Nikolić: Hag kao inkvizicija

Vuk Jeremić otvorio je u sedištu UN prvu javnu debatu o radu međunarodnih krivičnih sudova, dve decenije od uspostavljanja ad hok Tribunala u Hagu.

"Srbija i ja spremni smo da ne čekamo 70 godina da bismo se pomirili sa komšijama sa kojima smo nekada živeli u istoj državi ili sa kojima, mislim na Kosovo i Metohiju, i danas živimo u jednoj zemlji. Duboko sam uveren da je Haški tribunal odmogao kada je taj proces u pitanju i da ga je, verovatno, nepotrebno odložio na naredna pokolenja. Svakako ga je, u velikoj meri, usporio i otežao", ukazao je predsednik Srbije.

Po Nikolićevim rečima, tribunal je izazvao kod jednog naroda osećaj da mu je počinjena nepravda, a kod drugog trijumfalizam.

"Sa stanovišta nauke i etike, haški procesi mogu da se stave u istu ravan sa procesima koje je vodila inkvizicija, kao i sa pariskim i moskovskim procesima. Postupci protiv Srba su motivisani kažnjavanjem i odmazdom, a odmazda, naročito u savremenom pravu, nikada ne može da bude opravdana kao pravedna. Haški postupci su bez pravde i pravednosti", istakao je predsednik Srbije.

Haški tribunal uništavao dokaze

Govoreći kao prvi od 50 predstavnika država koji su prijavljeni za raspravu, Nikolić je podsetio da je ukupno do sada izrečeno Srbima u tom sudu oko 1.150 godina kazne, dok su predstavnici drugih naroda za zločine nad Srbima osuđeni na ukupno 55 godina.

Predsednik je podsetio da su hrvatski generali Markač i Gotovina oslobođeni - a hrvatske trupe proterale su preko 300.000 Srba iz krajeva koje su vekovima nastanjivali njihovi preci. Više od 2.000 žrtava iz Bratunca, Kravice i okolnih mesta u Istočnoj Bosni u kojima su delovale bošnjačke snage pod komandom Nasera Orića čeka da se makar neko od učinilaca kazni.

Srbi sa Kosova i Metohije organizovano su kidnapovani, a potom su im vađeni organi, koji su prodavani na crnom tržištu. Istorija ne pamti takve zločine. Haški sud, umesto da ih procesuira, uništio je dokaze.

"Stotine hiljada proteranih, hiljade ubijenih i kidnapovanih na Kosovu i Metohiji nisu bili dovoljan razlog Haškom sudu da komandante i pripadnike tzv. Oslobodilačke vojske kazni, nego je, tokom postupka, Haradinaju, što je slučaj bez presedana, dozvolio da se bavi politikom. A dozvolio mu je, zapravo, da uklanja i zastrašuje svedoke", dodao je Nikolić.

Srbi u depresiji, Hrvati trijumfovali

Po njegovim rečima, presude Tribunala izazivaju frustriranost i depresiju kod Srba, a kod Hrvata i Bošnjaka podstiču egzaltiranost i trijumfalizam.

"Haška suđenja, čini se, uglavnom neće uspeti da dosegnu pravu i potpunu istinu, pa će i pomirenje biti nametnuto i neiskreno. Ne može se biti pravedan prema nekima, a prema drugima ne. Kako objasniti da skoro niko, osim u jednom slučaju u Bosni i u jednom slučaju na Kosovu, nije bio pravnosnažno osuđen za zločine nad Srbima?", istakao je Nikolić.

Na debati - koju danas na Ist riveru bojkotuju Sjedinjene Države, a nisu prisutni ni predstavnici Tribunala - Nikolić se posebno osvrnuo na izostanak predstavnika suda, primećujući: "Ako ne poštuju najdrevnije pravno pravilo, 'Audiatur et altera pars' (Saslušajmo i drugu stranu), kako da od njih očekujemo i minimum prava i pravde?"

"Haški tribunal nije ispunio osnovni proklamovani cilj - pomirenje u regionu, i zato ne može biti ni budućnost međunarodne pravde, već samo njena ružna prošlost. Korist od Haškog tribunala postoji samo utoliko što je sada potpuno jasno da je način njegovog osnivanja, njegov celokupni rad pokazao da se tako više nikada ne sme raditi", istakao je on.

Zarad podrške Međunarodnom sudu pravde, kao isključivoj instanci za sprovođenje međunarodne pravde, Nikolić je u detalje opisao šta je sve Srbija učinila sarađujući sa Hagom i zbog želje da doprinese proklamovanim ciljevima Tribunala.

Gde su Srbi kao žrtve?

Tribunalu je Srbija izručila 46 okrivljenih, među kojima i dvojicu bivših predsednika, članove vlade, trojicu načelnika Generalštaba svoje vojske i više policijskih i vojnih generala, uključujući i direktora obaveštajne službe što je, kaže Nikolić, nezabeležen slučaj u svetu.

Takođe, dodao je, Srbija se "gotovo odrekla svog suvereniteta" oslobodivši više od 750 svedoka čuvanja državne tajne. "Saradnja sa Haškim sudom bila je naša iskrena želja da doprinesemo pomirenju na prostorima bivše Jugoslavije, a ne rezultat pritisaka. Zato je Srbija, često ugrožavajući svoje nacionalne interese, u potpunosti odgovorila na skoro sve zahteve za pomoć koju su tražili Tužilaštvo iz Haga ili optuženi, a nijedan zahtev da se ostvari uvid u arhive nije odbijen."

Istovremeno, ukazao je: "Srbi se kao žrtve u delatnostima Haškog tribunala gotovo uopšte ne pojavljuju... tek samo u nekoliko slučajeva: Haradin Bala na Kosovu je za zločine nad Srbima osuđen i dobio kaznu zatvora od 13 godina; Zdravko Mucić, 9 godina, Hazim Delić 18 i Esad Landžo 15 godina zatvora".

"Ovi podaci mogli bi sugerisati sledeći zaključak: među učiniocima ratnih zločina na prostoru bivše Jugoslavije skoro isključivo su Srbi, a što je posebno interesantno, među žrtvama tragičnih ratova, skoro da uopšte nema Srba. Neko pokušava da utemelji konstataciju da je srpska strana bestijalno, orgijastički ubijala i sprovodila genocid, dok je druga sedela skrštenih ruku i bavila se svakodnevnim poslovima i humanitarnim radom", naglasio je.

Po Nikolićevim rečima: "Nisu u tom ratu koji nas je sve uništio jedni samo ginuli, a drugi samo ubijali". "Možda je sve bilo uvertira za otimanje Kosova i Metohije od Srbije koje je sada na delu, i u koje je umešana organizacija najmodernijih i trebalo bi da bude, najpravednijih zemalja", rekao je on i dodao: "Da, ali i najmoćnijih, iz čijih redova je pravda pobegla".

"Ako neki budući istraživač, budući istoričar, samo na osnovu broja optuženih i osuđenih Srba, Hrvata i Musimana bude zaključivao o ratu u BiH, zaključiće da su samo Srbi ubijali Hrvate i Muslimane (Bošnjake), da skoro uopšte nije bilo ubijenih Srba, a da su tu i tamo Hrvati ubijali Bošnjake, a skoro nimalo Bošnjaci Hrvate. Ovo na vrlo upečatljiv način odslikava stanje stvari kada je u pitanju neobjektivnost i pristrasnost samog Tribunala", naglasio je.

Šešelj 11. godina u pritvoru

Kad je reč o sudskim procesima, Nikolić se posebno osvrnuo na nedostatak ravnopravnosti dve strane - tužilaštva i odbrane - u kojem je "tužilačka strana, u svim postupcima i u svakom smislu, bila favorizovana na štetu odbrane okrivljenog", kad je reč o sredstvima, pristupu medijima.

Kao primer najgrublje povrede ljudskih prava okrivljenih Nikolić je istakao slučaj Vojislava Šešelja koji, kako je kazao, "provodi 11. godinu u pritvoru, bez presedana u svetskoj istoriji, a da se ne otpočinje sa suđenjem, jer tužilačka strana nije bila u stanju da pribavi dokaze za svoju unapred, dakle bez dokaza, sačinjenu optužnicu".

Nikolić je, istovremeno, apelovao na Tribunal i UN da osuđenicima dozvole služenje kazne u Srbiji.

"Svrha kažnjavanja ne treba da bude odmazda. Prosvećeni narodi davno su prestali da o kazni misle kao o osveti... Ali svrha kažnjavanja je i resocijalizacija učinilaca. Ne oprost, već, koliko je moguće, ponovno vraćanje u normalan život. Izdržavanje kazne zatvora u stranoj zemlji, daleko od porodice, u nepoznatom okruženju i bez znanja domaćeg jezika ne doprinosi naznačenim zadacima."

Nikolić je rekao da Srbija garantuje da Srbi koji su osuđeni pred Haškim sudom, ako im se dozvoli da kazne zatvora izdržavaju u Srbiji, neće imati povlašćeni tretman i da je spremna da prihvati međunarodni nadzor.