Anti-gej protesti u Kijevu

Da bi se izbegla još jedna žučna poslanička rasprava, a u atmosferi protesta stotina anti-gej aktivista ispred skupštinske zgrade, glasanje o zakonu je odloženo na neodređeno vreme.

Predlagač tog zakona je vlada predsednika Viktora Janukoviča, koja je zainteresovana da svoje propise u vezi s ljudskim pravima, pa i pravima gej zajednice, prema zapadnim standardima, s obzirom da je zainteresovana da se Ukrajina jednog dana nađe u EU, izveštava AFP.

Novom zakonskom rešenju se, međutim, usprotivila komunistička partija Ukrajine, kao i nacionalistička grupacija Svoboda, koja ima uporište u pretežno katoličkim sredinama, na zapadu zemlje.

Protestanti ispred ukrajinske Rade su zahtevali da se predlog zakona odbaci. Oni su nosili transparente na kojima je pisalo "u odbranu porodice i dece" i "ne homoseksualnosti u Ukrajini".

Demonstranti se, takođe, protive i planovima ukrajinskih aktivista za prava gej populacije da 25. maja održe gej paradu u Kijevu.

U to ime održali su i protest ispred kancelarije kijevskog gradonačelnika, a kijevskim vlastima je podneta i peticija s 11.000 potpisa.

U poslednje vreme pitanje prava gej populacije, naročito prava na brak i usvajanje dece od strane istopolnih parova, je bilo izuzetno aktuelno.

Početkom maja je pomoćnica ministra za jednake mogućnosti Italije Mikaela Bjankofjore, članica partije desnog centra Narod slobode Silvija Berluskonija, podnela ostavku nakon žestokih kritika zbog homofobičnih izjava.

Bjankofjore je ostavku podnela dan pošto je položila zakletvu u okviru nove italijanske koalicije, nakon što su grupe za ljudska prava burno reagovale na njenu izjavu da homoseksualci izazivaju diksriminaciju, jer sami sebe "stavljaju u geto".

Bjankofjore ističe da podržava građanske zajednice, ali ne i istopolne brakove. Ona je pokušala da se odbrani od kritika koje su joj uputile grupe za ljudska prava, ali je izazvala samo još oštrije reakcije.

Francuska je 23. aprila postala 14. zemlja u svetu koja je legalizovala sklapanje istopolnih brakova, pošto je parlament usvojio zakon kojim se osobama istog pola dozvoljava da se venčavaju i usvajaju decu.

U aprilu su istopolni brakovi odobreni i na Novom Zelandu i u Urugvaju.

Francuska ministarka pravde Kristijan Tobira saopštila je da bi prvi istopolni brak u toj zemlji mogao da bude sklopljen već u junu.

Incijativa za usvajanje zakona kojim se legalizuju istopolni brakovi jedna je od glavnih reformi koje je obećao Fransoa Oland, a koja je izazvala žustru debatu i brojne, povremeno nasilne ulične proteste, kao i porast broja homofobičnih napada u Francuskoj.

Protivnici zakona smatraju da Francuska nije spremna za to da istopolni parovi usvajaju decu, a ankete pokazuju da je javnost duboko podeljena po ovom pitanju.

U martu je grupa "Demonstracije za sve", koja se protivila predlogu zakona o istopolnim brakovima u Francuskoj, organizovala proteste u Parizu na kojima se okupilo između 300.000 i 1.4 miliona učesnika.

Prema nedavnoj anketi instituta BVA, većina Francuza podržava pravo na istopolne brakove (58 odsto), ali se i protivi (53 odsto) mogućnosti da homoseksualni parovi usvajaju decu jer bi to, po preovlađujućem mišljenju, stvorilo psihološke i socijalne probleme za decu.

Holandija je 2001. postala prva zemlja u svetu koja je legalizovala istopolne brakove.