Da li je Aćif-efendija mrtav?

Punomoćnik Bošnjačkog nacionalnog veća (BNV), u tehničkom mandatu, Emir Fetahović se protivio ovom predlogu jer je, kako kaže, smrt Aćif-efendije opšte poznata činjenica, preneli su novopazarski mediji.

Ostaje, dakle, da Viši sud donese odluku o ovim predlozima. Zahtev za rehabilitaciju Aćif-efendije podnelo je BNV, nakon što je prethodno prekinut proces obustavljen, u novembru 2012. godine.

Predsednik Višeg suda u Novom Pazaru Miroljub Vujović je tada rekao da je BNV 3. septembra prošle godine povuklo zahtev za rehabilitaciju Hadžiahmetovića, koji su pokrenuli 2006. godine.

Međutim, predsednik BNV Esad Džudžević negirao je tvrdnje sudije, navodeći da oni samo nisu obnovili postupak na osnovu novog Zakona o rehabilitaciji, koji je donet oktobra 2011. godine.

Novi postupak za rehabilitaciju pokrenut je nakon što je bez dozvole na jednoj od zgrada u Novom Pazaru, gde je nekada bila njegova kuća, postavljena ploča sa likom Aćif-efendije. Ploču su postavili Džudžević i zamenik gradonačelnika Novog Pazara Ahmedin Škrijelj.

Prvo ročište održano je juče. Inače, uloga Aćif-efendije, jednog od vođa tadašnje partije Džemijet i narodnog poslanika u Skupštini Kraljevine Jugoslavije, tokom Drugog svetskog rata, u javnosti se ocenjuje dijametralno različitim stavovima. Dok je za neke on organizator odbrane Novog Pazara, kojom je više puta sprečen pokolj muslimana od četničkih jedinica, za druge je kolaboracionista i narodni neprijatelj koji je 1945. osuđen i streljan.

Hadžiahmetović je dobio i visoko nacističko odlikovanje, a istoričari ga označavaju i kao odgovornog za ratne zločine nad Srbima. Polovinom jula ove godine čelnici četiri nevladine organizacije u Novom Pazaru uputili su protestno pismo Višem sudu zbog, kako su naveli, rehabilitacije čoveka koji je cvećem dočekao Nemce u tom gradu.

Ovaj Albanac je imao plan da Novi Pazar pripoji Velikoj Albaniji, a Bošnjake je prisiljavao da govore albanski, čak je sa Kosova doveo i albanske učitelje, a Bošnjacima je zabranio da nose fesove i dozvolio da nose samo albansko keče ili ćulaf. U saradnji sa Nemcima ubio je i proterao hiljade Srba, a od njegove i ruku njegovih bandita stradalo i mnogo Bošnjaka.

Aćif nije prihvatio nikakav dogovor, već je, kao čovek koji je još tada radio za Rajh i Hitlera, zapretio odmazdom, što je i učinio odmah posle ulaska Nemaca u Novi Pazar. U protestnom pismu se navodi niz zlodela i imena Aćifovih saradnika i saradnika Nemaca koji su ih počinili.

Da bi pomogao Nemcima, Aćif je, zajedno sa Albancima sa Kosova, na silu mobilisao stotine Bošnjaka, mahom gradske sirotinje, i poslao ih je na Staljingradski front, gde su mnogi izgubili život, a oni koji su se vratili morali su celog života da na svom telu kriju utisnute Š žigove.

Ratni gradonačelnik Novog Pazara, koji je streljan 1945. godine, imao je važnu ulogu u maltretiranju, proterivanju i ubijanju novopazarskih Jevreja, kojima je najpre oduzeo svu imovinu, potom ih je zatvorio u novopazarsku tvrđavu, da bi ih, izgladnele i iznemogle, isporučio Nemcima. Od više od 160 novopazarskih Jevreja, mahom uspešnih trgovaca i bankara, preživele su samo dve porodice koje su uspele da se prebace u Šumadiju.

Potpisnici pisma Sudu traže da se ovi zločini nikada ne zaborave. “Danas se svako razuman distancira od fašizma i njihovih zlodela, čak se i kažnjavaju oni koji negiraju te zločine. Kada je otkriveno da je kao 17-godišnjak bio u Š-trupama, nobelovcu Ginteru Grasu traže oduzimanje Nobelove nagrade, a ovde se predlaže rehabilitacija onog koji sam nikada nije krio da je naciofašista”.

Čim je, kao se navodi, uz pomoć Nemaca osvojio svu vlast u Novom Pazaru, Aćif Hadžiahmetović je, kao u tursko doba, za Srbe uveo "četvrtinu", vratio je age i begove i organizovao je i slanje subaša da po srpskim selima ubiraju "turski namet", što je izazvalo gnev srpskog naroda i sporadični otpor, pa je nekoliko njegovih izaslanika platilo glavom.

Iako je Vlada Srbije prošlog leta naložila uklanjanje, u centru Novog Pazara još stoji spomen-ploča Aćifu Hadžiahmetoviću, koju je prošlog leta, u prisustvu ministra Sulejmana Ugljanina, postavilo Bošnjačko nacionalno veće.

U BNV-u, međutim, tvrde da je Bljuta bio junak i zaštitnik bošnjačkog naroda, da je Novi Pazar odbranio od četnika i da spada u red bošnjačkih velikana. Aćifa veliča i drugo Bošnjačko nacionalno veće, koje je osnovao muftija Muamer Zukorlić. U ovom veću nameravali su da u naselju Hadžet, u kome su streljani Bljuta i njegovi ratni saradnici, podignu i memorijalni centar.