Ćorović:Sandžak dežurno bure baruta

Ćorovićeva kaže da je Sandžak važio od 2000. za dezurno bure baruta.

"Kada pokušavaju da skrenu pažnju sa pravih problema, onda se stvori dimna zavesa u vidu Preševa, Medveđe i Bujanovca, Mađara u Vojvodini, ili muslimana u Sandžaku", kaže Ćorovićeva.

"Mi smo već 20 godina u jednoj vrsti bolesnog stanja. Mi se fokusiramo sa suštine i bavimo se time što je jedna izmišljena namontirana priča iz beogradske kuhinje", kaže Ćorovićeva.

Ona smatra da ministri Rasim Ljajić i Sulejman Ugljanin rade koliko mogu, ali da su oni pre svega službenici vlade i da moraju tako da se ponašaju.

"Oni pričaju priču Vlade Srbije, oni nisu eksponenti Bošnjaka, nego Vlade Srbije. Vi imate svoje predstavnike, ali ja namam mnogo od toga. Neki pomaci u Sandžaku i Novom Pazaru postoje, nešto su sređeniji gradovi, sve je to rezultat Ugljanina i Ljajića. Mnogo je on (Ljajić) uradio, ali ponavljam oni su pre svega službenici Vlade Srbije. I nisu samo oni eksponenti Bošnjaka. Ima u Sandžaku fenomenalnih ljudi koji su spontatni glasnogovornici Bosnjaka...ali i Srba. To je multietnički region, i za nas koji se trude da poboljšaju život, ta komponenta je jako važna", kaže Ćorovićeva.

Ona dodaje da većina mladih iz provincije nisu došli do Beograda. Postoje predrasude u Sandžaku da u Srbiji mrze Bošnjake, a da je Beograd grad u kome će muslimane sačekati noževima.

"Stavovi se brišu tako što se taj dijalog vodi stalno. Mladi moraju da razgovaraju među sobom. Mladi moraju u Sandžak da idu, ili u Preševo i Vojvodinu, i obrnuto mora da se dešava", kaže Ćorovićeva.

"Žene su jači pol"

"Ne samo danas, nego je uvek bilo tako, da muškarci eksplicitno pokazuju te atribute, ratuju, ulaze u sukob...ali nije to hrabrost. Hrabrost je živeti na dobar i human način, ogromna hrabrost je raditi dobro svoj posao, hrabrost je biti dobra majka, dobra domaćica, dobra na svom poslu, da živite u skladu sa svojim stavovima", kaže Ćorovićeva.

Ćorovićeva navodi da je teško biti svoj i glasno reći svoj stav, a da vas "neko ne proglasi vešticom i ne dobijete preko usta zbog toga".

"Žene su jedina nada za ovu zemlju. Žene će promeniti i ovu zemlju i čitav svet", kaže Ćorovićeva.

Govoreći o hrabrim ženama, ona je pomenula i Brankicu Stanković, koja je dobila policijsku zaštitu zbog upućenih pretnji. I sama direktorka organizacije Urban-in je dobila policijsku zaštitu posle verbalnih napada i uvreda koje joj je uputila Islamska zajednica u Srbiji Muamera Zukorlića.

Ćorovićeva je u dnevnom listu "Danas" napisala tekst u kome tvrdi da je masovna pojava nošenje hidžaba ili marame u Sandžaku u funkciji političke opcije koju predvodi Zukorlić. Zukorlić je Aidu Ćorović nazvao i mrziteljem sopstvene kulture i svega što je muslimansko.

"Protiv toga sam da se žene u religijske i političke svrhe iskorišćavaju. I reagovali su oni koji su se prepoznali. Krenuo je napad. Odgovor na moj tekst, gde sam vređana na taj način...ti ljudi ni ne znaju šta radim. Vređana sam po osnovi što sam žena. I viđala sam to, kada se obruši javnost, nikada na muškarce neće javnost tako da se obrušava, neće tako na ličnoj osnovi...neće zato što je muškarac. Moji saborci i ja smo vređani upravo po toj osnovi. Ta vrsta brutalnog obrušavanja, to je neverovatno. Očekivala sam otpor, jer raskrinkavam pojavu koja je jako negativna za moj narod", kaže Ćorovićeva.

Ona dodaje da se iznenadila kada su negativne reakcije došle i iz demokratske javnosti, konkretno iz stranke LDP, od nekih ljudi iz NVO pa čak i medija.

"Samo sam rekla da nije dobro da se žene prekrivaju prisilno. Ali od toga praviti javni skup, i deliti poklone devojčicama, to po meni nije u redu,. Zukorlić je nastojao da napravi taj region u džamahiriju. U takvom okruženju jedini pravi vođa može da bude jedini on. I on je shvatio da su žene moćne, i ako polovinu stanovništva okrene na svoju stranu...ja sam samo rekla da to nije u redu“, kaže Ćorovićeva.

"'Sedam' su projekti koji pomeraju granice"

Ćorovićeva navodi da se promenilo dosta u njenu korist od tog incidenta.

"Mnogi koji su bili neblagonakloni, sada govore da sam bila u pravu", kaže Ćorovićeva, ali dodaje da NVO i dalje nemaju dovoljno dobar status.

"Ali projekti poput 'Sedam' su projekti koji pomeraju granice. To je globalni projekat, priča o sedam žena iz celog sveta. Sedam hrabrih žena koje su doživele neko brutalno nasilje i smogli su snage da svoju priču ispričaju. Napravljeno je globalno čudo, ta predstava se igrala u 19 zemalja, sada se igra na čitavom Balkanu. Radi se o tome da neke lokalne žene čitaju likove tih sedam fantastičnih žena. Mi imamo divan tim od sedam žena. Ja sam jedna od njih, i ponosno na poziv Inicijative za ljudska prava, koja organizuje sve“, kaže Ćorovićeva.

"Obrazovanje je jako važno, povezati se, stvarati mreže, stvarati krugove podrške", smatra Ćorovićeva.

"Ne mogu same, to je ključno. Iova predstava govori o tome. Anja Suša je rediteljka, i ona je povezala tako da ima puno malih simboličkih detalja. Nema boljitka na globalnom nivou ako se ne povezujemo kao ljudska bića. Žene moraju da pokažu solidarost. Žene koje su na pozicijama moći i odlučivanja, moraju da progovore u ime onih koji su siromašne i obespravljenje", kaže Ćorovićeva.