Jeremić: Vreme je za istinu

Na početku sednica govorio je generalni sekretar UN Ban Ki Mun, koji je nakog govora morao da napusti debatu zbog obaveza.

Posle Ban Ki Muna, reč je dobio predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović.

Predsednik Generalne skupštine UN je ocenio da je "suštinsko pitanje kako međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima".

Ovo je prva takva debata, dve decenije od uspostavljanja ad hok Tribunala i 11 godina od stupanja na snagu Rimskog statuta o uspostavljanju Međunarodnih krivičnih sudova (MKS), naveo je on.

Broj i raznolikost zemalja učesnica današnje debate pokazuje koliki interes vlada za ovu temu, kao i njen veliki značaj za međunarodnu zajednicu, a kako je rekao, pitanje je izuzetno osetljivo i zbog toga što debate o međunarodnom krivičnom pravosuđu često uključuju stavove o delikatnim stvarima poput suvereniteta ili nepristrasnosti.

"Duboko verujem da u Generalnoj skupštini ne treba da bude zabranjenih tema, jer gde bi inače mogle da se sastanu članice UN, kao ravnopravne, da razmene stanovišta, da iskreno i otvoreno i uključujući dalekožna pitanja", rekao je Jeremić.

Međunarodno krivično pravosuđe ima iza sebe višegodišnji rad i bogato iskustvo koje treba da se proceni, a iz istorijskih arhiva mogu se izvući brojne pouke i videti najbolja praksa koja se može primeniti u budućnosti.

Pitanja o kojima će se razgovarati su i diskrecija tužilaštva, pravni kriterijumi prema kojima se donose presude i proces biranja sudskih zvaničnika i osoblja kao i pitanje prvenstva jurisdikcije i kako se ona razvijala, najavio je Jeremić i dodao da će biti reči i tome kako izbalansirati donošenje presuda, sprečavanja nekažnjivosti i poštovanja prava kako žrtava tako i optuženih.

"Suštinsko pitanje je kako međunarodno krivično pravosuđe može da pomogne u pomirenju bivših protivnika u postkonfliktnim, tranzicionim društvima", kaže Jeremić.

Prema njegovim rečima, treba jačati napore da se postigne pravda i pomirenje čiji je cilj da se okončaju neprijateljstva i razbije začarani krug mržnje. Za pomirenje je potrebno da svaka strana prihvati svoj deo odgovornosti.

Međunarodno krivično pravosuđe može se lako posmatrati kao instrument za traženje povraćaja teritorija ili kao pokušaj da se pripiše kolektivna krivica, ali takav ishod bi, kako je rekao, naškodio naporima da se ojača vladavina prava jer "nijedna pravna tradicija ne priznaje krivicu ili nevinost čitavog naroda", rekao je on.

"Do pomirenja će doći kad sve strane u konfliktu budu spremne da kažu istinu jedni drugima. Poštovanje svih žrtava je u središtu ovog poduhvata i to je razlog zbog kojeg je od ključnog značaja da se obezbedi da se zločini ne poriču niti bizarno slave kao nacionalne pobede", kaže Jeremić.

"Pomirenje je u svojoj suštini povezano sa budućnošću, sa time da se obezbedi da ne dozvolimo tragedijama iz prošlosti da ograniče našu sposobnost da dopremo jedni do drugih i radimo zajedno za bolju budućnost", istakao je.

Jeremić je izrazio nadu da će današnja rasprava biti o budućnosti i ne samo o tome kakvo je međunarodno krivično pravosuđe danas, već i šta bi ono moglo da postane. Zbog toga, kako je rekao, treba poboljšati efikasnost tribunala i pružiti mu otvorenu pomoć u radu imajući na umu eventualne opasnosti u slučaju odusustva tribunala.

Jeremić je podsetio da je još Aristotel napisao da je čovek u svom najboljem izdanju najplementija od svih životinja, a da je bez zakona i pravde, on najgori.

"Trudimo se da izgradimo svet u kojem nijedan čovek i nijedan narod neće biti lišeni oplemenjujuće vladavine prava i pravde u kojoj će dominirati istina i pomirenje", poručio je Jeremić.

Na debati će 82 zemlje nastupiti sa zvaničnom izjavom.

Posle rasprave u okviru Generalne skupštine UN, popodne će biti održana dva tematska panela pod nazivima "Pomirenje" i "Pravda" na kojima će učestvovati pravnici i stručnjaci za Balkan, medju kojima iz Srbije istoričar Čedomir Antić, kao i predsednik dokumentacionog centra Veritas Savo Štrbac.

Raspravu o radu međunarodnih sudova za ratne zločine, Jeremić je zakazao prošle godine, posle oslobađajućih presuda u Haškom tribunalu za hrvatske generale Antu Gotovinu i Mladena Markača.

Zbog bojazni da će rasprava biti iskorišćena za neopravdani napad na Haški tribunal, više eminentnih ličnosti, među kojima i predsednik Haškog tribunala Teodor Meron, kao i predsednik Međunarodnog krivičnog suda Song Sang-Hjun, odustali su od učešća na skupu.

SAD i evropske zemlje predstavljaće diplomate nižeg ranga, a Hrvatsku ambasador pri UN koji, kako je najavljeno u Zagrebu, "neće ulaziti u političke rasprave već će govotiti o tehničkim pitanjima saradnje sa Haškim sudom".

Predstavnici udruženja Majke Srebrenice, koji su otputovali u Njujork, najavili su da će održati protest ako im ne bude omogućeno
da govore na raspravi.

Ban: Tribunal ključan za pomirenje

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun ocenio je u Njujorku da je pomirenje jedan od suštinskih elementa postkonfliktnog oporavka, a da je rad krivičnih tribunala od ključnog značaja za taj proces.

Na početku javne debate o radu međunarodnih krivičnih tribunala i njihovoj ulozi u pomirenju, Ban je u sedištu UN istakao da "podrška tribunalima i sudovima znači poštovanje, a ne dovođenje u pitanje njihove nezavisnosti, nepristrasnosti i inegriteta", kao i "sprovođenje njihovih odluka".

"To takođe znači zaštitu tribunala od onih koji žele da potkopaju njihov rad iz razloga koji su vezani više za politiku nego za pravosuđe", naglasio je Ban.

Po njegovom mišljenju, sve dalekosežniji uticaj međunarodne krivičnog pravosuđa je pozitivan trend za čovečanstvo, pa je zato čvrsto rešen da obezbedi podršku koja je tribunalima i sudovima potrebna da bi uspeli, sada i u budućnosti.

Pomirenje je jedan od "najneuhvatljivijih" uslova postkriznog oporavka, jer je ponekad teško znati kada je društvo dovoljno sagledalo uzorke sukoba i rešilo probleme koji su iz njih proistekli, ocenio je generalni sekretar i dodao:

"Ali znamo jedno: previše često, iako su borbe prestale, pa čak i posle dosta vremena i napora, osećanja još uvek mogu biti živa, a tenzije eksplodirati i na najmanju provokaciju."

Ban smatra da je sprovođenje međunarodnog krivičnog pravosuđa najpozitivnije dešavanje u međunarodnim odnosima proteklih generacija.

Pre dve decenije, podsetio je, gotovo 50 godina posle Nirnmberškog procesa, međunarodna zajednica uspotavila je Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju i Ruandu, a usledilo je osnivanje Međunarodnog krivičnog suda, Specijalnog suda za Sijera Leone i specijalnih sudova u Kambodži i Libanu.

"Nekažnjivost za ratne zločine, zločine protiv čovečnosti, genocida i drugih međunarodnih zločina više nije prihvatljiva, niti se toleriše, a oni koji raspiruju mržnje i podele, bilo da su šefovi država, milicija ili pojedini vojnici i građani - sve manje imaju gde da se kriju", istakao je.

Međutim pravda, kako je dodao, nije samo stvar kažnjavanja počinilaca.

"Istorija je pokazala da dugoročan mir i stabilnost zahevaju priznanje ranijih nedeja. U postkonfliktnim društvima traumatizovanim smrću i destrukcijom pozivanje na odgovornost može da spreči da se takve stvari ponove. Savet bezbednosti je to podvukao uspostavljajući Haški tribunal, tribunal za Ruandu i specijalni sud za Siera Leone", zaključio je Ban.

Kako je istakao, međunarodni tribunali su takođe dali glas žrtvama i svedocima.

Ban je naveo i da se pre samo dva dana u Hagu sastao s predsednicima MKS i tribunala i zahvalio im za njihov rad.

Dodik: Hag nije ostvario misiju

Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik ocenio je da će javna debata u Ujedinjenim nacijama o radu Haškog tribunala biti važna za dalju praksu ovog suda, za koji on smatra da nije ostvario svoju misiju.

"Očigledno je da Sud u Hagu nije ostvario svoju misiju osude zločina, niti je uspeo da poveća stepen poverenja medju narodima. Štaviše, smatram da je zbog prakse Haškog tribunala nepoverenje medju narodima još veće", kazao je Dodik.

Kako je preneo Radio RS, predsednik RS je naglasio da je "selektivnost Haškog tribunala doprinela osećaju nepravde, koji je narode još više udaljio".

"Jedne je ohrabrio, a druge definitivno uverio i doveo do očaja i rezignacije", ocenio je on.

Dodik je rekao da je veoma važno da se raspravlja o radu Haškog tribunala, zahvalivši se predsedniku Generalne skupštine UN-a Vuku Jeremiću zato što je omogućio javnu debatu o radu međunarodnih krivičnih sudova "bez obzira na opstrukciju velikih sila, poput Amerike".

Predsednik RS je rekao da je tokom boravka u Hagu proveo nekoliko sati sa Radovanom Karadžićem, pripremajući se za svedočenje i razgovarajući sa njim o aktuelnim dešavanjima.

"Karadžić ima zadivljujuću energiju, veoma je posvećen interesima srpskog naroda i RS i ja sam to doživeo veoma pozitivno", kazao je
Dodik.

On je juče u Haškom tribunalu svedočio kao svedok odbrane haškog optuženika i bivšeg predsednika RS Radovana Karadžića.

Dodik je još kazao da bi, iako mu se Karadžić nije na to žalio, problem mogao biti u tome što su "mnogi" iz Srpske demokratske stranke (SDS), sadašnji ili bivši članovi ove stranke, odbili da svedoče kao svedoci odbrane u procesu protiv Radovana Karadžića.

"On se nije na to žalio, ali vidim da se to pominje kao neki problem. U svakom slučaju, razgovarali smo o aktuelnoj situaciji i složili se da kada čovek sedne na ovu funkciju (predsednika RS), u bilo kom vremenu, onda je to nešto sasvim drugo, nego kada to gledate sa strane", kazao je predsednik RS.

Radmanović: Rano oceniti rad Tribunala

Narodi u Bosni i Hercegovini imaju različita mišljenja o radu Haškog tribunala, ali svi dele opredeljenje da zločini koji su počinjeni tokom rata na teritoriji BiH moraju biti procesuirani, rekao je predsedavajući Predsedništva BiH Nebojša Radmanović na početku debate u UN o radu međunarodnih krivičnih sudova.

Prema njegovim rečima, još je rano objektivno oceniti rad ad hok sudova, kao relativno novih mehanizama, ali su mnogi pripadnici tri konstitutivna naroda BiH nezadovoljni radom Haškog tribunala.

"Mnogi pripadnici sva tri konstitutivna naroda BiH su nezadovoljni radom Haškog tribunala i veruju da on kažnjava samo pripadnike njihovog naroda, ali je svima zajedničko opredeljenje da svi zločini koji su počinjeni tokom rata na teritoriji BiH moraju biti procesuirani, njihovi počinioci propisno kažnjeni, a društvo zadovoljeno", izjavio je on.

Podsetivši da je Haški tribunal osnovan sa namerom da se kazne počinioci najtežih zločina u bivšoj Jugoslaviji i da se spreči ponavljanje takvih zločina, sa jasnom porukom da će oni biti bez izuzetka kažnjeni, on je ukazao da treba sprečiti "kolektivizaciju krivice".

"Nema kolektivne krivice, već samo individualne, ne smeju se kriviti čitavi narodi, već samo pojedinci", naglasio je Radmanović.

Kao najčešće zamerke radu Haškog tribunala on je naveo nesrazmernost u kaznama, selektivnost u optužbama, primenu dvostrukih standarda i drugo.

Radmanović je podsetio da je BiH pozdravila osnivanje Haškog tribunala i da vlasti te zemlje konstruktivno i dosledno sarađuju sa tim sudom, što je pozitivno ocenjeno u periodičnim izvestajima UN.

BiH je, naveo je on, usvojila državnu strategiju o procesuiranju ratnih zločina i dosad je postigla napredak u radu na takvim slučajevima, mada je ostao još veliki broj predmeta koje treba procesuirati pred domaćim sudovima.

Na kraju, Radmanović je ukazao da dugoročni miri i pomirenje među narodima BiH ne mogu biti ostvareni samo sudskim presudama bilo kog suda, već to zahteva sveobuhvatan napor svih političkih faktora u društvu, uz iskren, pošten i otvoren dijalog različitih struktura, civilnog društva, udruženja ratnih veterana i drugih, kako bi se prevazišlo teško nasleđe iz prošlosti. Zamenik šefa Delegacije EU u UN Joanis Vrailas rekao je da su glavni ciljevi medjunarodnog prava pomirenje i vraćenje društva u normalne tokove posle sukoba, pošto u postkonfliktinim situacijama nacionalni sudovi nisu uvek u stanju da procesuiraju zločine.

Predstavnik EU je rekao da dozvoljavanje da zločini prodju nekažnjeno ne doprinosi pomirenju i da najteži zločin ne mogu proći nekažnjeno.

Medjunarodni krivični sudovi su mnogo doprineli unapredjenju medjunarodnog prava, rekao je Vrailas i dodao da su oni doprineli smanjenju "kulture nekažnjenosti". On je naveo da je saradnja s tim sudovima obaveza svih koji žele da se priključe EU.

Ruski ambasador Vitalij Čurkin optužio je Haški tribunal da nije nepristrasan prema Srbima i kao primer naveo sudjenje Ramušu Haradinaju. Tu pravda nije sprovedena i svedoci u bili izlagani otvorenim ucenama i ponižavanju, rekao je on.

"Može li telo, koja stvara kompleks krivice kod jednog naroda, da doprinese uspostavljanju pravde? Jasno je da ne može", rekao je ruski ambasador.

Ministar pravde Ruande Tarkis Karugarama rekao je da je utvrdjivanje odgovornosti za zločine važno za pomirenje, ali i ocenio da medjunarondi krivični sudovi nisu uspeli u ostvarivanju nacionalnog pomirenja u postkonfliktnim situacijama.

On je ocenio da je ugrožen kredibilitet sistema medjunarodnog krivičnog prava i da treba sagledati šta je postignuto.