Vlade EU bez dogovora o Siriji

"Žalim što posle dugih razgovora nije bilo moguće pronaći kompromis sa Britanijom i Francuskom", rekao je ministar inostranih poslova Austrije Mihael Špindeleger novinarima.

Ministri spoljnih poslova zemalja EU danas su se sastali u Briselu da premoste različita gledanja po tom pitanju, s tim što se Britanija i Francuska zalažu da se evropskim vladama dozvoli isporuka oružja Siriji, a tome se protive Austrija i još nekoliko zemalja, podsetio je Rojters.

Druge diplomate su rekle da će se večeras po tom pitanju još razgovarati i za sada nije poznato da li će biti učinjen još jedan pokušaj da se pronađe kompromis.

Tema razgovora je obimni paket sankcija EU protiv režima sirijskog predsednika Bašara al-Asada, uključujući embargo na oružje koji će, ukoliko se svih 27 država članica evropskog bloka ne usaglase o njegovom produženju, isteći 31. maja u ponoć, prenosi AFP.

Kancelarija Ketrin Ešton je proteklog vikenda stavila tri opcije na sto: obnovu embarga na oružje, isticanje tog embarga, ili snabdevanje pobunjenika oružjem uz niz uslova i zaštitnih mera, a poslednja opcija je možda i najbliža kompromisnom rešenju.

Agencija Frans pres imala je uvid u dokument prema kojem bi ta opcija, ukoliko je EU usvoji, značila obnavljanje sankcija protiv Asadovog režima - uključujući zamrzavanje sredstava njegovoj porodici i saradnicima - tokom još godinu dana, ali bi se EU u načelu usaglasila da glavnoj opozicionoj Nacionalnoj koaliciji dostavlja oružje.

Međutim, dostavljanje oružja bi bilo odloženo dok svih 27 članica ne donesu novu političku odluku 1. avgusta.

"Stupanje na snagu" ukidanja embarga na oružje opoziciji "odloženo je i zavisi od nove odluke koju će Savet doneti u svetlu razvoja situacije u vezi sa inicijativom SAD i Rusije", navodi se u tekstu.

Takvo oružje bi bilo dostavljano Nacionalnoj koaliciji "radi zaštitie civila", a snabdevanje oružjem bi bilo praćeno striktnim zaštitnim merama i uslovima, pre svega u vezi sa korisnicima, i mogućom listom dozvoljenog materijala.

Na početku današnjih razgovora, 27 ministara ostali su podeljeni na tri grupe - onu koja je za ukidanje embarga na oružje kako bi se naoružali pobunjenici, onu koja je protiv toga i treću, veću grupu koja radi na postizanju konsenzusa.

U taboru koji se zalaže za zadržavanje embarga na oružje su Austrija, Finska, Češka Republika i Švedska, koje se snažno protive slanju veće količine oružja u zemlju koja je već u krvavom sukobu i strahuju da bi ono moglo da završi u pogrešnim rukama.

Austrijski ministar spoljnih poslova Mihael Špindeleger, koji već nedeljama otvoreno kritikuje stav Britanije i Francuske, nagovestio je da bi ministri mogli da postignu "eventualni kompromis samo da bi videli kako će se odviti konferencija u Ženevi", koju Moskva i Vašington pokušavaju da organizuju.

Istovremeno, u Istanbulu, glavna sirijska opoziciona grupa Nacionalna koalicija pozvala je šefove diplomatija EU da ukinu embargo.

"Ovo je trenutak istine na koji smo čekali mesecima", rekao je portparol te grupe Kaled al-Saleh.

Takođe, o Siriji se razgovaralo i u Parizu gde su se sastali američki državni sekretar Džon Keri i ministri spoljnih poslova Francuske i Rusije Loran Fabijus i Sergej Lavrov.

Pilaj: Predstoji košmar u Siriji

Visoka komesarka Ujedinjenih nacija za ljudska prava Navi Pilaj upozorila je danas da predstoji "košmar" u Siriji gde se više od dve godine vode borbe između vladinih snaga i pobunjenika.

Istovremeno ulažu se diplomatski napori za što skorije organizovanje međunarodne konferencije nazvane "Ženeva Dva" za nalaženje političkog rešenja sukoba.

"Humanitarna, politička i socijalna katastrofa već nas je pogodila (u Siriji) i ono što nas čeka je pravi košmar", rekla je Pilaj na otvaranju 23. šednice Saveta UN za ljudska prava.

Ona je izrazila bojazan da međunarodna zajednica neće uspeti da ispuni osnovne obaveze prema žrtvama. Pilaj je rekla da još ima nade da će međunarodna zajednica učiniti nešto opipljivo da zaustavi patnje i sve veće prolivanja krvi u Siriji i ocenila da je posle više od 26 meseci nasilja situacija postala "nepodnošljiva uvreda ljudskoj svesti".

Visoka komesarka je još jednom osudila teške zločine koje su počinile snage verne sirijskom režimu i rekla da su škole i bolnice na meti sirijskih oružanih snaga. Ona je rekla da vlada u Damasku nastavlja neselektivno da koristi silu u stambenim četvrtima. Naoružane pobunjeničke grupe takođe čine neselektivno nasilje, istakla je Pilaj i rekla da su oni koristili civile kao ljudski štit i da nastavljaju da otimaju ljude.

"Takođe stalno dobijamo izveštaje o tome da antivladine snage čine užasne stvari kao što su mučenja i sumarne egzekucije", rekla je ona i dodala da se mlade žene i maloletkinje prisiljavaju da se venčavaju za borce. Pozvala je sve snage u sukobu da dozvole civilima da pobegnu iz grada Kuseira oko koga se vode žestoke borbe između vladinih snaga i pobunjenika.

Visoka komesarka je pozvala Savet bezbednosti UN da se obrati Međunarodnom krivičnom sudu.

Pored toga Sjedinjene Države, Turska i Katar su zatražile od Saveta UN za ljudska prava da počne hitnu raspravu o "pogoršanju situacije vezane za poštovanje ljudskih prava u Siriji i o nedavnim ubistvima u Kuseiru".