100.000 dece bez redovnog obroka

Besparicu i krizu u Srbiji sve više trpe deca. Tako je, među 631.703 građana, koji su tražili pomoć centara za socijalni rad tokom proteklih godinu dana, čak trećina maloletnih, pišu Novosti.

A većina dečaka i devojčica našli su se na spisku korisnika socijalne zaštite jer im detinjstvo protiče u teškoj nemaštini.

U Zavodu za socijalnu zaštitu objašnjavaju da je od početka ekonomske krize broj građana koji traže pomoć u centrima za socijalni rad sve veći i da u ovom času čak 8,8 odsto stanovnika Srbije koristi usluge socijalne zaštite.

"Zabrinjava činjenica da socijalni radnici imaju skoro dvostruko više dece nego starijih korisnika (starijih od 65)", kaže Živorad Gajić, direktor Zavoda za socijalnu zaštitu. A broj maloletnika kojim je potrebna pomoć neprestano raste. Tako je, primera radi, u 2012, bilo čak 16.579 dece više nego 2011.

Prema poslednjoj analizi korisnika, najviše mališana kuburi sa siromaštvom. Čak 102.662 ih odrasta u porodicama koje ne mogu da sastave kraj sa krajem, koje nemaju ni za redovne obroke, garderobu, knjige...

"Ovoj deci se pomaže tako što im se omogućavaju neke stipendije, poklanja školski pribor, knjige, odeća i obuća... A njihovim porodicama se uglavnom daje socijalna pomoć i to sve dok ne stanu na noge", objašnjava uza "Novosti" Gajić. "Problem je, međutim, što je situacija u zemlji veoma teška. Posla nema ni za one koji su mnogo "konkurentniji" na tržištu rada, a kamoli za ove grupe građana jer retko ko među njima ima neke visoke škole i dobre referece. I mada u centrima za socijalni rad imaju najbolje namere i opredeljenja, u praksi je to Sizifov posao jer je previše porodica kojima je, na žalost, veoma teško pomoći". U centrima za socijalni rad objašnjavaju da je tokom poslednjih godinu dana 177.171 dečaka i devojčica dobilo čitav spektar usluga. Osim o deci bez roditeljskog staranja, brinuli si i o mališanima čije porodice to nisu bile u stanju, bez obzira na to da li su problemi prouzrokavani bolešću ili siromaštvom. Socijalni radnici bavili su se i decom sa smetnjama u razvoju čije su potrebe za negom i novcem prevazilazile mogućnosti porodice, zatim sa decom koja su žrtve zlostavljanja, zanemarivanja, nasilja, ekspolatacije... Ali i sa onom čiji se roditelji spore oko starateljstva ili pak agresivnom ili zavisnom od alokohola i droga.

Ipak, nisu svi problemi bili jednako zastupljeni. Osim hronične besparice, koja je ubedljivo najviše punila hodnike socijalnih službi, socijalni radnici su rešavali sukobe među roditeljima oko roditeljskih prava i uloga. Samo zbog ovih svađa socijalne službe su rešavale sudbinu 25.000 dece za svega godinu dana. Na trećem mestu su bili problemi sa ponašanjem, koji su zabeleženi kod 15.241 maloletnika, mahom dečaka, a 8.829 mališana su bili žrtve zanemarivanja. Najmanje dosijea je otvoreno zbog porodičnog nasilja jer se sa ovim problemom suočilo 3.058 dečaka i devojčica što je 1,8 odsto od ukupnog broja korisnika.

Skromni džeparci

Porodice koje ne zarađuju više od 7.888 dinara po svakom članu, imaju pravo i na dečji dodatak. A iako je reč o siromašnijim porodicama, iznosi ovih dodataka su više nego simbolični i trenutno su oko 2.550 dinara. U ovom času podiže ih čak 207.505 porodica, odnosno 390.335 dece.