Na dva abortusa jedna beba

Već dve godine ona iznosi 2,8 pobačaja po ženi, dok je stopa rađanja tek 1,4 deteta po ženi.

Po ovoj neslavnoj statistici dospeli smo u sam evropski vrh.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje Dr Milan Jovanović Batut, skoro polovina žena koja se odluči za prekid neželjene trudnoće u najplodnijem je dobu - između 25. i 34. godine. Njih je 48,5 odsto, dok je onih mlađih od 20 godina 3,8 odsto.

Najveći broj abortusa zabeležen je kod žena koje već imaju dvoje dece (36,3 odsto). Udeo onih koje nemaju decu kreće se oko 27 odsto, prenose Novosti.

Rezultati istraživanja Instituta društvenih nauka i Instituta za zdravstvenu zaštitu majke i deteta Dr Vukan Čupić još su mračniji: oko 90 odsto žena koje namerno prekidaju trudnoću stare su između 20 i 40 godina, više od 90 odsto je udato, a 80 odsto već ima jedno ili dvoje dece. Samo u državnim bolnicama u 2011. obavljeno je 21.154 prekida trudnoće, od čega 15.963 namernih. Polovinom godine biće poznati podaci i za prošlu godinu, a očekuju se slični rezultati. Kada se sve sabere, za šest godina na ginekološkim stolovima državnih institucija neplaniranu trudnoću okončalo je više od 115.000 žena. Poređenja radi, toliko stanovnika ima Smederevo.

Na privatnim klinikama abortiralo je nekoliko puta više. Procene su da se godišnje obavi ukupno 150.000 prekida trudnoća, od čega kod devojčica između 15 i 19 godina, između 7.000 i 16.000.

Upravo zato što se nevoljne trudnice sele iz državnog u privatni sektor, podaci bolnica pokazuju da broj pobačaja kod njih konstantno opada. Međutim, čak i te brojke u poređenju sa brojem rođene dece, pokazuju da se razlika smanjuje na štetu beba. "Osnovni razlog nerealnih zvaničnih podataka je što ne uključuju prekide trudnoće u privatnim zdravstvenim ustanovama", konstatuje dr Mirjana Rašević, direktor Instituta društvenih nauka, i dodaje da je najvažniji faktor dugog trajanja problema sa velikim brojem abortusa laka dostupnost namernog prekida trudnoće, kombinovana sa teškoćama vezanim za efikasnu upotrebu kontracepcije.

"Tu je i nedovoljno znanje i psihološki otpor prema modernoj kontracepciji, čvrsta socijalna baza za tradicionalni model kontrole rađanja i ograničeno sprovođenje programa za planiranje porodice".

Čak i one žene koje bi ranije možda “prelomile” i rodile, danas, u strahu od gubitka posla i bede - odustaju. U centralnoj Srbiji broj namernih abortusa dvostruko je veći od broja živorođene dece, a u Vojvodini za polovinu. Skoro četvrtina broja žena u centralnoj Srbiji i petina u Vojvodini imala je četiri ili više abortusa!

Otprilike 10 odsto svih pobačaja otpada na adolescentkinje. Prema rečima Tanje Ilijazović iz novosadskog Udruženja “Fokus”, nelegalnih abortusa među adolescentkinjama ima pet do šest puta više nego legalnih:

"Svaki drugi tinejdžer poznaje devojčicu koja je imala prekid trudnoće".