Uhapšen zbog ubistva novinara 1991.

Prema pisanju Jutanjeg lista, pripadnici Čizmićeve jedinice počinili su neke od najstrašnijih zločina na području Banovine: masakr u Baćinu, likvidaciju svih stanovnika sela Kostrići, ali i ubistva ruskih novinara Viktora Nogina i Genadija Kurinoja 1. septembra 1991.

Čizmić je iz Bosanske Kostajnice došao u Zagreb da bi kao privatni tužilac svedočio na Opštinskom sudu u postupku protiv Jutarnjeg lista. To je bio prvi put da se pojavio na sudu, a rasprave se sazivaju od polovine 2012.

Novinara Jutarnjeg lista policajci u civilu zaustavili su u hodniku suda 12. oktobra prošle godine pitajući da li se Čizmić pojavio u sudnici. Nakon negativnog odgovora ušli su u sudnicu i isto pitanje postavili sudiji Perici Norac Kevo. Dobili su odgovor da se nije do tada nije lično pojavio.

U petak je Čizmić na sud došao lično, a podatke o tome očigledno su imali i policajci koji su ga dočekali i iz suda ispratili u sedište kriminalističke policije gde su ga ispitivali sisački policajci, na čijem su se području tokom rata dogodili pomenuti zločini.

Jutarnji list je 2. maja 2011. objavio veliki članak “Istina o zločinu koju Rusi i Srbi zajedno skrivaju 20 godina”, istraživanje o nikad razjašnjenom ubistvu dvojice ruskih novinara.

U članku je navedeno: “Nedvosmisleno je utvrđeno da su ubistvo ruskih novinara počinili pripadnici Jedinice milicije za posebne namene Kaline, podređene Milanu Martiću. Zapovednik te zloglasne jedinice bio je Stevo Borojević Gadafi (ubijen 1992.), ali toga dana je akcijom rukovodio njegov zamenik Ilija Čizmić. Svedok zločina Stevo Borojević Ćuk rekao je na sudu u okupiranoj Glini da su na vozilo s ruskim novinarima zapucali pripadnici jedinice Kaline Komogovina, među kojima je bio i Ilija Čizmić". Zbog tih navoda, Čizmić je tužio Jutarnji list, tražeći odštetu zbog pretrpljenog duševnog bola.

Od tada su prošle 22 godine, a istraga još nije završena. Šta se sve dogodilo tog dana i šta se po pitanju istrage o tom zločinu događalo mesecima i godinama nakon toga, sve do danas? Jutarnji navodi da je čitajući dokumenta istrage hrvatskih, srpskih i ruskih istražitelja, te beleške, izveštaje i naredbe nadležnih organa bezbednosti nekadašnje JNA i tzv. Republike Srpske Krajine, moguće verno rekonstruisati događaj.

Novinari Jutarnjeg su utvrdili da su ubistvo Nogina i Kurinoja u mestu Panjani počinili pripadnici Martićeve Jedinice milicije za posebne namene - Kaline pod komandom Steve Borojevića Gadafija, ali je tog dana akcijom komandova zamenik Čizmić. Gadafi je u međuvremenu ubijen, a Čizmić živi nedaleko od mesta zločina, u Bosanskoj Kostajnici.

Ista jedinica i isti komandant povezuju se i sa masakrom u Baćinu, jednom od nastrašnijih pokolja Hrvata u ratu 90-ih. Svedok zločina, imenjak i prezimanjak komandanta JPMN Kaline Stevo Borojević Ćuk, rekao je u istrazi na sudu u Glini 21. maja 1992. kako je video ubistvo, da je “lično video pasoše” ubijenih novinara.

On ne zna ko je vodio akciju, ali zna da su njima koji su držali položaj u Velešnjoj i pripremali se za napad na Hrvatsku Kostajnicu, došli kao pomoć pripadnici odreda Kaline i to svega nekoliko minuta pre nailaska automobila. Čim se pojavila plava “opel omega“, otvorili su vatru na nju, te ranjenog vozača i putnika ubili hicima iz pištolja. Uzalud je, seća se taj svedok, jedan od ubijenih vikao: “Nemojte braćo Srbi, ja sam Rus”.

Nestanak dvojice ruskih novinara uzburkao je duhove, pokrenuta je istraga širokih razmera. Službeni predstavnici srpskih vlasti tzv. Krajine i Srbije tvrdili su da su ih ubili pripadnici hrvatske vojske. No, dokumenacija pronađena nakon Oluje ostavlja jasnu sliku ko je ubio Nogina i Kurinoja.

Već pomenuti svedok Stevo Borojević Ćuk na sudu u Glini rekao je kako su na vozilo zapucali pripadnici jedinice Kalina Komogovina, među kojima su bili Čizmić i Zdravko Matijašević koji takođe živi nedaleko od mesta ubojstva, u BiH. Upravo je njih dvojicu Borojević najviše teretio za egzekuciju. Tvrdi da su oni prvi prišli “opelu“ i ubili ranjene reportere iako su im oni na srpsko-hrvatskom rekli da su novinari i Rusi.

Sedam meseci nakon ubistva, 1. aprila 1992, na kostajničko područje u potrazi za nestalim Noginom i Kurinojem došla je grupa ruskih diplomata, a među njima je bio i Noginov prijatelj novinar Vladimir Mukusev, tada zamenik Vrhovnog Sovjeta Ruske Federacije. Pred njima su na obali Sunje pripadnici krajinske milicije iskopali olupinu vozila u kojoj je bilo nešto kostiju. Kosti su pokupljene i od tada im se gubi svaki trag, a najverovatnije su u VMA, navodi Jutarnji list.

Dežurni poručnik, načelnik “bezbednosti” brigade TO Kostajnica, Duško Radulović vodi istragu. Pretpostavljenom generalu Nikoli Biukoviću iz “Uprave bezbednosti SSNO” Radulović u dva dana šalje dva izveštaja. U prvom, 8. marta 1992. tvrdi kako su ruski novinari ubijeni na raskrsnici koju su pod kontrolom držali pripadnici ZNG-a, te da su ih ubili Hrvati, a u drugom navodi kako su u vozilu bila dva pripadnika hrvatskih snaga koje su ubili pripadnici Jedinice za posebne namene - Kaline.

Krajem novembra 1995. na područje Hrvatske Kostajnice došao je službenik ruske Ambasade u Zagrebu Anton Nikiforov i ekipa ruske državne televizije za koju su radili ubijeni Nogin i Kurinoj. Obišli su područje, razgovarali s puno ljudi i snimili prilog u kojem za smrt novinara direktono optužuju srpske ekstremiste čija su imena poznata.

Hoće li iskaz Ilije Čizmića hrvatskoj policiji rasvetliti slučaj ubistva dvojice novinara, pitanje je koje zanima hrvatske vojnike sa sisačkog područja koji su postavili spomenik na mestu pogibije ruskih novinara, porodica Viktora Nogina i Genadija Kurinoja, te njihove brojne prijatelje koji još ne znaju gde su posmrtni ostaci ubijenih.

Kao svedok na sudu u procesu protiv Jutarnjeg lista pojavio se i Ivica Pandža Orkan, penzionisani pukovnik HV-a i prvi čovek Agencije za istraživanje i dokumentaciju ratnih sukoba. On je Jutarnjem listu rekao kako je sudu dostavio brojne dokumente o ubistvu ruskih novinara, te ulozi Ilije Čizmića i jedinice kojoj je bio zamenik komandanta.

“Znao sam da Čizmić nikada nije dao iskaz hrvatskim vlastima, jer je bio nedostupan. Obavestio sam policiju da će tražena osoba, Ilija Čizmić, koji se dovodi u vezu s ratnim zločinima u Baćinu, Kostrićima i ubistvu ruskih novinara, doći na sud u Zagreb, te da je to prilika da se s njim razgovara o ratnim zločina u Pounju“, rekao je Orkan.