacionalne manjine Živojin Mitrović ukazao je na činjenicu da je stradanje Roma neretko zaboravljano i pozvao da građani Srbije pokažu da njihova žrtva nije uzaludna.

"Pokušajmo da se setimo svih tih ljudi koji su dali svoj život, da se setimo i da obećamo da njihove žrtve i patnje nisu uzaludne i zaboravljene i da pokažemo svima nama, našim komšijama i svetskoj zajednici da različitnost nije mana nego vrlina", rekao je Mitrović.

Ceremonija obeležavanja Dana sećanja na Rome stradale u Drugom svetskom ratu, kojoj su prisustvovali potomci žrtava, predstavnici romske nacionalne manjine i diplomatskog kora, završena je umetničkim programm Kulturno-prosvetne zajednice Srbije.

Komemorativni skup u Skupštini

Predsednik Narodne skupstine Srbije Nebojša Stefanoviæ i predsednik Romske partije Srðan Šajn (Foto: Tanjug)

Komemorativni skup za romske žrtve holokausta održan je danas u Skupštini Srbije, gde je predsednik parlamenta naglasio da se žrtve Drugog svetskog rata moraju sačuvati od zaborava i da je i ovaj dan prilika da se još jednom digne glas protiv svakog vida diskriminacije i isključivosti.

To dugujemo žrtvama i prošlosti, ali i budućnosti i novim generacijama, rekao je Stefanović.

"Holokaust je strašna istina i najveći poraz čovečanstva. Milioni nedužnih žrtava u čitavom svetu sistematski su ubijani samo zato što su imali identitet, ime, prezime, drugačiju veru i uverenje od onih koji su bili njihove ubice", kazao je Stefanović na skupu povodom Međunarodnog dana sećanja na Rome koji su stradali u Drugom svetskom ratu.

Predsednik skupštine je podsetio da je u holokaustu tokom Drugog svetskog rata stradalo 1,2 miliona Roma, odnosno više od polovine njihovog tadašnjeg ukupnog broja u Evropi.

"Nakon Jevreja, Romi su bili drugi na spisku za nacističko sistematsko istrebljenje, a najviše ih je stradalo u logorima u Nemačkoj i Poljskoj. Na našim prostorima Srbi, Romi i Jevreji najviše su stradali na teritoriji tadašnje nezavisne države Hrvatske”, ukazao je predsednik srpskog parlamenta.

Obaveza svih je, naglasio je Stefanović, da se ovaj dan posveti romskim žrtvamna holokausta, ali i da se upozori i još jednom digne glas protiv svakog vida diskriminacije i isključivosti.

Srbija je, prema njegovim rečima, otvoreno i odgovorno društvo u kome "nema mesta onima koji ugrožavaju bilo koga samo zato što je drugačije verske, nacionalne, etničke ili bilo kakve druge pripadnosti".

"Želimo da živimo u miru i toleranciji, u civilizovanom i covekoljubivom društvu, otvoreni za sve identite, rase, vere i uverenje. Isto i ništa više tražimo od drugih. Mržnja nije nikad bila svojstvena srpskom narodu i to nikada neće ni biti”, poručio je Stefanović.

Komemorativni skup orgnizovala je Romska interparlamentarna organizacija, a skupu su prisustvovali i poslanici srpskog parlamenta.