Dobrovoljačka: 21 godina od zločina

Istovremeno sa građanima Republike Srpske u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu, koji povodom 21. godišnjice odaju poštu ubijenim pripadnicima JNA, svega nekoliko metara dalje, danas su se okupili i pripadnici nekadašnje paravojne formacije “Zelene beretke” koji će obeležiti godišnjicu stradanja svojih saboraca.

Nekadašnji pripadnici organizacije "Zelene beretke" su u Dobrovoljačkoj ulici položili cveće za poginule Sarajlije i pripadnike Armije BiH i razišli se.

Predsednik organizacije "Zelene beretke" Stari grad u Sarajevu, Vahid Alić, ocenio je da su "2. i 3. maj najznačajniji za opstanak BiH".

"JNA je i mnogo ranije od dogadjaja u Dobrovoljačkoj postavila naoružanje iznad grada, a početkom maja plan je bio da se zarobi Alija Izetbegović i zgrada Predsedništva. Time bi bio pokoren ovaj narod i BiH ne bi postojala. Takođe, treba se setiti i provokacija raznih rezervista koji su pretili rušenjem zgrada i slično. Sve je to prethodilo događajima drugog i trećeg maja" rekao je Alić novinarima u Sarajevu.

Jake policijske snage bile su prisutne u Sarajevu u bivšoj Dobrovoljačkoj ulici.

U bivšoj Dobrovoljačkoj ulici u Sarajevu su delegacije iz RS-a obeležile napad u dobrovoljačkoj polaganja cveća i paljenjem sveća, nakon čega su napustili Sarajevo.

Ministar rada i boračko-invalidske zaštite Republike Srpske Petar Đokić kazao je da je "ovo dan koji ima poseban značaj za RS, kako
se zločin koji se desio 2. maja ne bi zaboravio".

"Sarajevo nije smoglo snage da se suoči s tim da je počinjen zločin, a ovdje je počinjen zločin. To se pokušava minimizirati pričom da je JNA htjela zauzeti grad. Oni da su to htjeli, to bi i uradili. Treba provesti istragu, a ne obustaviti je jer to unosi sumnju u dobronamjernost pravosudnih organa", rekao je Đokić.

Napad na kolonu JNA u Sarajevu, poznat kao "slučaj Dobrovoljačka", dogodio se 2. i 3. maja 1992. godine početkom rata u BiH kada su pripadnici Armije BiH napali konvoj sa vojnicima JNA.

Cilj napada je bio zarobljavanje vojnika JNA kako bi oni bili razmenjeni za predsednika tadašnje Republike BiH Aliju Izetbegovića, kojeg su 2. maja zarobili pripadnici JNA na sarajevskom aerodromu, kada se vraćao sa mirovne konferencije.

Tužilaštvo BiH je saopštilo ranije da se istraga o Dobrovoljačkoj nastavlja dok se ne pronađu počinioci i odgovorni za ubistvo sedam i ranjavanje 14 osoba.

Prema podacima MUP republike Srpske, međutim,ubijeno je 42 pripadnika JNA i civila, među kojima pet oficira, 73 osobe su ranjene, a 215 je zarobljeno ili oteto.

Kao odgovor na te napade, pripadnici JNA su istog dana na sarajevskom aerodromu zadržali muslimanskog lidera i, u to vreme predsednika Predsedništva BiH, Aliju Izetbegovića, koji se u pratnji potpredsednika tadašje vlade Zlatka Lagumdžije i kćerke Sabine vraćao sa mirovnih pregovora u Lisabonu.

Izetbegović je potom odveden u kasarnu JNA u Lukavici, nadomak Sarajeva, radi pregovora o bezbednoj evakuaciji vojnika, oficira i civila na službi u JNA iz komande Druge vojne oblasti, kao i drugih kasarni koje su bile pod opsadom muslimanskih snaga u Sarajevu.

U pregovorima su učestvovali tadašnji komandant Druge vojne oblasti JNA, general Milutin Kukanjac, komandant mirovnih snaga UN (Unrpofor) kanadski general Luis Mekenzi, član Predsedništva BiH Ejup Ganić, a bezbednu evakuaciju garantovao je sam Izetbegović.

Pošto je sporazum postignut, kolona sa vozilima JNA krenula je iz komande u naselju Bistrik, a na njenom čelu nalazio se transporter u kojem su, kao zaštitnica, bili Izetbegović, generali Mekenzi i Kukanjac.

Samo kilometar dalje, kada je transporter na čelu konvoja izbio iz Dobrovoljačke ulice na Skenderiju, oko 20 teritorijalaca je preprečilo vozilo, odsekavši pritom ostatak kolone, a iz okolnih kuća, sa udaljenosti oko pedesetak metara, otvorna je vatra.

Pripadnici JNA, uglavnom mladi vojnici, bespomoćno su sedeli u vozilima i na kamionima, a prema svedočenjima preživelih, likvidacije su bile brutalne - napadači su izvlačili nenaoružane vojnike, oficire i civilna lica, koja su uz ponižavanje, ranjavali i ubijali na ulici.

“Mogao sam da vidim kako vojnici teritorijalne odbrane proturaju cevi kroz prozore civilnih automobila, koji su bili deo konvoja, i pucaju (...) video sam kako se krv sliva niz vetrobrane kola”, napisao je u svojoj knjizi “ Peacekeeper Road to Sarajevo” general Mekenzi. Čelnik “plavih šlamova” zapisao je tada u svoju beležnicu: “Bio je to definitivno najgori dan u mom životu”.

Za ovaj zločin do sada niko nije odgovarao, pošto je januara 2012. Tužilaštvo BiH donelo naredbu o obustavi istrage protiv Ejupa Ganića, Hasana Efendića, Zaima Backovića, Jovana Divjaka, Jusufa Pušine, Emina Švrakića, Dragana Vikića, Fikreta Muslimovića, Dževada Topića, Jovice Berovića, Rešada Jusupovića, Jusufa Kecmana, Damira Dolana i Ibrahima Hodžića, pošto je, po tumačenju tužilaštva , utvrđeno da “u radnjama osumnjičenih nisu sadržana obeležja krivičnog dela”.