Turska: Prva žrtva protesta

Mladić star 20 godina poginuo je kada je taksi uleteo u grupu demonstranata na putu u Istanbulu za vreme antivladinih protesta, saopštilo je danas udruženje turskih lekara TBB, navodeći da je to prvi registrovan smrtni slučaj vezan za demonstracije.

Član uprave udruženje TBB Husein Demirduzen je rekao da je poginuo Mehmet Ajvalitas i da je u incidentu povređeno četvoro ljudi,a jedna osoba teško.

Četvrtog dana najvećih protesta protiv režima u Ankari, koji je počeo mirnije, policija je ponovo upotrebila suzavac, a među povređenima nema građana Srbije.

Svedoci navode da je policija ispalila suzavac kada je oko 1.000 demonstranata, uglavnom mladih ljudi, krenulo ka kordonu na centralnom trgu Kizilaj, uzvikujući: "Tajipe, podnesi ostavku!", javio je Rojters.

Demonstranti su i prethodnih dana tražili ostavku cele vlade i premijera Redžepa Tajipa Erdogana.

Predsednik vlade danas je poručio građanima da ne dozvole da ih isprovociraju demonstracije koje su, kako je i ranije isticao, organizovali "ekstremistički elementi", naglasivši da nije u pitanju "tursko proleće" i optužujući opoziciju da provocira "njegove sugrađane".

Pred odlazak u posetu Maroku, predsednik vlade je kazao i da su u pitanju "organizovani događaji sa vezama i u Turskoj, i u inostranstvu" i da "oni koji ove događaje nazivaju turskim prolećem ne poznaju Tursku".

Erdogan je u jučerašnjem govoru odbacio tvrdnje da je "diktator", a društvenu mrežu "Tviter" nazvao je "zlom" koje širi laži.

Turski mediji gotovo da i ne izveštavaju o protestima, pa su se mnogi okrenuli društvenim mrežama kako bi došli do informacija.

"Tamo se mogu naći najbolji primeri laži. Za mene su društveni mediji najgore zlo po društvo", kazao je Erdogan, javio je AP.

Danas se oglasio i turski predsednik Abdulah Gul, koji je istakao da su mirni protesti deo demokratije i da su "poruke upućene sa dobrim namerama primljene", ističući da ilegalnim grupama ne treba da se dozvoli da se mešaju i da ne treba narušiti ugled Turske.

Desetine hiljada ljudi izašle su na ulice turskih gradova proteklog vikenda, a u sukobima s policijom, koja je nastojala da ih rastera suzavcem i vodenim topovima, povređeno je nekoliko stotina ljudi.

Ulice su od jutros bile mirnije nakon još jedne noći bučnih protesta i nasilja na ulicama Istanbula, Ankare i drugih gradova, a u intervenciji policije privedeno je nekoliko stotina ljudi.

U zapadnoj luci Izmir demonstranti su noćas bacili zapaljive bombe na sedište vladajuće partije AK i na snimku objavljenom na televiziji vidi se kako gori deo zgrade. Vatrogasci su, u međuvremenu, ugasili požar.

Privatna novinska agencija Dogan je objavila da je policija ispalila suzavac na grupu demonstranata u blizini kancelarije premijera u Istanbulu, a da su demonstranti odgovorili kamenicama.

Protesti su počeli prošle sedmice zbog planova vlasti da renoviraju centralni istanbulski Trg Taksim i obližnji park Gezi, ali su se nakon intervencije policije proširili na druga mesta i pretvorili u najveće antivladine demonstracije u zemlji u poslednjih nekoliko godina.

Mnoge zapadne zemlje izrazile su zabrinutost zbog situacije u Turskoj i pozvale na uzdržanost, a danas se povodom situacije u Turskoj oglasila i Nemačka, pozivajući sve strane na mir i dijalog.

"U sadašnjoj napetoj situaciji, važno je da sve strane pokažu smirenost", rekao je portparol nemačke vlade Štefen Zajbert, dodajući da Berlin događaje u ovoj zemlji prati "sa zabrinutošću".

Zajbert je, pored toga, istakao da je sloboda izražavanja i okupljanja "jedno od osnovnih prava" demokratije i da bezbednosne vlasti moraju da deluju bez upotrebe prekomerne sile, javio je AFP.

U demonstracijama u Turskoj nema povređenih građana Srbije

"Među povređenima nema naših građana. Amabasada je u stalnom kontaktu sa turskim državnim organima i ministarstvom spoljnih poslova i policijom. Zvali smo i veće urgentne centre i nemamo podatak da je bilo ko od naših građana povređen", rekao je ambasador Srbije u Ankari Dušan Spasojević agenciji Beta.

On je kazao da su građani Srbije "poslušali savet ambasade" i da izbegavaju sva mesta javnih okupljanja. "Još jednom apelujemo na sve naše građane koji se nalaze u Turskoj da izbegavaju mesta na kojima dolazi do masovnih okupljanja, a toga sada ima u 67 najvećih gradova i u primorskim turističkim centrima", rekao je ambasador Srbije.

On je dodao da je u Ankari "za sada" mirno, da u Istanbulu sporadično ima protesta i da će se ambasada ponovo oglasiti ako za to bude bilo potrebe".

Tanasković: Početak erozije Erdoganovog autoriteta

"Protesti u Turskoj mogu biti signal da ta zemlja, sa dosta unutrašnjih protivrečnosti, ulazi u period u kome harizmatični premijer Redžep Tajip Erdogan više neće biti toliko neprikosnoveni lider, kao i da će morati ponešto da menja u vođenju politike, pre svega na unutrašnjem, a donekle i na spoljnom planu", ocenio je danas islamolog Darko Tanasković.

"Naravno da predviđena seča drveća na trgu Taksim nije glavni razlog koji je pokrenuo proteste, iako je bio varnica, odnosno povod koji je to pokrenuo", rekao je Tanasković, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, u izjavi Tanjugu.

On je ocenio da Turska, posmatrano spolja, izgleda gotovo kao država bez problema, pogotovo s obzirom na činjenicu da nije, za sada, ozbiljnije dotaknuta ekonomskom krizom i da je u napretku, ali ukazuje da zemlja ima dosta unutrašnjih protivrečnosti.

"S jedne strane, sekularna Turska, koja uglavnom živi u velikim gradovima i koja nikako nije zanemarljiva, iako su islamisti ubedljivo pobeđivali na poslednjim izborima, danas je već ozbiljno zabrinuta reislamizacijom ukupnog ambijenta života u Turskoj, nametanjem nekih navika koje su mnogo bliže šerijatskom poimanju morala nego što je to do sada bio slučaj", rekao je on.

Tanasković je podsetio da je u Turskoj nedavno uvedeno ozbiljno ograničenje u prodaji alkoholnih pića, odnosi među ljudima se polako prevode u neku vrstu šerijatskog koda, zabranjeno je držanje za ruke, pa čak i ovlašni poljubac zaljubljenih u ankarskom metrou.

"Jednostavno, ljudima se menjaju navike i to njima teško pada, jer iza toga vide nastupanje još restriktivnijih i težih vremena", objašnjava on.

S druge strane, kako je naveo, veoma popularni i harizmatični lider Redžep Tajip Erdogan do sada je imao uglavnom podršku takozvanih islamističkih krugova, odnosno onih Turaka koji upravo u islamu vide sistem vrednosti na kojima počiva njihov identitet i pogled na svet.

Međutim, događaji tokom "arapskog proleća", a naročito u Siriji, i pozicija koju je Turska zauzela u vezi sa građanskim ratom u Siriji, svrstavajući se potpuno uz zapadnu stranu, odnosno uz SAD i njihove saveznike, umnogome je poljuljala poverenje u njega kao u muslimanskog lidera koji je pretendovao da postane i muslimanski lider čitavog Bliskog istoka, ili barem sunitskog dela Bliskog istoka, ocenio je on.

"Nijedan muslimanski političar ne može računati na trajniju popularnost u svojoj zemlji ukoliko se svrstava uz SAD i Zapad protiv neke druge muslimanske zemlje, bez obzira na to koliko bi režim u toj drugoj zemlji mogao biti nesimpatičan ili neprihvatljiv", istakao je Tanasković.

On je podsetio i na činjenicu da u Turskoj živi veliki broj alavita, koji su istog verskog opredeljenja kao i režim u Siriji, odnosno predsednik Bašar al-Asad i njegovo okruženje, i koji su, takođe, veoma revoltirani turskim stavom u sirijskoj krizi.

Pukotine se, dodao je Tanaskovih, pojavljuju i na ekonomskom planu, i pored velikog uzleta Turske u svim oblastima, koji je neosporan i koji je njen najveći adut na medjunarodnoj sceni, pošto pre svega raste nezaposlenost, bilo je nekih sumnjivih privatizacija, korupcije i bogaćenja ljudi koji su bliski vlasti, a to takodje izaziva revolt kod velikog dela stanovništva.

"Mislim da bi se moglo reći da je sada na ispitu ono što je do sada izgledalo kao velika šansa Turske i njena komparativna prednost, uglavnom se tako sagledavalo i na Zapadu, a to je da je Turska jedini uspešni model povezivanja umerenog islama i liberalne kapitalističke privrede slobodnog tržišta", rekao je on.

Po njegovim rečima, očigledno je da je veoma teško spojiti vernost islamskim načelima i ovakav liberalni kapitalizam i sada u Turskoj polako počinju da pucaju neke veze koje su dosad unutar društva obezbeđivale veliku podršku sadašnjoj vlasti.

On je rekao da je teško predviđati dalji razvoj situacije u Turskoj, zato što se u arapskom svetu danas radi o sasvim novom kvalitetu organizovanja ovakvih protesta, gde kada zamajac krene, on se posle hrani i propagandno i medijski i u svakom drugom smislu tako da kolektivno psihološki dolazi i do inercije koju nije lako zaustaviti, pogotovu ukoliko se i svesno radi na tome.

"Sasvim je sigurno da određeni centri moći i u samoj Turskoj i van Turske rade na tome da Erdoganu i njegovom režimu stvore sve više problema", ocenio je Tanasković.

Međutim, on smatra da je Turska ipak dovoljno stabilna i organizovana država i da Erdogan još uvek ima i imaće veliku popularnost i podršku najvećeg dela stanovništva, tako da bi se demonstracije koje proteklih dana potresaju Tursku teško mogle odmah izroditi u proteste i poremećaje koji bi doveli u pitanje i sam opstanak njegove vlasti.

Podsetivši da će se naredne godine u Turskoj održati predsednički izbori, na kojima se računa da bi premijer Erdogan bio glavni kandidat za predsednika, Tanasković je napomenuo da ima nagoveštaja da neki u Turskoj, a izvan nje, i to prilično uticajni krugovi, smatraju da je Erdogan počeo da vodi isuviše ličnu autokratsku politiku, da je počeo da ukida demokratiju i da doživljava sebe kao "sultana".

To, međutim, mnogima ne odgovara pa se pominje čak i mogućnost da sadašnji predsednik Abdulah Gul, inače njegov saborac već dve decenije, bude protivkandidat koji neće biti bez šansi, ocenjuje on.

"Ovo bi moglo biti, u suštini, prvo pouluvreme ili ulazak u period u kome Erdogan više neće biti toliko neprikosnoveni lider, u kome će imati ozbiljnih unutrašnjih teškoća i gde će morati dobro da razmisli i ponešto menja u vođenju politike, pre svega na unutrašnjem a donekle i na spoljnom planu, da bi mogao da uđe iduće godine u predsedničke izbore sa šansama kakve bi imao da su održani pre godinu dana", rekao je Tanasković.

Po njegovim rečima, počeo je proces koji će trajati, počela je erozija Erdoganovog autoriteta, a samim tim i uverljivosti Turske na međunarodnom planu, gde se ona prikazuje kao država koja maltene može konstruktivno učestvovati u rešavanju svih problema, pa i onih na Balkanu, u šta smo se uverili.

"Mislim da će se stvari sada, u neku ruku, racionalnije odmeravati i da će se postepeno i Turska morati više pozabaviti svojim unutrašnjim pitanjima, a ne samo izvoziti demokratiju na turski neoosmanistički način", zaključio je on.