"Srbiji bolje u EU, nego u EEP"

Pristalice te ideje tvrde da bi to bilo dobro rešenje s obzirom na krizu u EU i teškoće Srbije u pridruživanju.

Raspravu "Nova dilema: evrointegracije Srbije, EU ili EEP?" je danas organizovala Grupa za razvojne politike, uz podršku Evropskog fonda za Balkan.

Direktor Kancelarije za evropske integracije Milan Pajević rekao je da ništa ne može da se poredi sa suštinom i smislom evrointegracije i da je potrebno utvrditi zašto se uopšte pominju alternative i u čijem interesu.

Dodao je da "malom, ali vrlo moćnom delu" ne odgovara da se Srbija reformiše i da se urede institucije.

Pajević je objasnio da Evropski ekonomski prostor (EEP) ne pokriva više važnih sektora politike EU: poljoprivredu, trgovinu, carinu, spoljnu i odbrambenu, i monetarnu politiku.

EEP ne podrazumeva pomoć i podršku kroz fondove, već je potrebno da neka zemlja već bude dovoljno razvijena i uređena da bi ušla u taj prostor, dok, s druge strane, EU pruža pomoć koja značajno raste stupanjem u Uniju, dodao je Pajević.

Vodeći zastupnik ideje o pristupanju evropskom ekonomskom prostoru, profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Boris Begović, rekao je da integraciju u taj prostor smatra poželjnom alternativom za članstvo u EU.

Kao razloge je naveo usporavanje i zamor EU od proširenja, ozbiljnu ekonomsku i institucionalnu krizu Unije i neizvesnost povodom toga kako će Unija izgledati kada dođe vreme da joj Srbija pristupi.

Po njegovim rečima, članstvo u evropskom ekonomskom prostoru podrazumevalo bi integraciju u jedinstveno tržište, uz uspostavljanje carinske unije sa EU, obavezujuću institucionalnu reformu vezanu za tržište i pristupanje Šengenu.

Begović je kao argument naveo da članice EEP ne uplaćuju ništa u budžet EU, iako postoji određeni mehanizam za finansiranje projekata u manje razvijenim zemljama, ali da je malo verovatno da bi Srbija uplaćivala u taj fond.

On je dodao da zemlje slične Srbiji ne mogu da računaju na više od 1,76 odsto BDP iz budžeta EU. Predsednica Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije Milica Delević je rekla da za ulazak u EEP zemlja mora biti članica ili Evropskog udruženja za slobodnu trgovinu (EFTA) ili EU, a da za pristupanje EEP mora postojati saglasnost Unije i svih njenih 27 članica.

"Ako se ulazi u taj proces, koliko je verovatno da će se članice EU saglasiti sa učešćem u onom ešto definišemo kao korist, bez onoga što su one postavile kao uslov u procesu širenja EU?", zapitala je Delevićeva.

Delevićeva je rekla i da je pitanje da li bi Srbija mogla da uđe u EEP bez razmatranja pitanja Kosova, jer se članstvo u EEP odnosi na protok robe, ljudi i kapitala.

Kako je istakla, suštinsko pitanje je učešće Srbije u odlučivanju u EU, odnosno "mesto za stolom", a bez članstva u EU Srbija bi se našla u položaju da susedne zemlje, članice EU, odlučuju o tržištu ili infrastrukturnim projektima, ali ne i ona. Begović je rekao da je pitanje koliki bi uticaj Srbija imala u EU, kao i koje bi vrednosti i politiku branila.

Boško Mijatović iz Centra za liberalno-demokratske studije je rekao da mora postojati alterativni plan, ako se Srbiji postave zahtevi za članstvo u EU koje ona ne može da prihvati. Rekao je da ima raznih formi saradnje sa EU - tako Turska i EU imaju carinsku uniju, a mogućnost je i članstvo u EEP.

Ambasador Švajcarske u Srbiji Žan-Danijel Ruh (Jean-Daniel Ruch) rekao je da su odnosi Švajcarske i EU jedinstveni, ali da se teško njihov primer može primeniti drugde, jer su odnosi vrlo intenzivni, što je i omogućilo da se urede bilateralnim sporazumima.

Istakao je da je, bez obzira na način povezivanja sa EU, suština u strukturnim reformama u Srbiji.

"Ma kakva opcija da se izabere ili razmatra, suština se ne menja, a to su strukturne reforme", rekao je ambasador Švajcarske i dodao da su te reforme potrebne i ako Srbija želi da se uključi u jedinstveno evropsko tržište.