Previše bubanja, premalo mozganja

Više od trećine funkcionalno nepismenih i još toliko dece koja jedva savladavaju zadatke PISA testiranja alarm je za prosvetne radnike, ali i za Ministarstvo prosvete, koje najavljuje da će mnoge stvari menjati i unapređivati kako bi srpska deca na sledećem testiranju bila uspešnija.

Prosvetni sistem preokrenuti iz temelja, slažu se stručnjaci za obrazovanje - od nastavnih planova, udžbenika, načina predavanja, pa do ocenjivanja.

Fokus se, kažu, sa nastave mora pomeriti na decu. Previše je činjenica koje deca zaborave čim za to znanje dobiju ocenu, premalo "mozganja", a posledica - generacije koje teško savladavaju srednjoškolski program i još teže prolaze kroz studije.

Prema rečima dr Ivana Ivića, profesor Filozofskog fakulteta u penziji, problema je mnogo i baš zbog toga mora da se menja ceo sistem.

"Ovako loši rezultati PISA testiranja ogroman su izazov za naš prosvetni sistem", smatra prof. Ivić.

"Ne samo što nam je, po rezultatima, u dve najniže kategorije više od polovine svih đaka, već ih je u najvišem rangu manje od jednog procenta. A Singapur, recimo, na najvišem, šestom stepenu znanja ima više od 55 odsto učenika. Tolika funkcionalna nepismenost i polupismenost dovodi u pitanje školovanje naše dece već u srednjoj školi i mogućnost da opstanu u ovako surovom društvu. Ne možemo reći da su za to krivi nastavnici. Oni samo rade ono što sistem od njih traži, a on zadaje pogrešne komande".

Profesor Ivić objašnjava da bi trebalo smanjiti obim gradiva: Deca su preopterećena, uče lekcije napamet, odgovaraju, i već posle mesec dana zaborave naučeno. Da treba menjati nastavne programe, tako što će imati manje sadržaja, smatra i dr Aleksandar Baucal, sa Filozofskog fakulteta u Beogradu i član srpskog PISA tima.

"Nastavnicima i učenicima treba ostaviti više vremena da se tim sadržajima bave, a ne da „protrčavaju“ kroz njih. Način rada na časovima mora da se menja, da bude manje predavanja, a više modernih oblika rada. Mora se menjati i obrazovanje nastavnika, kako bi bili ne samo dobri poznavaoci svojih disciplina, već i da to umeju da prenesu učenicima", smatra Baucal.

Seminari za predavače, dodaje, treba da budu pravo usavršavanje, a ne "jurnjava" za satima obuke, bez ikakvog efekta. Sporan je, smatra, i sistem upravljanja.

"Trebalo bi obrnuti "piramidu moći" tako da nastavnici budu u službi učenika, direktori u službi nastavnika, a Ministarstvo u službi škola i da svi budu orijentisani ka pronalaženju načina kako da u većoj meri podrže učenike u učenju", smatra Baucal.

"Promene čekaju nekoga da ih pokrene. Rezultati PISA testiranja moraju da budu poslednja opomena da se nešto menja. On objašnjava da je cela Evropa zabrinuta što njena deca kaskaju za vršnjacima iz istočne Azije. A mi treba da budemo dvostruko zabrinuti jer smo blizu evropskog začelja", smatra i dr Ranko Rajović, jedan od osnivača Mense u Srbiji.

Rajović objašnjava da se sa učenjem mora krenuti mnogo ranije, pre polaska u školu. Deca treba da budu stimulisana u najranijem detinjstvu, da motoričkim igrama podstiču razvoj mozga. Valja ih pustiti da jure, skaču, da se igraju na ulici. Najpogubnije je sedenje ispred TV-a i kompjutera.

"Deca su nekada igrala klikere, lastiš, skupljala sličice, a sada sede u sobi. A onda kada sa tako lošim predispozicijama krenu u školu, dočeka ih stres. Situacije u kojima im lupa srce i znoje im se dlanovi zato što treba da odgovaraju, čine da prestanu da vole školu. Postaje im odbojna, a sa njom i samo učenje", komentariše Rajović.

On predlaže sasvim drugačije sisteme učenja, koji podstiču razmišljanje. Upravo takav model je on, sa kolegama iz Mense, patentirao kao Tesla sistem učenja. Znanja se stiču kroz igru, pitalicama, mozgalicama, gde se od dece traži da razmišljaju. Upravo takvim modelom, zaključuje, razvija se funkcionalno znanje, deca razumeju šta su pročitala i znaju da primene naučeno.

"Kada tako budemo učili đake, poboljšaće se njihovo funkcionalno znanje i rezultati na PISA testu", zaključuje Rajović.