Tužioci o "insceniranim" Markalama

Tokom unakrsnog ispitivanja, veštak odbrane Zorica Subotić je, međutim, ostala pri iskazu da, na osnovu analize tragova, nije moguće da su na pijacu pale minobacačke granate koje je ispalila Vojska Republike Srpske, kako je navedeno u optužnici.

Karadžić (67), koji je u to vreme bio predsednik RS i vrhovni komandant njene vojske, optužen je za terorisanje stanovništva Sarajeva kampanjom artiljerijskih i snajperskih napada, 1992-95.

Po optužnici, VRS je 5. februara 1995. na Markale ispalila granatu koja je ubila 66 i ranila više od 140 građana. Smrt 43 osobe i ranjavanje 75 građana ispred pijace, 28. avgusta 1995, takođe je, po optužnici, izazvao minobacač VRS.

U osvrtu na tvrdnju Subotićeve da je na Markalama februara 1994. mogla eksplodirati mina koju je na tlo podmetnuo i potom sa daljine aktivirao "visoko organizovani tim za sabotažu", tužilac Firgal Gejnor pitao je da li to znači da je eksploziv morao biti podmetnut pod uglom koji bi ukazivao da je granata doletela s položaja VRS.

"Da, onaj ko je pripremio taj incident dobro se pripremio... Skoro sve je tačno uradio, ali je učinio nekoliko propusta", odgovorila je Karadžićeva svedokinja.

Tužilac joj je na to predočio da na mestu eksplozije nisu nađeni tragovi ni satnog mehanizma, ni daljinskog upravljača za aktiviranje, a Subotićeva je uzvratila da se i ne može naći "svaka sitnica".

Upitana da li tvrdi da su na pijacu, posle eksplozije, podmetnuta tela koja su zatim građani prebacili u bolnicu i da se to sve desilo za "15-20 minuta", pred televizijskim kamerama, svedokinja je odgovorila: "Tako je!", dodavši da to dokazuje i film s lica mesta.

Zastupnik optužbe prikazao je zatim taj film, na kojem se vide žrtve s teškim ranama i mnogo krvi, uz haotičnu evakuaciju ranjenika.

Tužilac je zatim pitao svedokinju kako su po njoj neka tela završila na mestima gde su snimljena i da li ih je doneo "dobro organizovan tim za sabotažu". Subotićeva je, ponavljajući da su tela "verovatno donesena" i da se na filmu "vidi da se ispod ljudi izvlače najlonske folije i tela ostavljaju tu" i da ispod leševa "nema tragova krvi koji bi se očekivali s obzirom na povrede".

Veštakinja odbrane prihvatila je sugestiju tužioca Gejnora da to znači da je "tim za sabotažu" uoči eksplozije došao do velikog broja leševa u civilnoj odeći.

Subotićeva je potvrdila da je u eksploziji na Markalama poginuo jedan broj civila, ali je tvrdila da je taj broj "mnogo manji" od navedenog u optužnici.

Kao jedan od dokaza inscenacije, veštakinja za balistiku je navela i veštačku nogu koja se vidi na snimcima, iako je sin poginulog Ćamila Begića ranije svedočio da je to proteza njegovog oca.

Svedokinja je izjavila da su to različite proteze.

U odgovoru na pitanje zašto bi, pored svih užasnih scena, "sofisticirani tim za sabotažu" na Markale podmetao i protezu, Subotićeva je, priznavši da se i ona to pita, sugerisala da je to služilo stvaranju "još mučnije slike" u medijima.

Zastupnik optužbe je svedokinju podsetio da je u krateru od eksplozije nađen rep minobacačke granate, na šta je Subotićeva uzvratila da je taj trag mogao biti ukopan u asfalt pre ili posle eksplozije podmetnute mine.

Repom je, po njoj, naknadno manipulisano da bi se postavio pod uglom koji sugeriše da je granata bila ispaljena s položaja VRS.

Subotićeva je ostala i pri iskazu da su se na Markalama tog dana dogodile dve eksplozije i da "druga uopšte nije istražena".

U odgovoru na pitanje o tome da li očekuje da sud poveruje u tako široku "zaveru" da bi se VRS okrivila za eksploziju na Markalama, veštakinja odbrane je naglasila da, na osnovu materijalnih tragova, "nije bilo moguće da projektil doleti i eksplodira na mestu gde jeste, a da prethodno ne udari u krov tezge".

Ostajući pri sličnom zaključku koji je izvela o drugoj eksploziji na Markalama avgusta 1995, Subotićeva je tvrdila da je granatu morao snimiti specijalni radar Unprofora, ukoliko je doletela s položaja VRS na većoj udaljenosti od pijace.

Ako je granata doletela iz blizine, odnosno s položaja Armije BiH - na šta, po svedokinji, ukazuju materijalni tragovi poput plitkog kratera - neko bi morao čuti detonaciju pri ispaljenju.

Subotićeva je sugerisala da je minobacačku granatu na ulicu ispred Markala neko mogao baciti sa obližnje zgrade.

Pri toj sugestiji ostala je i pošto joj je tužilac Gejnor predočio da bi to značilo baciti projektil težak oko 11 kilograma s visine od 11 metara na daljinu od pet metara i skloniti se od njegove eksplozije, za nešto duže od sekunde.

Karadžić, koji se brani sam, sutra će dodatno ispitivati Zoricu Subotić. Bivši predsednik RS optužen je i za genocid u Srebrenici; za progon Muslimana i Hrvata širom BiH i za uzimanje za taoce pripadnika mirovnih snaga UN, 1992-95.