EU: BiH u zabrinjavajućem zastoju

Kako su ocenili funkcioneri EU u Briselu, to koči njeno približavanje EU i primoralo je Evropsku komisiju da Bosni obustavi EU pomoć od 47 miliona evra.

Ministri inostranih poslova EU zatražili su od visoke predstavnice EU Ketrin Ešton i evropskog komesara Štefana Filea da ulože nove napore da se politički vođi u BiH uvere u potrebu dogovora koji otvara put u Evropu.

To su agenciji Beta preneli zvaničnici koji su prisustvovali zasedanju, na kojem su ministri EU od komesara Filea dobili najnovija objašnjenja razvoja u BiH i upozorili da je ključno važno da BiH u svoje zakone unese odluku Evropskog suda za ljudska prava u slučaju "Sejdić-Finci".

Šefovi diplomatija EU su u drugoj raspravi o BiH za poslednjih mesec dana naglasili da se "Bosni ne zatvaraju vrata Unije", ali je u krugovima zasedanja ukazano na činjenicu da su recimo Austrija i još neke članice EU vrlo zabrinute zbog stanja u Bosni.

Zato je privukla pažnju i tviter poruka austrijskog ambasadora u Političko-bezbednosnom odboru EU Aksela Maršika, koji je naveo da iz rasprave na zasedanju šefova diplomatija EU o Bosni proizilazi da "ako ne bude napretka naročito u izbornoj reformi, Evropska unija može izgubiti interes i moraće da preispita svoju sadašnju politiku prema toj zemlji".

To se poklopilo i sa upozorenjem pomoćnice američkog državnog sekretara za Evropu Viktorije Nuland koje je uputila ovih dana, da ukoliko vođi u BiH "budu i dalje blokirali put te zemlje ka EU i članstvu u NATO, međunarodni partneri Bosne, uključujući SAD, moraju preispitati svoj pristup".

Visoka zvaničnica Vašingtona je ocenila da je "odavno kucnuo čas" da politički vođi u Bosni i Hercegovini postignu dogovor o izgradnji "moderne, ujedinjene nacije".

Zvaničnici koji se u Evropskoj komisiji bave proširivanjem, preneli su Beti da je "ipak, teško očekivati neko brzo i naglo isključivanje BiH iz pridruživanja EU, ali velika zabrinutost postoji".

Ministri inostranih poslova EU su takođe u oktobru u posebnom saopštenju poručili da su politički vođi u BiH ti koji moraju da nađu rešenje za pitanja ljudskih prava, izbornog zakona i stvaranja "koordinacionog mehanizma" za saradnju s EU u ravni centralne države.

U današnjoj raspravi ministara je ukazano na to da bi se primenom presude u slučaju "Sejdić-Finci" postigla ravnopravnost svih građana kad je reč o pravu da budu izabrani u trojno Predsedništvo i gornji dom parlamenta BiH, a to bi bitno pomoglo i da se dopuni izborni zakon te zemlje, imajući u vidu parlamentarne izbore u BiH koji će biti održani u oktobru iduće godine.

Evropska komisija je nedavno političkim vođima u BiH predočila da bi se time ispoštovala ravnopravnost svih građana i da svako, bez obzira na etničku pripadnost, može biti biran u Predsedništvo i Dom naroda. Prema načelima dogovora, koje su u oktobru potpisali politički prvaci BiH, Predsedništvo BiH bi se sastojalo od tri neposredno izabrana člana: dva iz Federacije BiH i jednog iz Republike Srpske.

A, obezbedilo bi se da u Federaciji BiH posledica izbora ne bude preglasavanje jednog konstitutivnog naroda, na šta su se dosad žalili Hrvati, a što je važno za uredno održavanje opštih izbora u BiH 2014.