Još dve godine za digitalizaciju

Prelazak sa analognog na digitalni signal koji je već odlagan, a sada planiran za proleće, mogao bi da napravi haos čije posledice niko ne može da predvidi.

Uz štetu za državu i emitere, u problemu, ali i na novom trošku bi bili i građani koji uglavnom nemaju televizore koji mogu da primaju digitalni signal.

Da li će se država odlučiti da dodeli nekadašnju Avalinu frekvenciju nekoj novoj televiziji ili bi mogla da je iskoristiti za digitalizaciju?

Ministar Rasim Ljajić, u čijem resoru su i telekomunikacije, kaže da izbor uopšte nije težak. Naglašava da moramo da budemo pragmatični.

"Suština je da ako stvar gledamo "lege artis", onda RRA, na predlog Ministarstva kulture, treba da raspiše konkurs za dodelu ove slobodne frekvencije. Međutim, ako gledamo benefit, ako gledamo šta to donosi, a šta donosi prodaja i ubiranje digitalne dividende za državne prihode, onda je nesumnjivo da je sve u korist toga da ne idemo na raspodelu ovih frekvencija, već da slobodnu frekvencu koristimo za proces digitalizacije", kaže Ljajić.

I dok naglašava da ne želi da utiče na RRA, podseća da je ministrarstvo na čijem je čelu nebrojeno puta ponovilo da bi korišćenje Avaline frekvencije donelo više koristi državi nego novim emiterima. Ministar kaže i da je u prethodnih godinu dana nadoknađeno mnogo stvari zbog kojih je kasnio postupak digitalizacije.

Donet je plan namene, plan raspodele, i plan pokrivanja. A u planu je i da do kraja avgusta bude završen plan prelaska sa analognog na digitalno emitovanje, što će vlada na prvoj sednici usvojiti. Počeli su građevinski radovi na objektima i repetitorima koji su porušeni tokom NATO bombardovanja.

Ono što je bitno je da u postupku digitalizacije neće biti problema sa obezbeđivanjem para. Država ima odličnu ponudu od jedne američke kompanije kojom bi proces, pod povoljnim uslovima, bio doveden do kraja.

"Ovo je pravi trenutak da počnete i završite postupak digitalne promene. Ako taj proces sada ne završite, onda građani i javnost neće imati nikakav benefit od toga. Neće biti novih kanala, boljeg zvuka i kvaliteta slike. Digitalna dividenda od prodaje analognog spektra ne može biti realizovana ako proces digitalizacije ne počne. Mislim da ste spremni da počnete baš sada. Zato vas i ohrabrujemo da počnete da radite taj posao što pre", kaže Endrju Taunen, stručnjak EU za digitalizaciju.

I dok je za većinu nas, laika, digitalizacija nešto što nas uopšte ne zanima, mnogi su saglasni da će taj stav biti sigurno promenjen kad shvatimo da ćemo i mi, zbog njenog kašnjenja, morati da se uhvatimo za novčanike.

Većina televizora na našem tržištu, pa čak i ovi novi, u sebi nemaju DVD-T2 tjunere koji im omogućavaju da prime digitalan signal. To znači da ćemo morati da izdvojimo od 40 pa čak do 70 evra za set top opciju koja će nam to omogućiti. Jedan od problema koji bi takođe mogao da nastane zato što sve to nismo uradili postupno, već u jednom danu, je da bi polovina Srbija mogla da ostane u jednom danu bez slike...

Pragmatičnim pristupom i određivanjem frekvencije za digitalizaciju procenjuje se da bi već do kraja godine od 70 do 80 odsto domaćinstava bilo pokriveno digitalnim signalom. Najbitnije, proces bi išao ka svom pozitivnom rešenju.

"Mi do 17. juna 2015. moramo ovaj proces da završimo kako znamo i umemo. U protivnom Srbija će biti analogna mrlja u digitalnom okruženju sa velikim problemima koji mogu da nastanu sa emitovanjem signala na našoj teritoriji", kaže Ljajić.

I sve to bi bili novi problemi za građane, ali i za državu, jer je proces digitalizacije i standardizacija bitno pitanje i na putu evrointegracija. Ipak, možda najbitnije od svih pitanja je da li država može sebi da priušti luksuz da se odrekne najmanje 100 miliona evra, ukoliko ne dođe do digitalizacije.

Foto: Ambro/ FreeDigitalPhotos.net

Više o tome u našem prilogu: