"Kultura otkriva vrednosti vlasti"

"Sećate se kako su ljudi učeni da je Staljin jedan najbolji i najveći vođa, i odlučeno je da više nije. Pa je jedan deo stanovništva otišao na Goli otok. Kada se napravi takav prelom u orijentaciji, politički, kakav se kod nas desio, prirodno je da se cela scena rastroji“, kaže direktorka Centra za kulturnu dekontaminaciju.

"Lenjin je rekao 'Frakcija u partiji, šizma u crkvi'", podseća Pavićevićeva.

Preko pitanja kulture otkriva se vrednosni sistem onoga ko vlada, kaže Pavićevićeva i dodaje da se nekada spoljna politika vodila preko kulture.

"Da li taj princip evropeizacije nosi i promenu kulturne politike? Da li je promenjena partijska politika? Ivan Vejvoda je rekao da desnica izvodi takve promene. Nije to netransparentno. Ako se govori o Evropi, onda ona sadrži pojam kritike. Nešto dovodimo u pitanje“, kaže Pavićevićeva.

Pavićevićeva navodi da mi tek počinjemo proces približavanje Evropi.

"Ako vi napravite ovakav obrt, da neko počne da zastupa vašu politiku, onda dolazi do cinizma. Iz izvora tog nihilizma, vi obezoružavate ono što bi se moglo reći građaninom. Time što niste imenovali preokret, nemate obrt u analizi. Da li je to na vreme objašnjavano? Jeste, ali te stvarni nismo imenovali“, kaže Pavićevićeva.

"Nismo ritualno nagovestili htenje i političku i kulturnu tendenciju. Zašto Srbijanka Turajlić nije vraćena na čelo ETF? Na mnogo načina vi etablirate, pokažete, koji su vaša stanovišta, al vi zadate jedan u praksi imenovanjem, prozivanjem, stimulisanjem, jedan kulturni model koji te probleme otvara“, kaže Pavićevićeva.

Ona kaže da mi nismo imenovali neke istine, recimo nikada nismo imenovali da li je Srbija bila u ratu ili nije i ko je taj rat dobio.

"Imamo projekat - imenovati rat. Šta je sa kontinuitetom ratne i tranzicionalne politike? Kada pokažete stanovništvu da ništa nije važno, da Boga nema, onda je sve moguće. Ne objašnjava se obrt u dosadašnjoj biografiji. Ako možete na taj način da promenite politiku, postavlja se pitanje šta sve može da bude promenjeno“, kaže Pavićevićeva.

"Zar to nije onda peglanje, uravnjivanje? Zar to nije stavljanje poklopca na političku situaciju? To što je Evropa je Evropa upitanosti. Moja je dužnost da budem kritična. Mi imamo unutar Evrope kritičnu Evropu, i nismo svi vlast“, kaže Pavićevićeva.

Ona dodaje da što se nje tiće, Srbija je bila u Evropi do 1991. Ona kaže da se kritičari ideje Evrope ovde nefer dele na samo dva tabora, ili su nacionalisti, ili nisu patriote ako je pozitivno kritikuju.

Pavićevićeva navodi da je još 6. oktobra trebalo nova vlast da kaže da je "rat završen", i da se formira naš odnos prema tome, ma kakav on bio.