Opet 12 godina za tuzlansku kolonu

Tada je nastradao najmanje 51 vojnik, a oko 50 njih je bilo ranjeno.

Kako saznaje B92, Jurišić nije došao na izricanje presude, jer je u bolnici.

Sud je utvrdio da je Jurišić kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla izdao naredbu za napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, iako je znao za prethodni dogovor o mirnom povlačenju vojnika JNA iz BiH. Jurišić je primio naredbu od svog pretpostavljenog, komandanta operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla Mehmeda Bajrića.

Jurišić je osuđen na 12 godina zatvora jer je izvršio krivično delo upotrebe nedozvoljenih sredstava borbe.

To će Jurišiću biti druga prvostepena presuda, pošto mu je prvu, kojom je bio osuđen na 12 godina, zatvora ukinuo Apelacioni sud i naložio da se suđenje ponovi pred potpuno novim sudskim većem.

Tužilaštvo za ratne zločine predložilo je sudu u završnoj reči da Jurišića osudi na 15 godina zatvora, dok je njegova odbrana tražila oslobađanje od optužbi.

Zamenik tužioca za ratne zločine Bruno Vekarić izjavio je danas da je Tužilaštvo zadovoljno presudom kojom je Ilija Jurišić danas osuđen na 12 godina zatvora zbog izdavanja naredbe za napad na tuzlansku kolonu vojnika koji su se povlačili iz kasarne.

"Ovo suđenje je bilo suđenje visokog rizika, uz mnogo pritisaka na sud, naročito političkih. Ali sud je pokazao da se držao zakona i pravde", rekao je Vekarić novinarima ispred Specijalnog suda nakon izricanja presude.

Vekarić je naglasio da je Tužilaštvo zadovoljno, jer je sud utvrdio da su navodi optužnice tačni i napomenuo da će, nakon razmatranja pisanog otpravka presude, odlučiti o daljim koracima.

Branilac Ilije Jurišića advokat Đorđe Dozet rekao je danas da ne zna da li će Jurišić ponovo doći u Srbiju pošto je danas ponovo osuđen na 12 godina zatvora za izdavanje naredbe za napad na tuzlansku kolonu 1992. istakavši da će se sigurno žaliti na presudu.

"Ilija Jurišić u Beograd je dolazio po pravdu i uredno se tri godine odazivao svim sudskim pozivima. On nije morao iz Tuzle da dolazi u Srbiju, jer Srbija nema nikakvo pravo da dela na teritoriji Bosne i Hercegovine", rekao je Dozet novinarima ispred Specijalnog suda.

Advokat je utvrdio da njegov branjenik "15. maja 1992. nije ukaljao svoj obraz" i da je to pokušao da dokaže dolazeći na sva suđenja, jer je imao "gorštačku hrabrost i čast".

"Ne znam da li će opet doći, da li će se usuditi. Ali mi ćemo se boriti da bude jača sila prava od prava sile", rekao je Dozet i uputio kritke srpskom pravosuđu.

On je dodao da će žalba sigurno biti uložena Apelacionom sudu, koji je već jednom ukinuo prvostepenu presudu kojom je Jurišić bio osuđen na istu kaznu od 12 godina zatvora.

Jurišiću je prvu presudu, kojom je bio osuđen na 12 godina zatvora, zbog krivičnog dela nedozvoljena sredstva borbe, odnosno napada na kolonu JNA 1992. godine, ukinuo Apelacioni sud u Beogradu 11. oktobra 2010. i istog dana mu je ukinuo i pritvor u kome je proveo dve i po godine. Njemu se ponovo sudilo zbog optužbe da je kao dežurni operativnog štaba stanice bezbednosti Tuzla naredio napad na kolonu vojnika JNA koja se povlačila iz kasarne Husinska buna, 15. maja 1992. godine, rečima "na vatru odgovori vatrom".

U napadu na kolonu JNA u Tuzli 15. maja 1992. godine poginuo je najmanje 51 vojnik, oko 50 njih je ranjeno, a uništen je i veći broj sanitetskih vozila.

Apelacioni sud je u nalogu za ponavljanje prvostepenog postupka naložio sudu da utvrdi zašto se tuzlanski garnizon povlačio i po čijoj naredbi, kao i da li je Jurišić znao za "perfidni plan" kriznog štaba Tuzle, sa Mehmedom Bajrićem na čelu.

Prema stavu Apelacionog sud,a prvostepeni sud treba da istraži i utvrdi ulogu kriznih štabova tokom sukoba u Bosni. Jurišić je u julu prošle godine na početku ponovljenog suđenja negirao krivicu ističući da mu je "savest mirna i obraz čist".

Pored ostalog, naveo je da nije bio starešina i da ni o čemu nije mogao samostalno da donosi odluke. Jurišić je bio uhapšen 14. maja 2007. godine na beogradskom Aerodromu "Nikola Tesla", po međunarodnoj poternici. Tužilaštvo za ratne zločine preuzelo je predmet od Vojnog tužilaštva u Beogradu, 2004. godine.