Dijalog, i bez rešenja za sever?

Evropska unija čeka na podrobnija, jasnija razjašnjenja predloga Beograda i Prištine oko severa Kosova da bi donela uobličen zaključak, javlja Beta.

Predlozi koje su delegacije Beograda i Prištine stavile na pregovarački sto su u nekim bitnim delovima uopšteni i, kako je rečeno, visoka predstavnica EU Ketrin Ešton mora u utorak dobiti preciznija obrazloženja, da bi mogla dati zaokruženiji sud i razmisliti kako bi to moglo da se unese u izveštaj koji će, zajedno sa Evropskom komisijom (EK), podneti polovinom meseca Savetu ministara EU.

Dijalog, uključujući i buduće rešavanje nadležnosti za srpske opštine na severu Kosova, čak i ako zasad ne bude nagodbe, mora se nastaviti, da bi se došlo do normalizacije odnosa, koja Beogradu i Prištini otvara vrata bržem ugrađivanju u EU.

I, kako su to objasnili zvaničnici upućeni u tok dijaloga, mora se dalje raditi na već postignutim dogovorima u dijalogu koji se u dobroj meri sprovode, a treba uložiti sve napore i za dogovore oko telekomunikacija, energetike i nestalih lica.

Na pitanje agencije Beta da li to znači da bi, kako je to obećavao i prethodni posrednik EU Robert Kuper, dijalog obuhvatio i stvaranje pravih, pre svega bezbednih uslova za povratak srpskih izbeglica, pitanja srpske imovine, dugoročna rešenja za zaštitu srpskih crkava i manastira, odgovor je glasio da će se razgovarati o svim bitnim pitanjima za sređivanje odnosa Srbija-Kosovo.

Idućeg utorka će Beograd i Pristina dostaviti Ketrin Ešton svoje "zaokružene predloge", odnosno praktično odluke o tome kako vide mogući sporazum o nadležnostima srpskih opština na severu Kosova...što bi znacilo da će se tada znati da li je dijalog dve strane, uz "dobre usluge EU", dao glavni rezultat i da li će onda biti i zvaničnog potpisivanja sporazuma, odnosno verovatno novog sastanka u Briselu.

To je novinarima nezvanično rečeno u EK, a data je i ocena da bi rešenje trebalo da bude "nešto, a možda i nešto više od Ahtisarijevog plana", ako se ponude dve strane znatno približe.

Očekuje se da Beograd i Priština daju znatno preciznija objašnjenja za svoje dosadašnje predloge i da se onda sagleda kakvo je "od dosad ponuđenih elemenata moguće rešenje uz ugrađivanje jasnih, razrađenih stavova obe strane", pri čemu će poglavito pomoći

Ketrin Ešton, a trebalo bi da to učine i Amerikanci. Visoki zvaničnik Stejt departmenta zadužen za balkanske poslove je nedavno nezvanično novinarima u Briselu rekao da "Beograd neće ni da čuje "A" od Ahtisarijevog plana, a Priština od autonomije za sever Kosova, pa bi rešenje moglo biti nešto više od Ahtisarijevog plana, a donekle manje od autonomije.

Portparolka Stejt departmenta Viktorija Nuland je pre dva dana rekla da je "na Kosovu da odluči o vidu autonomije za sever, koju traže tamošnji Srbi" i time potvrdila da se rešenje vidi u određenom vidu "autonomije", što je izazvalo vidnu pažnju u Prištini.

Zvaničnici u EK naglašavaju da se Ketrin Ešton u posredovanju u dijalogu temelji na uslovima Evropskog saveta iz decembra, u kojima se kaže da su uslovi da Srbija dobije datum pregovora o članstvu, a Kosovo o sporazumu o pridruživanju s EU, "vidljivo i trajno pospešenje odnosa Srbije i Kosova".

To znači i obezbeđenje funkcionalnosti jedinstvenog institucionalnog i administrativnog ustrojstva unutar Kosova, a od Srbije posebno traži da sarađuje u primeni mandata Euleksa i na severu Kosova.

Predočava se, takođe, da se moraju poštovati posebne potrebe lokalnog stanovništva i od prištinskih vlasti se traži da izrade plan koji bi išao u susret severu Kosova.