Smrt Simeunovića još državna tajna

Bivše bezbednosne službe još su veoma jake i zbog toga su počinioci nerešenih zločina iz devedesetih godina prošlog veka i dalje na slobodi, smatra Jelena Simeunović.

Jelena Simeunović, sestra Nebojše Simeunovića, sudije nekadašnjeg Okružnog suda, ubijenog pod nerazjašnjenim okolnostima u novembru 2000. godine, ogorčena je ukidanjem presude bivšim čelnicima beogradskog DB-a, Milanu Radonjiću, Ratku Romiću i Stevanu Basti, za pomaganje u atentatu na Vuka Draškovića u Budvi. U razgovoru za "Politiku", ona tvrdi da su nekadašnje bezbednosne službe i dalje veoma jake u Srbiji i da štite svoje ljude, zbog čega su počinioci ubistva njenog brata i drugih zločina iz devedesetih godina prošlog veka i dalje na slobodi.

"Mog brata ubila je Državna bezbednost na način kojeg bi se grozio i Mengele. Razlog je taj što je u najsudbonosnijim danima za Srbiju, 3. oktobra 2000. godine odbio naređenje državnog vrha da potpiše nalog za hapšenje rudara ’Kolubare’, kao i Borisa Tadića i Nebojše Čovića. Poražavajuće je za prethodnu vlast što za 10 godina nije razrešila nijedno političko ubistvo. To je zastrašujuće, a od sadašnje vlasti to ni ne očekujem”, kaže Jelena Simeunović.

Nebojša Simeunović, istražni sudija, nestao je u noći između 4. i 5. novembra 2000. godine, a njegovo telo nađeno je u Dunavu mesec dana kasnije, 3. decembra. Jelena Simeunović tvrdi da ima informacije da je njen brat bio u privatnom zatvoru i da su ubice čekale politički nalog. Zatim su ga ubili tako što su mu ubrizgali amonijak u uši. Prema njenim rečima, postoji dokument iz Instituta za sudsku medicinu da su u telu Simeunovića nađeni tragovi amonijaka.

"Postoji zapisnik, sve se zna, gde je bio, kad je ubijen, na koji način i kad je bačen u vodu. Istrage nema, to je farsa već 13 godina. Istraga je najavljena 2010, ali to se nije desilo. U ubistvu mog brata učestvovala je cela država. Prvo, Okružni sud u Beogradu koji je izdao saopštenje da se sudija Simeunović ubio, jer je bio depresivan, sklon alkoholu i težak srčani bolesnik. Ne samo što ga je država ubila, nego ga je i blatila, mrtvog. Falsifikovali su obdukcioni nalaz. Moj advokat je napisao 66 pitanja koja su bila u koliziji sa obdukcijskim nalazom. Nikad niko na to nije odgovorio. Nebojša je ubijen na najmonstruozniji način, a država Srbija 13 godina štiti ubice”, nastavlja sagovornica Politike.

Ona dodaje da je istraga smrti njenog brata 2006. godine proglašena tajnom i zaključuje da su na taj način zaštićena imena Simeunovićevih ubica kao i ubica svih drugih žrtava političkih ubistava.

"Nerešena su i ubistva Pavla Bulatovića, ministra odbrane, Žike Petrovića, direktora „Jata” i više inspektora MUP-a. Ne vidim da se nešto radi da bi se to rešilo. Zna se da je to uradila Državna bezbednost po nalogu Slobodana Miloševića. Kada god sam se obraćala medijima, noću bih dobijala pozive. Puštali su mi stravične ljudske krike, pitali me: ’Jesi li čula? A sad ćao’. Nisu me zastrašili. To je utihnulo, ali se ponovilo prošle godine u februaru. Mislim da samo evropska komisija može u poglavlju koja se bave ljudskim pravim da natera Srbiju da razreši te zločine. Da vlast nije napravila pakt sa njima, sve bi bilo otkriveno", zaključuje Jelena Simeunović.