Lečić: Đinđić bi "progutao žabu"

U Sava centru se sprema pozorišni performans "Opomena", u podnaslovu "Deset godina posle, Zoran Đinđić". Za autorski projekat Branislava Lečića i grupe mladih ljudi Ministarstvo kulture je izdvojilo oko devet miliona dinara.

Posle Beograda i drugih gradova u Srbiji, videće je i publika u regionu. Jer, kako kaže tvorac predstave, Đinđić je bio političar evropskog formata.

“Deset godina je okrugao broj, što bi u komunizmu rekli dve petoletke. Dovoljna šansa i prilika za sve. I za Zoranove saradnike i saveznike, ali i građane“, kaže za “Večernje novosti“ poznati glumac, učesnik u "plišanoj revoluciji", ministar za kulturu u "prvoj demokratskoj vladi Srbije", jedan od osnivača LDP-a, kasnije pokreta "Moja Srbija", pa i visoki funkcioner DHSS-a.

Branislav Lečić danas nije ni u jednoj partiji, ali u Đinđićeve "recepte i uputstva" neopozivo veruje. Kaže da je siguran da bi Đinđićev recept profunkcionisao jer je znao njegovu viziju, a bio je i njegov prijatelj.

“Ne može niko da me laže. Setimo se onog bednog Miloševićevog kalupa da je špijun i izdajnik ili Koštuničinog da je kriminalac. Retka je prilika da jedan mali narod u jednom čoveku dobije filozofa, političara i velikog radnika. Njegova filozofija je bila filozofija promene: nije se završavala u knjigama. On je kamen temeljac ove zemlje, Božji dar koji je došao da nam pomogne. Ne mistifikujem ga. Ne podržavam nikakav mit i glorifikaciju. I on bi to prezreo, a verovatno to i radi odozgo“, kaže Lečić.

Ocenjujući šta bi danas uradio Zoran Điđić da je na čelu Srbije, Lečić kaže da “mi kao mali narod ne možemo da stanemo u red onih koji odlučuju, ali imamo pravo na sopstvene interese“.

“Ipak, Zoran nije mirovao i ne bi pristao na to da nema rešenja. U istorijskoj smo klopci i veoma je teško proceniti šta je za nas racionalan potez... Svestan da bi moglo doći do istorijskog zastoja Srbije, on ne bi bio spreman na zaustavljanje. I Zoran je bio spreman da guta ’žabe’. Radije bi pristao da sam guta nego da guta narod. Uvek je smatrao da su političari ti koji moraju da preuzmu žrtvu. Shvatao je prostu matematiku: da stajanje znači nestanak i smrt. Da svaki kompromis koji obezbeđuje život i trajanje daje priliku za opstanak“, kaže Lečić.

“Onda sačekaj Srbine, neko bolje vreme. Neki retki političari su to ukapirali, mislim na Vučića. Neka to radi i iz sopstvene ambicije, ali podržavam svakog ko je spreman da napravi radikalne poteze da bi Zoranova vizija zaživela i Srbija postala moderna država“, dodaje on.

Lečić ocenjuje i da bi Đinđić danas pružio ruku Vučiću, ali “i svakom ko je drugačije mislio i radio, ako su počeli da rade za dobrobit Srbije“.

Prema njegovom mišljenju, da Đinđićev život nije tragično prekunut, Kosovo bi mnogo pre bilo dovedeno u fokus. “Shvatao je da za Srbiju nije dobro što je to ostalo nerešeno pitanje. Đinđić je imao i ideju podele, ali je za neke ideje kasno. Kad nešto dođe u zastoj i blokadu, vreme ne radi za nas“, podseća Lečić.

Iako građani Srbije plaćaju visoku cenu tranzicije, Lečić ocenjuje da su promene do nečeg boljeg bolne. “Oni koji su se obogatili ne odriču se lako privilegija. Kad se to pitanje otvori, stiču se neprijatelji. Moćni, i materijalno i politički. Svako ko se u Srbiji osmeli da se suprotstavi krupnima, uvek je u opasnosti. Danas je dobar znak upravo takva vrsta akcije, jer država mora da štiti većinu“, smatra on.

Lečić ocenjuje i da bez obzira što smo, kako kaže, u ozbiljnoj ekonomskoj krizi, zbunjeni, apatični, ponekad destruktivni - imamo alternativu.

“Vidim je u nekim potezima koji su dobri, radikalni, društveno neophodni. Nadam se da iza njih stoje dobre namere, mada sam oprezan budući da imam loše iskustvo“, kaže on.

Lečić kaže i da je izašao iz svake partije, ali da će uvek želeti najbolje svojoj zemlji. “Nažalost, ostala je bez velike ideje. Umesto da se radilo na ustoličenju Zoranove vizije, radilo se na njegovom mitu... Mi smo se uključili u tokove. Nismo u prvim vagonima, ali jesmo u igri. S druge strane, još se oseća partokratski način razmišljanja. Demokratske partije su se umnožile, ali su ostale autoritarne. Malo je demokratije u demokratskim partijama. Prilično su ’interesno’ povezane“, ocenjuje on.

Međutim, prema njegovim rečima, danas nema "konsenzusa" šta je patriotizam u Srbiji.

“Srbija u prvi plan mora da stavi biološki opstanak i da sačuva kulturni identitet. To ne može bez ekonomskog napretka, a on traži kompromise. Hajde da gutamo ’žabe’ u odnosu na svet, a ne među nama! I Kosovo je jedna od tih ’žaba’. Moramo da održimo minimum kontakta sa Albancima zbog naših ljudi tamo, a onda i zbog cele Srbije“, poručuje on.

Iako su Vlada Srbije i Ministarstvo kulture podržali njegov projekat, Lečić upozorava da bi bilo poražavajuće ako za kulturu nastavi da se izdvaja 0,6 odsto državnog budžeta.

“U evropskim državama je minimum jedan odsto, dok sam ja bio ministar kulture procenat je bio 1,2. Znam da kultura u krizi najpre strada, i dok sam bio u vladi sve je bilo preče od kulture. Ali, ako je ne sačuvamo onda smo na vratima sopstvenog nestajanja. Ovde je reč o očuvanju duha srpskog naroda“, ocenjuje on.