"EU ne trpi feudalizaciju resora"

To podrazumeva koherentnost, otvorenost i uravnoteženost javnih politika, a isključuje bilo kakvu feudalizaciju resora u vladi, kaže Selaković.

Otvarajući konferenciju "Unapređenim kreiranjem politika ka uspešnijim pregovorima o pristupanju EU", Selaković je istakao da je namera sadašnje vlade da se suštinski raskine sa lošom praksom feudalizacije ministarstava i da ne dopusti rastakanje sopstvenog jedinstva radi zadovoljenja pojedinačnih interesa.

"Nećemo dozvoliti da svako ministarstvo preuzme ulogu vlade i samostalno formuliše svoju politiku ne obazirući se na opšti interes. Suština suzbijanja nekoherentnosti i suprotstavljenosti politika je da pokažemo da nemamo onoliko vlada koliko imamo ministarstava, već da imamo jednu vladu", poručio je Selaković.

Sa druge strane, kako je objasnio, mora se izbeći i centralizacija koja bi dovela do blokiranje inicijative ministarstava.

"Ne smemo da pretaramo ni u jakim ministarstvima ni u jakoj vladi, jer kada budemo imali sva ministastva pođednako jaka imaćemo i jaku vladu", kazao je Selaković.

"Još je Aristotel govorio da je celina nešto više od prostog zbira delova. Koordinacijom se javne politike slažu u celinu, a svi sastavni delovi onda stvaraju dodatnu vrednost. Proces evrointegracija neraskidivo je povezan sa kapacitetom javne uprave koja mora da pravne tekovine EU unese u naš pravni sistem", dodao je Selaković.

On je objasnio da je upravo proces skrininga u poglavlju 23 pregovora sa EU, u kojem su učestvovali predstavnici više od 30 državnih organa i institucija, pozitivan primer horizontalne saradnje, jer su svi oni uspešno sarađivali na jednom zadatku i povodom samo jednog od 35 pregovaračkih poglavlja.

"Bez dobre koordinacije javnih politika nećemo moći da reformišemo državnu upravu i bez nje ćemo kaskati u prgovorima se EU i otežati formiranje pregovaračke pozicije", naveo je Selaković.

Šef kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verhajen objasnio je da Srbija mora da ima na umu da nisu važni samo uspešni pregovori, već i uspešno članstvo, o čemu se može mnogo naučiti od susednih zemalja koje su danas ne tako uspešne članice EU.

On je rekao da postoje dva načina pridruživanja EU: onaj u kojem se taj proces tretira kao projekat, a drugi, znatno bolji i efikasniji, jeste pristupiti evrointegracijama etapno, sa svešću da se članstvom ne završava potreba za reformama.

"Zemlje koje su odabrale drugi pristup, a to su zemlje severa Evrope, prošle su bolje kao članice kada je reč o iskazanim sposobnostima i bile su efikasnije u rešavanju ekonomske krize", rekao je Verhajen, koji je objasnio da je tajna uspeha u strateškom planiranju.

"Srbija ima dobre rezultate u usvajanju zakona ali ne tako dobre rezultate kada je reč o primeni, zato je strateško planiranje od ključnog značaja", zaključio je predstavnik Svetske banke.

Otvaranje pristupnih pregovora sa Srbijom podudara se sa porastom interesovanja Evropske komisije za kreiranje javne politike, kao aspektom horizontalnih upravnih reformi u državama kandidatima, a to znači da Brisel postavlja sve rigoroznije zahteve u vezi sa reformom javne uprave.

Kako administrativni aspekti dobre vladavine ne čine deo pravnih tekovina EU, Evropska komisija nema nadležnost da stvori model ili standard za države kandidate, zbog čega se u ovoj oblasti postepeno razvilo takozvano "meko pravo" (soft acquis), a usaglašenost država sa njim procenjuje i tehnički podržava SIGMA/OECD.

Današnju konferenciju, kojoj prisustvuju predstavnici gotovo svih ministarstava Vlade Srbije, organizovali su Centar za evropske politike i projekat "Podrška procesu evropskih integracija u Srbiji" nemačkog Ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj.