Ko je danas srpska "aristokratija"?

Kao što u političkom kontekstu egzistiraju dve Srbije, moglo bi se reći da imamo i dve vrste elite, a da nijedna od njih nije dovršena: onoj koja ima pedigre da to zaista bude nedostaje bogatstvo, dok je ona kojoj ne fali novca u deficitu sa obrazovanjem, manirima i ukusom, piše Blic.

Zapravo, ona vidljiva “nova srpska aristokratija” je komplot političara, biznismena i estrade i oni su u skladu sa miljeom iz kog su potekli i načina na koji su se dohvatili društvenog vrha i formirali sopstvenu estetiku i promociju. Ona druga tihuje u svom svetu, pokušavajući da se distancira od ove prve. Njene predstavnike prepoznajemo kao gospodu koja drži do sebe. Ili bar to pokušava.

"Elita je uvek onakva kakvo je i društvo oko nje. Danas se ekonomska i politička elita u Srbiji regrutuje iz užih krugova nego u vreme socijalizma kada se uspinjala, naročito pedesetih i šezdesetih godina, i iz slojeva radništva i seljaštva. Tokom devedesetih je ekonomska elita regrutovana uglavnom iz krugova bivših socijalističkih rukovodilaca, a poslednjih desetak godina u nju se uključuje i veći broj uspešnih srednjih preduzetnika i stručnjaka, dok je nova politička elita pretežno stručnjačkog porekla s univerzitetskim diplomama", kaže za “Blic” sociolog dr Mladen Lazić.

ESTRADA - Preferiraju vile na Bežanijskoj kosi i Košutnjaku (imućniji i po Monte Karlu, Americi, Kipru, Beču), u voznom parku prednjače džipovi, ali i “jaguar”, “ferari”, “lamborgini”, “mercedes”. Imaju poslugu, lične frizere i kreatore, a na odmor odlaze na izvikana letovališta i planine.

POLITIČARI - Kao simbol njihove moći idu telohranitelji, službena kola sa rotacionim svetlima, skupi satovi, firmirana odela, letovanje na grčkim ostrvima, a od automobila naklonjeni su “audiju” i BMW-u. Kad su u pitanju nekretnine, na ceni su stanovi velike kvadrature na Novom Beogradu i Vračaru.

BIZNISMENI - Njihov najreprezentativniji simbol su jahte koje koštaju i po nekoliko miliona evra. Oni su među prvim vlasnicima najnovijih modela pametnih telefona, insistiraju na biznis-klasi u avionima, vlasnici su luksuznih vila na Dedinju, ali i u Londonu, Majamiju... Imaju lične vozače.

Zapravo, autentične elite gotovo i da nema - više se može govoriti o gornjem srednjem sloju dobrostojećih koji je prilično neupadljiv, dok su mnogo transparentniji pripadnici sloja novokomponovanih bogataša i estradnih poslenika. Isturajući u prvi plan bogatstvo, oni manifestuju sopstvenu moć, računajući da će svemogući novac jednog dana pribaviti i ulaznicu za visoko društvo.

U stvari, ostaju samo neka vrsta srpskog džet-seta u pokušaju, jer koliko god bio dubok njihov džep, oni - sa izuzetkom nekoliko vrhunskih sportista, dva-tri biznismena i isto toliko ljudi iz sveta filma i muzike - nemaju mogućnost da to budu u svetskim okvirima. O toj razlici govori i novinarka Biljana Obradović, koja je imala priliku da upozna i jedne i druge:

"Možemo reći da u Srbiji džet-set postoji, ali samo na lokalnom i estradnom nivou, jer teško da je iko od njih pripadnik svetskih krugova, osim nekoliko porodica koje i ne žive ovde, kao što su Cepterovi ili Sandra Meljničenko. A ako samo gledamo po tome da li i ko ima privatni avion, skupoceni sat ili dobru “hermesovu” torbu, onda bi tom “džet-setu” mogla da pripada svaka peta osoba iz estradnih krugova. Međutim, i kod njih postoji velika estradizacija, dovoljno je da pomenemo starlete Kim Kardašijan i Paris Hilton. Imaju novac i planetarnu popularnosti, ali se ona prava elita od njih ograđuje. Čak i Ana Vintur, urednica američkog „Voga“, odbija da Kim stavi na naslovnu stranu", kaže Obradovićeva.

Potrošnja bez mere

Oponašajući taj svetski džet-set, koji stanuje na nekoliko adresa i nema problem da svoje viđenje na humanitarnim partijima plaća hiljadama dolara ili evra, ni ovi naši se ne ustežu u kupovini nekretnina na što ekskluzivnijim mestima, luksuznih automobila i odgovarajuće garderobe.

Oni se u suštini najbolje osećaju na terenu potrošnje gde skreću pažnju na sebe i stiču legitimet povlašćenih u očima običnog sveta, u čemu im obilato pomažu i mediji koji svoje stranice popunjavaju slikama njihovih luksuznih spavaćih soba i bazena.

"Potrošnja uvek ima statusni karakter i elita se preko nje predstavlja. S tim da, ako je neko, recimo, na estradi zaradio ogroman novac i razbacuje ga okolo, to ga ne čini elitom ma koliko novca da ima! Poremećeni sistem vrednosti tu potrošnju bez mere favorizuje kao poželjan način života", kaže Lazić.

Izdanci i naslednici takozvane 4P elite (pištolj, plavuša, „pajero“ i pejdžer) iz devedesetih godina prošlog veka, čiji je životni kredo opevan stihovima “koka-kola, marlboro, suzuki”, u međuvremenu su evoluirali u umiveniju varijantu uglednika čija deca više ne nose šuškave trenerke, već se školuju u najboljim školama. Ipak, ostala je skorojevićka potreba da se stečeno i pokaže.

Novi srpski bogataš se da posmatrati samo u okviru novog srpskog društva koje prolazi razne turbulencije, a što se neminovno reflektuje i na sistem vrednosti i kulturu zajednice, smatra psiholog Snežana Milutinović.

"U mnogim zemljama je ovakav period dao “novu elitu”. Kao da je krojen po paroli “ako nije pokazano, onda i ne postoji” i neretko se način demonstriranja bogatstva graniči sa vulgarnim, neodmerenim pokazivanjem statusnih simbola njihove moći", tvrdi Milutinovićeva.

Kako kaže, menja se krug ljudi u kome se krećete, rađa se sijaset novih želja ne bi li držali nivo u novom okruženju...

"A kako se ove promene dešavaju gotovo preko noći, često se dešava da osoba nema dovoljno kapaciteta da im se prilagodi ili ima potrebu da novim doživljajem vlastite moći kompenzuje ličnu nesigurnost. I tada se često prelazi ta granica između “elegantnog” pokazivanja statusa i njegovih gotovo agresivnih formi", tvrdi Milutinovićeva.

Očigledno, dug je put do formiranja istinske elite o kojoj se neće suditi samo na osnovu spoljnog izgleda i lažnog ili stvarnog glamura, a do tada će kolo voditi oni kojima je najčešće jedino novac ulaznica u visoko društvo.