Šta će biti sa suđenjem Šešelju?

Ovaj zahtev Karmela Ađijusa usledio je posle izuzeća sudije Frederika Harhofa, koji je bio član sudskog veća na suđenju lideru SRS-a.

Od predsedavajućeg Žana Kloda Antonetija i članice raspravnog veća Flavije Latanci, sudija Ađijus je, kako je objavio Tribunal, zatražio da ga "izveste, posle konsultacija s optuženim, o pitanju da li ponovo saslušati ceo predmet ili nastaviti postupak".

Od njih je tražio i da "odluče, u slučaju da optuženi ne pristane na nastavak procesa, da li ili ne, bez obzira na to, nastaviti postupak s novim sudijom".

Dok ga dvoje članova raspravnog veća ne izveste o postavljenim pitanjima, sudija Ađijus neće imenovati zamenu za sudiju Harhofa.

Izricanje presude Šešelju i dalje je zakazano za 30. oktobar ove godine, ali je posle izuzeća sudija Harhofa malo verovatno da će presuda tada i biti izrečena.

Današnja odluka u kojoj je sudija Ađijus ocenio da su preostali članovi raspravnog veća "u najboljem položaju" da odluče o načinu na koji bi postupak protiv Šešelja mogao biti nastavljen i okončan, u skladu je s pogledom upućenih pravnika u Hagu da, osim ponavljanja suđenja, koje se smatra malo verovatnim, ostaju dve mogućnosti.

Jedna je da, umesto Harhofa, bude imenovan novi sudija, koji bi pre učešća u donošenju presude morao da pročita ceo zapisnik sa suđenja koje je praktično okončano. Druga je da Šešelj pristane da mu dvočlano sudsko veće izrekne presudu.

Iako su sudije, iz različitih razloga, zamenjivane, recimo u procesu Slobodanu Miloševiću i Momčilu Krajišniku, nikada se nije desilo da novi sudija bude imenovan po okončanju dokaznog postupka, odnosno uoči izricanja presude. Mogućnost da dvočlano veće izrekne presudu takođe je bez presedana u istoriji Tribunala.

Postupak u ovakvom slučaju nije izričito predviđen ni pravilnikom suda, što bi moglo otvoriti brojne pravne dileme o regularnosti postupka.

Posebno veće Haškog tribunala usvojilo je 28. avgusta zahtev lidera Srpske radikalne stranke za izuzeće danskog sudije Harhofa zbog toga što je ostavio utisak pristrasnosti.

Sudija Harhof bio je član veća koje je od 2007. do marta ove godine Šešelju sudilo po optužnici za zločine nad Hrvatima i Muslimanima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH, 1991-93. Izricanje presude zakazano je za 30. oktobar.

Posebno veće Tribunala utvrdilo je, većinom glasova, da je sudija Harhof pismom prijateljima, objavljenom u danskoj štampi, u kojem je kritikovao poslednje oslobađajuće presude Tribunala "pokazao pristrasnost u korist osuđujućih presuda".

"Neprihvatljiva predstava o pristrasnosti postoji. Zbog toga, većina je utvrdila da je pretpostavka nepristrasnosti suzbijena. Shodno tome, većina je našla da je optužba o pristrasnosti sudije Harhofa utemeljena", piše u jutros objavljenoj odluci.

Posebno veće utvrdilo je da je sudija Harhof ostavio utisak da je pristrasan time što je u svom pismu, upućenom prijateljima, tvrdio
da je do jeseni 2012. "manje-više utvrđena praksa" Tribunala bila da osuđuje vojne komandante za zločine koje su počinili njihovi
podređeni.

Kritikujući promenu u toj praksi Tribunala - oslobađajućim presudama izrečenim Antu Gotovini, Momčilu Perišiću i Jovici Stanišiću - Harhof je promenu u tumačenju koncepta "udruženog zločinačkog poduhvata" pripisao politički motivisanom pritisku predsednika suda Teodora Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela.

U odluci, posebno veće navodi da je time sudija Harhof sugerisao da su oslobađajuće presude deo šireg američko-izraelskog plana da se
suzbije komandna odgovornost nadređenih oficira za zločine podređenih.

Sudija Harhof je u pismu naglasio da je uvek "pretpostavljao da je ispravno osuditi lidere za zločine počinjene s njihovim znanjem" i zaključio da se suočava "s dubokom profesionalnom i moralnom dilemom" kao nikada pre.

Posebno veće ocenilo je da je to što je sudija Harhof razmatrao odgovornost "vojnih komandanata" relevantno za proces Šešelju zato što je Šešelj optužen da je učestvovao u udruženom zločinačkom poduhvatu, između ostalog, i time što je upravljao paravojnim snagama zvanim "Šešeljevci".

Time što je pomenuo "utvrđenu praksu" Tribunala da osuđuje vojne komandante za zločine podređenih, sudija Harhof je, po odluci, dao osnova za zaključak da bi "razumni i dobro informisani posmatrač" to mogao shvatiti kao "pristrasnost sudije Harhofa u korist osuđujuće presude" i u procesu protiv Šešelja.

Taj utisak dodatno pojačava izjava sudije Harhofa da ima profesionalnu i moralnu dilemu, što, po odluci, pokazuje da on ima problema s primenom trenutne sudske prakse Tribunala, čime je narušio pretpostavku sopstvene nepristrasnosti.

Takav zaključak donele su sudije Bakone Moloto i Barton Hol, a protiv je bio kineski sudija Liu Daćun. U pritvoru Tribunala, Šešelj je od 24. februara 2003, kada se dobrovoljno predao odmah pošto je objavljena optužnica protiv njega.

Sudija Harhof: Moj stav nije uzet u obzir

Danski sudija Frederik Harhof, koga je posebno veće Haškog tribunala izuzelo iz procesa protiv Vojislava Šešelja zbog utiska pristrasnosti, zatražio je danas od tog veća objašnjenje zašto pri donošenju odluke nije uzelo u obzir njegov stav.

Isti zahtev, postavilo je i preostalo dvoje sudija iz raspravnog veća koje sudi Šešelju - predsedavajući Žan Klod Antoneti i sudija Flavija Latanci. Po Antonetiju i Latancijevoj, činjenica da njihovo mišljenje i stav sudije Harhofa nisu uzeti u obzir "vodi preispitivanju odluke o izuzeću".

Harhof podseća da je potpredsedniku suda Karmelu Adjijusu, odmah posle Šešeljevog zahteva za njegovo izuzeće, podneo memorandum u kojem je izneo svoj stav o tome. Uprkos tome, kako je naglasio, iz odluke o izuzeću ne vidi se da li je posebno veće Tribunala uopšte razmotrilo njegov stav, što je po pravilima moralo da učini.

I sudije Antoneti i Latanci su danas posebnom veću uputili istu primedbu - da njihov stav o Šešeljevom zahtevu za izuzeće uopšte, bar sudeći po tekstu odluke, nije uzelo u obzir.

Istovremeno, sudija Harhof je negirao da je ikada smatrao da se vojni komandanti pred Tribunalom moraju osudjivati za zločine podredjenih,
bez obzira na dokaze.

U današnjem podnesku, medjutim, sudija Harhof objašnjava da je njegovo privatno pismo bilo izazvano "dilemom" da se na Tribunal "moguće utiče iz spoljnih izvora". U pismu prijateljima je, kao te spoljne izvore, naveo vojne krugove SAD i Izraela, sugerišući da je predsednik Tribunala Teodor Meron (Theodor) za njihov račun neprimereno uticao na kolege pri donošenju oslobadjajućih presuda generalima Antu Gotovini i Momčilu Perišiću, te Jovici Stanišiću.

"Moje pismo sigurno ne sugeriše da generali i visoki oficiri moraju biti osudjeni bez obzira na dokaze. Moji lični komentari u pismu ni na koji način se ne odnose na optuženog koji nije vojni komandant, niti je optužen da je upravljao ili komandovao borcima tokom oružanog sukoba", naglasio je Harhof u podnesku posebnom veću.

I Tužilaštvo traži preispitivanje odluke o izuzeću

Tužilaštvo Haškog tribunala zatražilo je danas preispitivanje odluke o izuzeću sudije Frederika Harhofa (Harhoff) iz raspravnog veća koje bi trebalo da izrekne presudu Vojislavu Šešelju.

U podnesku potpredsedniku Tribunala Karmelu Adjijusu, tužilaštvo je ocenilo da odluka posebno veća suda o izuzeću Harhofa "odražava fudamentalne greške u rezonovanju".

"Neslaganje sudije o pravnoj stvari ne može dokazati da on ostavlja utisak pristrasnog. Izuzeti sudiju na toj osnovi narušava nezavisnost sudija i potkopava verodostojnost Tribunala", piše u podnesku koji je potpisao glavni tužilac Serž Bramerc.

Bramerc je ocenio i da je većina sudija, koja je odluku o izuzeću donela, "izvukla zaključke bez ikakve osnove u dokazima".

"U interesu je pravde, stoga, da odluka bude preispitana", tvrdi tužilaštvo, podsećajući da je izricanje presude zakazano za 30.
oktobar.

Tužioci navode da bi, prema odluci o izuzeću, bilo razumno zaključiti da će sudija Harhof osuditi Ssešelja čak i bez dovoljno dokaza samo zbog pogleda koje je, početkom juna, izneo u privatnom pismu prijateljima, koje je procurelo u dansku štampu.