Može li Merkelova da izgubi izbore?

Loši rezultati anketa, poput ove objavljene pred sutrašnji kongres Socijaldemokratske partije (SPD), koju je objavio magazin ''Fokus'' i po kojoj 79 odsto Nemaca ne veruje, a svega 12 odsto veruje da će kandidat SPD-a Per Štajnbrik biti novi kancelar, zahtevaju novu partijsku strategiju, pišu nemački mediji.

Predsednik SPD Zigmar Gabrijel je, u izjavi za ''Bild'', govorio o ''kabinetu u senci'' i mogućnosti da neki ''poprečni igrač'' ili iz ''migrantskih kugova'' obogati politiku SPD.

Štajnbrik, kako je rekao njegov partijski šef, želi da tim SPD za savezne izbore pokaže ukupnu širinu nemačkog društva.

Delegati sutrašnjeg kongresa SPD imaju tešku misiju, tvrde mediji, navodeći da bi oni trebalo sutra da pruže podršku i ojačaju Štajnbrika, koji bi, zparavo, trebalo njih da motiviše.

Na partrijskom konresu bi trebalo da se debatuje o izbornom programu i korekciji socijalne Agende iz 2010, a na dnevnom redu će biti i druge od životne važhnosti teme - poput penzija.

Pola godine pred savezne nemačke izbore samo je jedno jasno - a to je da je Merkelova apsolutni favorit i da bi ona, kada bi Nemci mogli direktno da biraju kancelara, sigurno bila ponovo u kancelarskoj fotelji.

Anketa od prošle sedmice pokazuje da je radom kancelarke Merkel zadovoljno čak 68 odsto Nemaca, a Štajnbrikovim svega 32 odsto, što je njegov najlošiji rezultat vrednosti od maja 2005. godine.

Kada je reč o političkim partijama, demohrišćani, na čijem čelu je Merkelova, kada bi u nedelju bili izbori, dobili bi 41 odsto glasova, dva odsto više nego prošle sedmice, a opoziciona SPD bi osvojila 27 odsto, procenat manje nego prošle sedmice.

Liberali, koalicioni partneri Merkelove, ne bi uspeli ni da uđu u Bundestag, pošto bi za njih glasalo i dalje svega četiri odsto Nemaca, procenat manje od neophodnog cenzusa.

Za opozicione Zelene, koje je nekada vodio Joška Fišer, bivši šef nemačke diplomatije, glasalo bi 14 odsto Nemaca, procenat manje nego u prošlonedeljnoj anketi, dok bi opoziciona Levica, nastala spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke, osvojila nepomenjenih osam procenata.

Osim liberala, ni Pirati, za koje bi glasalo svega tri odsto Nemaca, ne bi uspeli da uđu u Bundestag.

Kada je reč o tome kakvu bi vladu, posle 22. septembra, želeli Nemci, anketa pokazuje da bi to trebalo da bude vlada sa Merklovom na čelu.

Oko 48 odsto Nemaca je misli da bi i novu vladu trebalo da vode demohrišćani, dok je 37 odsto za promene i smatra da bi SPD trebalo da dođe na vlast.

Kako će izgledati Nemačka posle izbora, otvoreno je pitanje, a sve matematičke kombinacije bi mogle da budu i političke, pa se tako špekuliše od mogućnosti stvaranja vlade ''velike koalicije'' između demohrišćana i SPD, kakvu je Merkelova u svom prvom mandatu već vodila, do ''pretrčavanja'' malih partija na stranu svojih ''neprirodnih'' velikih, političkih partnera.