Đaci bolji, ali još ispod proseka

Đaci iz Srbije su osvojili više bodova nego 2009, ali nisu poboljšali plasman na rang-listi. I dalje su u donjoj trećini rang-liste 65 testiranih zemalja.

Statistički znatno poboljšanje na godišnjem nivou u Srbiji je zabeleženo u oblasti matematičke i čitalačke pismenosti, navodi se u izveštaju PISA 2012.

Srbija je 43. zemlja po matematičkoj pismenosti sa 449 bodova, 46. po naučnoj pismenosti sa 445 bodova i 44. zemlja po čitalačkoj pismenosti sa 445 bodova.

Srbija je među zemljama koje su smanjile udeo đaka sa lošim rezultatima u čitanju i ta tendencijja se beleži od PISA testiranja 2006.

Iako stručnjake ohrabruje to što se i sa novim zadacima koji se rade na računarima đaci dobro snalaze, zabrinjavajuće je što je i dalje veliki zaostatak za razvijenim zemljama, ne samo u matematici, već i u čitanju i pismenosti.

"Ako od ovih različitih oblasti postignuća nešto zaista može da doprinse je dostignuće u oblasti čitalačke pismenosti, jer ona vam je potrebna u bilo kojoj oblasti, bilo kom predmetu, šta god da radite i kad hodate ulicom morate da čitate saobraćajne znake", kaže Dragana Pavlović Babić, nacionalna koordinatorka za PISA test. U odnosu na prošli test iz 2009. godine, Srbija je poboljšala rezultat za sedam bodova u oblasti matematike, za dva boda u oblasti nauke i tri boda u oblasti čitalačke pismenosti.

Ipak, na rang-listi je, uprkos većem broju bodova, poboljšan plasman samo u oblasti matematičke pismenosti i to za jedno mesto, dok je Srbija izgubila jedno mesto po naučnoj i dva u oblasti čitalačke pismenosti.

Srbija sa 449 poena i dalje za 45 poena zaostaje za prosekom zemalja OECD-a u oblasti matematike, dok je taj zaostatak nešto veći u oblasti čitanja i pismenost.

Srbija je i dalje iza većine zemalja EU. Iza nje su Rumunija i Bugarska, kao i Crna Gora i Albanija, dok su Hrvatska i Slovenija ispred, a na vrhu su i dalje ubedljive zemlje istočne Azije.

PISA testiranje obuhvata razumevanje pročitanog, matematičku i naučnu pismenost i organizuje se svake treće godine.

Međunarodni program procene učeničkih postignuća PISA (Program for internešenel stjudent asesment) utvrđuje koliko su učenici koji završavaju period opšteg obrazovanja, uzrasta 15 godina, usvojili znanja i veštine neophodne za nastavak školovanja da bi bili uspešni u profesionalnom i ličnom životu.

Od učenika se ne očekuje samo da mogu da reprodukuju stečena znanja, već i da ih primene u različitim, relevantnim vanškolskim situacijama.

Postignuće se procenjuje u oblasti čitalačke, matematičke i prirodno-naučne pismenosti. Realizuje se u organizaciji OECD-a od 1997. godine.

Testiranja učenika organizuju se svake treće godine, a do sada su naši učenici imali rezultate ispod proseka.

Ministar: Đaci napreduju, ali treba još raditi

Ministar prosvete Srbije Tomislav Jovanović ocenio je danas da rezultat testiranja PISA iz 2012. godine pokazuje da domaći obrazovni sistem napreduje, ali da treba još mnogo raditi na poboljšanju kvaliteta.

"Rezultati pokazuju da napredujemo i da su đaci spremni za bolja postignuća u narednom ciklusu testiranja 2015. godine", kazao je Jovanović.

Ministar je rekao da posle današnjeg objavljivanja rezultata prošlogodišnjeg testiranja počinju pripreme za naredni ciklus. Podsetio je da je Srbija "ekstremnim naporima" uspela da obezbedi sredstva i uključi se u naredni ciklus testova PISA.

Jovanović je napomenuo da pripreme za naredni ciklus ne podrazumevaju nužno nova sredstva, već su potrebni bolja pripremljenost i kompetencija nastavnika i bolji udžbenici, te će i rezultat biti bolji.

Govoreći o problemima zbog kojih je nastavak učešća Srbije bio u pitanju, Jovanović je rekao da je za te svrhe bilo uplaćeno 125 000 evra, a greškom pet hiljada evra nije bilo uplaćeno na vreme.

Upitan da li je odgovarao krivac za tu grešku ministar je rekao da jeste, ali nije rekao ko je to, niti kako je odgovarao.

Nacionalna kooordinatorka za testiranje PISA Dragica Pavlović Babićistakla je da posebnu pažnju treba posvetiti đacima koji su praktično funkcionalno nepismeni i čiji su rezultati ispod proseka 34 zemlje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Ona je dodala da treba pažljivo raditi i primenjivati postojeću strategiju obrazovanja, koja daje smernice ka rešenjima.