"Nonšalantnost" kriva za bolnice

Još 2006. Evropska investiciona banka je odobrila kredit Srbiji za rekonstrukciju kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu, ali do danas nijedna bolnica nije obnovljena.

Sve više se u stručnim krugovima mogu čuti priče da projekti nisu dobro urađeni i da postoji mogućnost malverzacija u vezi pomenutog kredita, a da Srbija već mora da otplaćuje.

I profesor dr Slavica Đukić-Dejanović, bila je šokirana kad je postala ministar zdravlja i saznala da još nisu završeni ni projekti rekonstrukcije.

Ona za Politiku objašnjava da je u ovom momentu potrošeno oko 10 miliona od 150 miliona evra, ali da nema utisak da je tu bilo finansijskih malverzacija, već da je bilo – nonšalantnosti.

"Bilo je nonšalantnosti čim tolike godine nemamo ni projekte, a jasno je da je neko morao da se bavi tim pitanjem. Moj tim i ja to činimo svaki dan. Trenutno je takva situacija da će uskoro doći do otvaranja ponuda za početak radova u Kliničkom centru u Nišu, kod rekonstrukcije KC Kragujevac postoji potreba da se uradi takozvano reprojektovanje, projekat za KC Novi Sad je priveden kraju, a projekti za KCS u Beogradu će konačno ove godine biti gotovi. Rekonstrukcija KC u Kragujevcu će ići u dve faze, odnosno projektovanje tehničkog bloka će biti završeno ove godine, a druga faza kasnije. Sa rekonstrukcijom KCS-a idemo najsporije, jer je bilo najmanje urađeno. Od 2006. godine traje ovaj postupak i vi ste u pravu da je to predug period. Prostor jeste jedan od glavnih problema u sva četiri klinička centra, ali je činjenica da će se ove godine krenuti fizički bar u dva centra, a ostali će imati kompletnu dokumentaciju da sam početak radova bude početkom sledeće godine", naglasila je ministarka zdravlja.

Naša sagovornica pojašnjava da je formirana nova jedinica za implementaciju projekta rekonstrukcije kliničkih centara, iako je bilo pokušaja da staro rukovodstvo projekta dovrši posao.

"Ta kadrovska promena je opravdala moju odluku. Mi smo to uradili u skladu sa zakonima ove zemlje i banke koja nam daje kredit, pa je proces kadrovanja trajao malo duže po principu javne nabavke", dodala je Đukić-Dejanović.

Na naše pitanje da li Srbija može da ima neke posledice što još nije povukla tranšu kredita Evropske investicione banke, ministarka zdravlja odgovara da građani naše zemlje imaju posledice iz činjenice da je 150 miliona evra godinama stajalo na računu banke bez kamate, a da je od tog novca potrošeno oko 10 miliona.

"Banka je motivisana da daje novac ali ga neće davati, što je dobro zbog kontrole, dok nema kompletnu dokumentaciju i sprovedene postupke. Banka je jedna vrsta kontrolora, ali joj i odgovara da drži novac i da ga koristi ukoliko ga mi ne koristimo, a da građani Srbije to vraćaju, to ne može", smatra dr Đukić-Dejanović.