Buduće tendere nadziraće kamere

Loša zdravstvena usluga, nezadovoljni pacijenti, ali i lekari - bilans su reforme u prethodnih 10 godina u zdravstvu. Korupcija je jedan od najvećih problema, a novac se u velikim svotama trošio nekontrolisano, rečeno je danas na Tanjugovom okruglom stolu “Boljka zdravstva - javne nabavke i korupcija".

“Velike teme su svakako ‘afera vakcina’, koja je započeta i tu se stalo. Neki moćni ljudi su štitili neke moćne ljude u Ministarstvu zdravlja, je l' tako? Druga velika tema, ono što moramo da znamo, to je izgradnja kliničkih centara. Ministarka je skoro rekla da smo nonšalantnošću pojedinaca izgubili deset miliona evra. Kakva nonšalantnost kada neko pojede deset miliona evra? Potrošili su 10 miliona evra za pravljenje projekata, a te projekte nisu završili na vreme, nisu završili u kompletu, završili su ih 30 odsto i otišli su. Dajte malo da se odgovornije postavimo prema tim stvarima, koje su velika korupcija”, kaže Dušan Milisavljević iz skupštinskog Odbora za zdravlje.

I Zlatibor Lončar, direktor Urgentnog centra, se nada da će ministarka zdravlja izaći pred javnost i izneti precizno stanje zatečeno u zdravstvu. Mora se napraviti jasan presek, kako bi se nadalje znalo šta je učinjeno i izmenjeno, ističe on.

“Svaki dinar koji potroši Klinički centar građani trebaju da znaju gde je potrošen dinar, da sve bude krajnje transparentno zašto je potrošeno, koliko je potrošeno, kakav je tender raspisan, ko je prošao, ko nije prošao, koji su bili uslov. I mi evo do sada, od januara do sada, na javnim tenderima što smo imali, imamo između 200 i 250 miliona uštede, odnosno ušteđenih sredstava”, kazao je Lončar.

Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović kaže da se 2006. država zadužila 150 miliona evra za rekonstrukciju kliničkih centara, koju je trebalo završiti 2012. Dolaskom je, kako kaže, zatekla nezavršenu čak i projektnu dokumentaciju, na koju je utrošeno 10 miliona evra. Ove godine se nada da će početi da se grade niški i novosadski klinički centri. Prema njenim rečima, dokumentacije za KCS je najneažurnija.

“Ali ja o tome ne mogu da govorim, izuzev što javno iznosim ove podatke. Druge službe u ovoj zemlji treba da rade svoj posao te nama u zdravstvu je najbitinije da nađemo mehanizme, antikoruptivne mehanizme kod zapošljavanja, kod snabdevanja. Kod nabavki ima najviše korupcije i mislim da je upravo zakon o javnim nabavkama dao mogućnost za antikoruptivno ponašanje, posebno akta koja smo doneli i koje je Vlada Republike Srbije prihvatila koja se tiču centralizovanih javnih nabavki”, istakla je ministarka.

Centralizovane javne nabavke daju mogućnost poštenog rada, ušteda, samim tim većeg ulaganja u zdravstvo. Učiniće se sve da tenderi od sada budu pošteni, kaže Momčilo Babić, direktor RFZO.

“Ono što je sasvim novo, uvodimo snimanje svih tenderskih komisija, odnosno njihovih zasedanja. Snimaćemo sve svojim kamerama, dve-tri hiljade evra ćemo potrošiti za nabavku te opreme da bismo imali potpunu foto-dokumentaciju. Još nešto. To su uvek vrlo sumnjivi i poslovi podložni insinuacijama. Uvek će pripadnici bezbednosnih službi biti tu prisutni na tenderskim komisijama. Želim da naš narod zna da ćemo zaštititi njegovu imovinu”, kazao je Babić.

Centralizaovane javne nabavke, trebalo bi da, kako je rečeno na Tanjugovom okruglom stolu, omoguće bolji kvalitet snabdevenosti i uštede i do 40 odsto.