Ko zarađuje na nesreći azilanata

Meštani Ušća i Vračevića ne žele ih u svom komšiluku, ali ni azilanti ne žele da se u Srbiji dugo zadržavaju. Njima je cilj da se dokopaju zapadne Evrope. Iz svojih zemalja beže zbog ratova i nehumanih uslova za život. Granice prelaze ilegalno uz pomoć organizovanih kriminalnih grupa.

"Pešice je najčešći način. Krijumčari prosto uzimaju novac, ima krijumčara i na lokalu koji onda usmeravaju te ljude bilo preko telefona, bilo preko mapa. Ljudi sami pešače, prelaze granicu, prelaze određeni broj kilometara i onda ih čeka neko vozilo koje ih pokupi i oni dalje nastave put", kaže Radoš Đurović iz Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila.

Na isti način azilanti ulaze i u Srbiju, gde ih krijumčari uglavnom taksijem prebacuju na drugi kraj zemlje.

Grupe krijumčarenih azilanata često se otkrivaju na naplatnoj rampi Bubanj Potok kod Beograda. Na njihovoj nesreći zarađuju mnogi, a dešava se da ih krijumčari dovezu do Bubanj Potok, kažu ima da je to granični prelaz i uzmu im novac kao da su ih prebacili u Mađarsku.

Njihov put počinje uglavnom iz Avganistana, Sirije ili drugih zemalja severne Afrike i Bliskog istoka.

Skoro 90 posto ih stiže u Tursku, odakle se organizovano prebacuju u Grčku. Grci planiraju podizanje zida u dužini od 12 i po kilometara na reci Marici, zbog velikog broja azilanata koji tu prelaze granicu

"Primer toga je i mali grad Aleksandropuli gde na železničkoj stanici, između ostalog i u kafani Evropa i na drugim mestima, stoje krijumčari koji nude svoje usluge za različite količine novca", navodi Đurović.

Put od njihove domovine do krajnjeg odredišta zna da traje i godinu i po dana.Krijumčari koji ih prevoze kroz našu zemlju, za taj posao po osobi naplaćuju 350 evra. Toliko migrante košta put od juga Srbije do mađarske granice.