Niko nije kriv za paljenje džamije

To su vođa navijača Partizana Miloš Radisavljević Kimi, njegov otac Rade i Bojan Hrvatin. Oni su dobili kazne od po 4 meseca zatvora za učešće u skupini koja je u neredima u noći između 17. i 18. marta ispred Bajrakli džamije povredila 20 policajaca, od kojih dvojicu teže. Ostali su oslobođeno svih optužbi.

Radisavljevići i Hrvatin osuđeni su za krivično delo učestvovanje u grupi koja vrši nasilje, odnosno jer su kamenicama gađali policajce zajedno sa drugim NN licima, probili policijski kordon na uglu ulica Kralja Petra i Gospodar Jevremove.

Tokom postupka nije dokazano da je bilo ko od okrivljenih zapalio džamiju ili oštetio imovinu u većem obimu, rekla je sudija Ivana Ramić, obrazlažući presudu.

"Nesporno je njihovo prisustvo tamo, ali to nije dovoljno za osudu", napomenula je ona.

“Sud se kreće u okvirima optužnice, osudio je trojicu za koje smatra da su učestvovali u grupi koja je nanela teške povrede policajcima, a za ostale nije dokazano tokom postupka da su izvršili radnje i dela koja im se stavljaju na teret ali koji su obuhvaćeni optužnim aktom“, objasnila je Ramićeva.

Sudija je rekla da je ključno za osudu bilo što je osuđene svedok prepoznao da su bili deo grupe koja je nanela povrede dvadesetorici policajaca, koji su tom prilikom teško povređeni.

Radetu Radisavljeviću sud je današnjom presudom opozvao raniju uslovnu osudu od šest meseci zatvora i izrekao mu je jedinstvenu kaznu od osam meseci zatvora. Hrvatinu je, takođe, izrekao jedinstvenu kaznu od 15 godina zatvora, jer je on ranije pravosnažno osuđen za ubistvo navijača u vozu.

Optužbi su oslobođeni Stefan Čubrović, Nikola Marinković, Goran Mitić, Boris Mitrašević, Stefan Radević i Vladan Broćić. Tužilaštvo je sredinom maja odustalo od krivičnog gonjenja još devetorice optuženih.

Oštećeni - Islamska zajednica upućena je na parnicu radi ostvarivanja naknade štete, dok je sud naložio da Radisavljevići plate sudske troškove.

Sudija je posebno naglasila da je ovaj slučaj poznat kao "suđenje za paljenje džamije", iako se optuženi terete za učešće u grupi koja je povredila dvadeset policajaca.

Foto: Tanjug

Na prvobitnoj optužnici je bilo 20 osoba, ali je Tužilaštvo u samom finišu procesa odustalo od krivičnog gonjenja desetorice i preciziralo optužnicu.

Miloš Radisavljević Kimi jedan je od vođa navijača Partizana, koji je odležao kaznu zbog pretnji Brankici Stanković, novinarki Insajdera. U njegovu odbranu je tokom suđenja za paljenje Bajrakli džamije stao i beogradski muftija Muhamed Jusufspahić, tvrdeći da je Radisavljević sprečavao napad na džamiju, pa je i pravni zastupnik Islamske zajednice u Srbiji tražio od suda da ga oslobodi krivice.

Beogradska Bajrakli džamija zapaljena je u noći između 17. i 18. marta 2004. godine, u demonstracijama koje su u Beogradu izbile zbog nasilja nad Srbima na Kosovu.

Tada je provaljeno u dvorište, razbijeni su prozori i zapaljena džamija. U neredima je do temelja izgorela i biblioteka sa više od 7.000 knjiga, a iz džamije je ukradeno 50.000 evra.

Optuženima se na teret stavljalo da su u Gospodar Jevremovoj ulici, gde se nalazi džamija, učestvovali u skupini koja je zajedničkim delovanjem zapalila džamiju, pričinivši tako štetu od 23 miliona i 650 000 dinara, oštetili okolna vozila i uništili inventar iz džamije.

U optužnici se navodi da su okrivljeni Miloš Radisavljević, njegov otac Rade, Bojan Hrvatin iz grupe demonstranata gađali kamenicama kordon policije, pa su policajci iz kordona ispalili gumene metke, od kojih je jedan pogodio okrivljenog Mitraševića u nogu.

Ubrzo je pod pritiskom demonstranata kordon probijen, a povređeno je više od 20 policajaca. Polupali su prozore i inventar, a zatim zapalili džamiju. Te noći do temelja je izgorela i biblioteka sa više od 7.000 vrednih knjiga.

Danilović: Sramna presuda za džamiju

Punomoćnik Islamske Zajednice Srbije Rajko Danilović smatra da je sramna današnja presuda kojom niko nije osudjen za paljenje Bajrakli džamije i najavljuje tužbu protiv države za naknadu štete Islamskoj zajednici.

Danilović je novinarima ispred Palate pravde rekao da po ovoj presudi niko nije kriv za paljenje džamije, čija je biblioteka sa 7.000 knjiga do temelja izgorela u neredima izmedju 17. i 18. marta 2004. godine.

“Vlast koju je personifikovao Koštunica, oni nisu obuhvaćeni i ovo je smešan postupak. Ovo je postupak za neke druge stvari. Nijedan policajac koji je bio šef ili iz vrha policije nije saslušan. Zašto? Pa, da bi sakrilo šta je naređeno, povlačenje policije“, smatra Danilović.

Generalni sekretar Rijaseta IZ Srbije Eldin Ašćerić najavio je da će IZ pokrenuti novi postupak zbog paljenja džamije, jer se ona "nije sama zapalila".

“Ono što je Islamska zajednica ogorčena jeste na samu optužnicu gde se ne pominje organizator jer nije ovo bilo tako spontano, nije se džamija sama zapalila od sebe. Ne pominje se organizator, podstrekivač, ni odšteta džamiji i Islamskoj zajednici koja je oštećena, tako da je to sledeće pitanje kada će da se pokrene taj postupak“, poručio je Ašćerić.

On je novinarima ispred Palate pravde rekao da je i sudija sama rekla da je ovaj predmet samo kolokvijalno bio poznat kao paljenje džamije.

"Ovo suđenje je bilo za skup koji čini nasilje, a za to je moglo da bude optužen bilo ko, ko se te noći zatekao ispred džamije ili na ulici", smatra Ašćerić.

Jedan od branilaca Jugoslav Tintor, s druge strane, ocenjuje da je javna tajna da je pravi krivac policija koja je propustila da obezbedi džamiju.

“Činjenica je da je Žandarmerija dobila naređenje da tog dana ne nosi suzavce i gas maske, da su imali 20 patrona suzavaca, džamija bi ostala čitava. Ovim postupkom policija pokušava da skrene pažnju javnosti sa sosptvenih propusta“, smatra Tintor.

Zaprećena kazna za učešće u grupi koja vrši nasilje je od šest meseci do pet godina zatvora.

Milan Antonijević iz Komiteta pravnika za ljudska prava ukazuje da su trojici osuđenih izrečene kazne ispod minimuma.

“Ne šalje se jasna poruka da je učestvovanje i ovakvo nasilje nedopušteno, već naprotiv da ovakvo nasilje se podržava“, ocenjuje on.

Tužilaštvo i osuđeni imaju pravo žalbe Apelacionom sudu u roku od osam dana.