Mora da se menja format dijaloga

Ako se pak ostane na već serviranom, razgovori se neće forsirati, a inventivnost pregovarača biće na ispitu. Ovako dalji tok dijaloga koji je trenutno “na čekanju” vide sagovornici “Novosti” koji očekuju da se u narednih desetak dana (re)definiše format u kom se pregovori nastavljaju.

A da kulise razgovora sa Prištinom mogu biti sasvim drugačije od onih na koje se naviklo, nagovestio je sam premijer Ivica Dačić izjavom da je “Srbija spremna, ako ne bude više bilo posrednika, da nastavi i direktne razgovore sa samom Prištinom”.

Stav obeju strana je da razgovore treba nastaviti, kaže Dejan Radenković (SPS), član skupštinskog Odbora za KiM.

"Mora se naći pravedno rešenje koje će se odraziti na stabilnost, pa verujem da bi krovni sporazum i kompromis o statusu srpske zajednice i njihovom položaju mogli da se postignu tokom proleća. Onda bi se tehnički razgovori nastavili na nižim nivoima, na kojima bi se razrađivalo dogovoreno. Setimo se da je do pre samo nekoliko meseci bilo neverovatno da za istim stolom sede Dačić i Tači. Bolje je i sto godina razgovora nego jedan dan rata", kaže Radenković.

Da se dijalog, barem oko najkrupnije - statusne teme, neće odugovlačiti ocena je nekadašnjeg šefa pregovaračkog tima Beograda Borislava Stefanovića. Na nju je, kaže Stefanović, vlast pristala iako je znala da oko toga ne može biti dogovora. Što se tiče tehničkih pitanja: telekomunikacija, privatizacije, energetike, razgovori će se nastaviti i kasnije.

"U toku je dodatno vreme koje se koristi za komunikaciju telefonom, a narednih dana može se očekivati šatl-diplomatija i da neko iz američke administracije ili iz EU dođe u Beograd i Prištinu. To bi bila šansa da se ponuđeni principi poboljšaju i učine korekcije koje bi omogućile da srpska vlast prihvati sporazum", kaže Stefanović.

Šef demokrata u Parlamentu ne daje šanse povratku dijaloga u UN, u kom je Ahtisarijevim planom označen kraj, jer je Ahtisari bio predstavnik UN.

"Nastavak dijaloga u okviru Saveta bezbednosti tada nije bio moguć zbog prava veta koje imaju članice. I nismo mi vadili dijalog iz UN, već on tamo jednostavno nije ni postojao", odgovara Stefanović na spočitavanja da je prethodna vlast izmestila kosovsku temu iz UN.

Vera u UN kao dostižan okvir za razgovor, međutim, nije napustila Miloša Jovanovića (DSS) koji kaže da Srbija za njega mora da se izbori.

"Ako hoćemo da postignemo rezultat, onda uz pitanje prava Srba na Kosovu, treba postaviti i pitanje prava države Srbije na Kosovu. To su dva različita, iako povezana pitanja. Nastavak dijaloga je pod imperativom promene formata. EU, a još manje SAD su neutralni posrednici i uz njih ne može biti drugačijeg osim poražavajućeg rezultata", kaže Jovanović.

Hoće li biti produžetaka u utakmici koja je završena pokazaće naredni dani, smatra profesor Fakulteta političkih nauka Predrag Simić. On, međutim, ne veruje da će Beograd odustati od onoga što je već odbio, tako da novi alternativni predlozi moraju doći od EU, s tim da će poslednju reč imati SAD.

Uloga zamenika pomoćnika američkog državnog sekretara Filipa Rikera, koji je na marginama pregovora u stalnim kontaktima sa pregovaračima, u subotu je pojašnjena i iz Stejt departmenta: on ima konsultativnu ulogu nakon prošlonedeljnog dijaloga Srbije i Kosova.

Iako se u dosadašnjem toku razgovora nije došlo do sporazuma, prema Simiću, on je doneo mnogo toga. Da će proleće doneti dogovor Beograda i Prištine ne veruje nekadašnji državni sekretar za KiM Oliver Ivanović. On kaže da je EU završila ciklus pregovora u kome je sebi nametnula nedostižne rokove:

"Sada Dačić i Vučić nemaju kud kada su rekli da Srbiji treba datum za pregovore sa EU o članstvu ili ćemo propasti. A, Evropska komisija nema interes da forsira dijalog osim ako se ne prihvati šta je ponuđeno. Za ulazak SAD kao direktnog medijatora još je rano, jer je jedino EU zvanično ovlašćeni posrednik", kaže Simić.

Prema njegovom viđenju, predstavnici obe strane nisu bili dobro pripremljeni za dijalog.

Ivanović kaže da je Beograd morao znati da će Tači biti rigidan pregovarač koji ne može da čini ustupke s obzirom na to da u Skupštini Kosova ima podršku tek 56 od 120 poslanika i da bi svaki ustupak značio pad tamošnje vlade, izbore i propast dijaloga, a to je scenario koji Brisel nije želeo da dopusti.