Borova na Zlatiboru sve manje

Zlatibor -- Pojedina udruženja smatraju da su zbog neplanske seče ugrožene velike šumske površine na Zlatiboru, posebno borovi.

Izvor: B92
Ilustracija (sxc.hu, arhiva)
Ilustracija (sxc.hu, arhiva)

Od kako je postao privlačan za gradnju prvih vikendica, Zlatibor je počeo da menja svoj izgled. Pojedina udruženja građana smatraju da su ugrožene velike šumske površine, posebno borovi.

Ljubiša Bondžulić nekada je živeo u srcu Zlatibora. Iako ima 90 godina, dobro pamti kako je izgledao taj deo najpoznatijeg srpskog turističkog centra, jer je u putarskom preduzeću kao poslovođa bio zadužen i za pošumljavanje.

"To je bila livada, sve livada i 1954. godine sadio ja. I nije ja, nego radnici, imalo po 60 radnika, 50-60“, kaže Bondžulić. Kaže da je tu bila samo jedna kuća i putara.

Udruženje građana "Sačuvajmo zlatiborsku šumu" smatra da se u neposrednoj blizini zlatiborskog Hrama svetog preobraženja Gospodnjeg seku bez dozvole borovi stari i do 100 godina. Iako smo pokušali da stupimo u kontakt sa ovim udruženjem, čiji predstavnici žive van Zlatibora, uprkos obećanju, niko od njih nije uspeo da pronađe vreme za razgovor. U telefonskom razgovoru njihova predstavnica rekla je da su o ovom problemu izvestili nadležna ministarstva.

Predsednik opštine Čajetina Milan Stamatović kaže da je taj deo Zlatibora bio golet pre pola veka, tako da tu nema stoletnih borova. Ipak se nikako ne radi o neplanskoj seči četinarske šume, već na osnovu plana generalne regulacije.

"U tom potezu je predviđena izgradnja i to je građevinsko zemljište. Ovo udruženje, ako smatra da mi nismo ispoštovali uslove i da nismo ispoštovali zakonsku proceduru, ima pravo da se žali ministarstvima, mi to ne osporavamo. Ovde se radi o sanitarnoj proredi i ne samo u ovom potezu, nego i na drugim lokacijama na Zlatiboru, gde uz pomoć ekološke inspekcije, ili šumarskih inspektora mi radimo tu sanitarnu proredu. I ne vidim da se bilo ko tu bunio, ali nešto im smeta ako se gradi i uređuje crkva na Zlatiboru“, kaže Stamatović.

I dok se u ovakvim situacijama na osnovu dokumentacije, ipak može sagledati obim seče, ljudska nepažnja dovodi do još pogubnijih posledica po šumu. Tako požari svake godine progutaju ogromne površine četinara i drugog drveća.

Osim požara, i klimatske promene utiču na iščezavanje četinarskih šuma, na šta ukazuje sve više osušenih stabala. Od čelnika lokalnih vlasti u opštini Čajetina dobili smo uveravanja da oni zbog toga redovno pošumljavaju nove površine mladim sadnicama.

Društvo

U Vestima u 20h videćete:

U kom pravcu ide rasprava u Savetu bezbednosti o Kosovu. Ima li odgovora na zahtev Dodika da se BIH izvini Srbiji? Ima li rešenja za stotine ljudi koji u Novom

Društvo ponedeljak 27.02. 19:12 Komentara: 0
strana 1 od 6094 idi na stranu