"Bolje prevencija, nego sanacija"

Načelnik Sektora za vanredne situacije MUP-a Predrag Marić je kao primer nedovoljno dobrog stanja u oblasti preventive i zaštite od vanrednih situacija naveo drastičan manjak vatrogasaca-spasilaca u Srbiji zbog kojeg se naša zemlja nalazi na poslednjem mestu u regionu, odnosno, kako je rekao, "od nas je jedino gora Albanija".

"Prema broju stanovnika Srbija bi trebalo da ima 7.000-8.000 vatrogasaca, a ima ih 3.100", rekao je Marić.

Pema njegovim rečima, manjak vatrogasaca-spasilaca nastao je 2005. kada je postojao zakon koji je nalagao penzionisanje sa 50 godina života i 20 godina staža zbog čega se Srbija "skoro nikada nije oporavila".

"Svi naši napori, pa i ovogodišnji, da se to stanje popravi na žalost nisu urodili plodom. Zakonom o budžetu za 2013. bio je planiran prijem 500 vatrogasaca-spasilaca u Srbiji, za sada je primljeno 150 i ja zaista nisam optimista da će ta brojka od 500 biti realizovana do kraja godine", objasnio je Marić.

On je naglasio da je izuzetno ponosan na vatrogasce-spasioce koji su nebrojeno puta dokazali da, iako su malobrojni, željom i hrabrošću stižu na sva teška mesta i na kraju izađu kao pobednici.

"Verujte mi u zemljama u okruženju to je već napušteno kao koncept. Ići srcem, hrabrošću, to se skoro retko viđa. Uglavnom se radi bezbedno, s mnogo tehnike, nove, moderne opreme. U Srbiji je to nekako još ostalo pomalo i viteški", rekao je Marić.

Načelnik Sektora za vanredne situacije objasnio je da su od stupanja na snagu Zakona o vanrednim situacijama 2009. u tom sistemu detektovane tri najranjivije tačke - nedostatak kontinuiranog ulaganja, nedovoljna edukacija i neadekvatna preventiva.

Prema njegovim rečima, sistem uspostavljen za finansiranje poslova preventive i odbrane u vanrednim situacijama, kroz budžetski Fond za vanredne situacije, ove godine doživeo je potpuno urušavanje.

"U prvoj godini su od tih sredstava kupljene uniforme i tako dalje, a onda je došlo do vrtoglavog pada. Ukidanjem parafiskalnih nameta izgubili smo te prihode, zatim su nam obećana duplo veća sredstva, odnosno 10 miliona evra, da bi rebalansom budžeta ta sredstva bila izbrisana. Drugim rečima, Srbija u ovom trenutku u budžetskom fondu za te namene nema ništa", ukazao je Marić.

Šteta na godišnjem nivou od posledica nepogoda u Srbiji u protekle dve godine nije bila ispod 100 miliona evra, istakao je Marić i dodao da ni mnogo jače ekonomije od srpske ne bi mogle da ignorišu tako teške podatke niti da lako preko njih prelaze.

"Ako vam kažem da je za ovu godinu obećano 10 miliona evra, pa je to povučeno, onda shvatate da je odnos između onog šta se i koliko ulaže i onog što jeste šteta neverovatna i za mene lično neobjašnjiva", poručio je Marić.

Prema njegovim rečima, statisika pokazuje da se svake godine povećava broj vanrednih situacija u Srbiji i da je, ukoliko država želi da nema štetu veću od 100 miliona evra, potrebno minimum 15 miliona evra do 17 milona evra godišnje da se ulaže u sistem preventive i zaštite od vanrednih situacija.

Druga slabost je nedostatak edukacije, rekao je Marić, objašnjavajući da već 30 godina nemamo kontinuitet u obrazovanju. "I to će biti tako dok jednog dana ova država ne reši da one najmlađe, od prvog do četvrtog razreda, počne da uči tome kako da se sačuvaju u slučaju požara, poplave, zemljotresa, bilo koje vanredne situacije", poručio je Marić.

On je dodao da ni pored brojnih napora tog Sektora sa Ministarstvom prosvete taj problem nije rešen, a ukazao je i na nezainteresovanost lokalnih samouprava da se priručnik za vanredne situacije koji je besplatan štampa i deli građanima.

Marić je kao treću slabu tačku naveo nedostatak preventive, odnosno objasnio da u Srbiji postoji svest da štetu treba nadoknaditi, a ne ulagati u preventivu, koja podrazumeva da se finansijska sredstva ulažu u onom trenutku kada nemate problem, da bi taj problem bio manji kada se pojavi.

Govoreći o pozitivnim efektima u oblasti preventive i zaštite u vanrednim situacijama Marić je istakao da je Srbija, zaključno sa 2012, u potpunosti svoje zakonodavstvo uskladila sa preporukama Ujedinjenih nacija usvojivši, primera radi, kroz već postojeći Zakon o vanrednim situacijama Republički štab za vanredne situacije, odnosno Nacionalnu platformu za smanjenje rizika od katastrofa.

Za razliku od Srbije, kako je dodao Marić, napredak u tom segmentu nisu napravile ni neke zemlje u okruženju koje su članice Evropske poput Slovenije, Bugarske i Rumunije koje još nemaju Nacionalnu platformu za smanjenje rizika od katastrofa.

"Sprega i tesna saradnja između lokalne samouprave i Sektora za vanredne situacije je ono što je ovaj zakon doneo kao kvalitet. Ovaj sistem je u protekle tri godine imao nekoliko zaista teških ispita. Najteži je bio u februaru 2012. kada je 30 ljudi izgubilo život, ali je 310 spaseno", rekao je Marić.

On je dodao da se na ovaj način lokalna samouprava uključuje u odgovorne za zaštitu i bezbednost građana sopstvene teritorije i da predsednik opštine ili gradonačelnik ima veliku odgovornost samom činjenicom da se nalazi na čelu štaba.

Načelnik Sektora za vanredne situacije smatra da ohrabruje činjenica da je ove godine počelo uspostavljanje civilne zaštite u Srbiji koja nije funkcionisala tridesetak godinam, navodeći i da je fascinantan odziv od 92 odsto, ali da je trenutno problem da se nabave uniforme za te ljude.

Kako kaže, 2013. je godina najvećih želja, a kratkog ili nikakvog dometa, jer je tokom ove godine, primera radi, postojala želja da se nabave nova vatrogasna vozila, što nije učinjeno u poslednjih šest godina.

"Od toga neće biti ništa. Terenskih vozila, sistema za bujične poplave, uniformi za civilnu zaštitu, ništa od toga neće biti. Ali niko nama ne daje pravo da zbog toga budemo očajni i depresivni jer građani Srbije zaslužuju da imaju odgovarajući zaštitu. Na nama je u Sektoru da se borimo da bar za 2014. probamo obezbedimo sredstva i da ceo ovaj postupak koji je planiran za ovu godinu pokušamo da realizujemo u narednoj", zaključio je Marić.