Kako smo postali tako ksenofobični?

Država, koja je želela da azilantima u Obrenovcu obezbedi smeštaj, trebalo bi da odlučnije nastupi protiv takvih pojava i osudi ih - ocenjeno je na početku debate "Filantropija i humanitarna aktivnost", koju organizuje Centar za demokratiju.

Predsednik tog Centra Dragoljub Mićunović upozorio je, pozdravljajući predstavnike humanitarnih organizacija i društveno odgovornih kompanija, da homogenost društva, kojoj se u Srbiji deklarativno teži, ne može da se ostvari samoživošću građana.

Protest žitelja Obrenovca protiv azilanata za Mićunovića je znak da smo kao društvo, država i pojedinci izgubili osetljivost za čoveka.

"Nekada se i zverima dopušta da naprave sklonište blizu ljudskih naseobina, a mi smo danas svedoci najružnijeg lica ksenofobije i poražavajuće je da premijer mora da ide da ih moli da budu ljudi", rekao je Mićunović. Od početka godine oko 4.000 ljudi je izrazilo nameru da traži azil u Srbiji, rekao je večeras izvršni direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoš Đurović, koji smatra da protesti građana protiv smeštaja azilanata u njihovim lokalnim zajednicama predstavljaju ksenofobiju.

"Bojim se da je reč o ksenofobiji, odnosno podsticanju predrasuda pre svega u lokalnim sredinama od određenih političkih struktura ljudi koji su uticajni", rekao je Đurović u emisiji "Jedan na jedan" na Radioteleviziji Vojvodine.

On je, komentarišući dešavanja u Obrenovcu gde grupa meštana nije dozvolila azilantima iz Avganistana, Pakistana i drugih država da se usele u barake nedaleko od Obrenovca, rekao da to nije za pohvalu i da predstavlja veliku sramotu za društvo i lokalnu zajednicu.

Ipak, Đurović je ocenio da situacija nije jednostavna, ukazujući da postoje predrasude i neznanja.

Prema njegovim rečima, čitava situacija je podgrejana strahom i panikom.

"Kada kažete da će neko upasti u vašu kuću, da je silovano nekoliko devojaka u Bogovođi nikom nije svejedno da to čuje", rekao je Đurović i dodao da to nije nije izgovor za desavanja u Obrenovcu, Banji Koviljači.

Prema njegovim recima, svako u dubini duše treba da prepozna šta je moralno, humano i šta je u skladu sa vrednostima društva.

Navodeći da problem sa smeštajem azilanata nema samo Srbija, on je dodao da je jako bitno kako se reaguje.

On je istakao da država mora da reaguje, da je reakcija izostala do danas.

"Državna reakcija je najbitnija u ovakvim situacijama", rekao je Đurović.

Đurović je naveo i da talas ljudi koji dolazi u Srbiju i traži azil sve veći, precizirajući da je od početka godine oko 4.000 njih izrazilo nameru da traži azil -1.000 iz Sirije, 500 iz Eritreje, oko 400 iz Somalije, 350 iz Avganistana...

On je dodao da većina azilanata odlazi iz Srbije, a da želju da ostane izrazi oko jedan odsto.

I književnica Vida Ognjenović smatra da sramni primer ponašanja grupe građana u Obrenovcu ukazuje na krizu filantropije u Srbiji. "Ja sam zgrožena odsustvom svake empatije i razumevanja i to je slika opustošenja u oblasti filantropije i saosećanja", rekla je Ognjenovićeva.

Uvodničari debate su konstatovali da neosetljivost koja se iskazuje prema strancima u nevolji jeste samo jedna od manifestacija činjenice da se u Srbiji saosećanje škrto iskazuje i prema sunarodnicima i sugrađanima.

"Imamo 700. 000 nezaposlenih, a biće ih još, imamo oko 300.000 ljudi koji se hrane u narodnim kuhinjama, što znači bar 50.000 porodica, imamo ogroman broj starih bolesnih i napuštenih koje ne žele da neguju oni koje su podigli. Ne možemo poručivati svetu da smo normalna zemlja, a da se pravimo da to ne vidimo", primetio je Mićunović.

Prema njegovim rečima, kada bi desetine hiljada bednih i gladnih umarširale u Beograd sa porukom da nisu mačke i psi nego ljudi, to bi možda ganulo njihove sugrađane, ali oni nisu u stanju da se sami organizuju. "Ova država kao najurgentniji problem ima problem siromaštva i bede. Ako to ne shvata, ona će se pretvoriti u državu u kojoj oligarhija živi dobro, a gde će se svi ostali naseliti - u favele", upozorio je Mićunović.

Ognjenovićeva je konstatovala da se u Srbiji sve više teži nacionaldemokratiji, a ne socijaldemokratiji, što ne stvara povoljnu klimu za snaženje filantropskog društva.

"Filantropija, ne samo što je postala nemoderna, već je postala nemoguća, jer se nigde ne učimo filantropiji. Učimo istoriju deleći se na nas i neprijatelje, geografiju tako što učimo dokle je naše, a odakle njihovo. Drugim rečima, filantropija se više i ne pominje, a umesto nje imamo filonaciju i učimo da volimo sunarodnika, jer nacija je sveta i daje okvir za našu ljubav", rekla je Ognjenovićeva.

Međutim, posledica prestanka brige za ljude uopšte je, kako je upozorila, prestanak brige za sugrađane, što dokazuje i gotovo zamrla tradicija zadužbinarstva, a država koja vodi takvu politiku i sama zaboravlja na svoje filantropske obaveze.

I Mićunović je, kao socijaldemokrata, istakao da najbolji okvir za filantropsko delovanje daju upravo socijaldemokratske države, jer je briga o građaninu kao primaocu solidarnosti u takvim državama obaveza koja proističe iz društvenog ugovora.