Bez pompe obeležen Dan državnosti

Državni zvaničnici jutros su položili vence i zapalili sveće pred spomenikom poginulim hrvatskim vojnicima, Zidom boli postavljenim u pomen svim žrtvama rata, kraj grobnice narodnih heroja iz Drugog svetskog rata i groba prvog hrvatskog predsednika Franje Tuđmana.

Za razliku od šefa države Ive Josipovića i predsednika parlamenta Josipa Leke, premijer Zoran Milanović nije položio venac na grob predsednika SDP i premijera od 2000. do 2003. Ivice Račana, a nije bio ni na misi za domovinu u Markovoj crkvi.

Zagrebački nadbiskup kardinal Josip Bozanić u propovedi je istakao važnost hrvatskog ulaska u EU, rekavši da je to "davanje novog političkog i ekonomskog okvira hrvatskoj hiljadugodišnjoj pripadnosti evropskom kulturnom i civilizacijskom krugu".

On je pomenuo i aktuelnu vlast, rekavši da se "oglušuje o glas obespravljenih, odbija razgovor sa ostalim segmentima društva, štiti zločince i kroji zakone po volji pojedinaca, političkih i privrednih grupa, zapostavljajući dobro čoveka i naroda".

Vlada ove godine na Dan državnosti nije održala svečanu sednicu, uz obrazloženje da "ta svečana sednica nije ni na koji način formalizovana, odnosno njeno održavanje nije propisano", ističu u vladi, dodavši da je vladina delegacija položila vence na Mirogoju.

Tokom dana nema ni prigodnih skupova, a jedina manifestacija je večerašnji svečani koncert Zagrebačke filharmonije u Hrvatskom narodnom kazalištu gde će Josipović uručiti odlikovanja zaslužnima za približavanje Hrvatske EU.

Što se građana tiče, za njih je danas završni dan produženog vikenda jer je, ko god je mogao, spojio današnji neradni dan i otišao ili na more ili drugde van grada. Za trgovce je danas poluradni dan kao nedeljom, a izašle su i dnevne novine.

Prema rezultatima ankete koju je za Novu TV sproveo Ipsos Puls, i pored rasta optimizma građana, još uvek 69,4 odsto misli da zemlja ide u lošem smeru, a tek 22,4 odsto da ide u dobrom.

Vladinom politikom nezadovoljno je 62,7 odsto, a zadovoljno 29,4 odsto građana, što je takođe poboljšanje u odnosu na smanjenje popularnosti tokom proleća.

Odluke Hrvatskog sabora o nezavisnosti 25. juna 1991. donete su nakon referenduma u maju 1991. koji su Srbi uglavnom bojkotovali, a na kome se od oko polovine izašlih preko 90 odsto građana izjasnilo da Hrvatska ne treba ostati u Jugoslaviji.

Dan nakon što su usvojene pomenute odluke došlo je do sukoba hrvatskih i krajinskih snaga u banijskoj varošici Glina, pa su na mesto okršaja stigle jedinice JNA i uspostavile primirje između sukobljenih strana.

Zbog međunarodnog uverenja da će time lakše teći pregovori o razdruživanju, ustavna odluka o suverenosti i samostalnosti nije se primenila odmah, nego je Brionskom deklaracijom s početka jula to odgođeno na tri meseca.

Moratorijum je istekao 8. oktobra 1991. kad Hrvatska proglašava samostalnost.

Nakon pobede šestočlane koalicije na izborima 2000. na predlog liberala Ive Škrabala nova vlast zakonom je odredila 25. jun kao državni praznik Dan državnosti (do tada se kao Dan državnosti uzimao 30. maj kad je formiran prvi višestranački Sabor), a 8. oktobra državni praznik Dan nezavisnosti.