Građani sami napisali Ustav Islanda

Birgita Jonsdotir, poslanica opozicione stranke "Pokret" i aktivistkinja Vikiliksa, uverena je da bi parlament mogao da usvoji novi Ustav pre predstojećih parlamentarnih izbora.

Novi Ustav je poseban dokument. Zasniva se na predlogu prema kojem svaki građanin ima šansu da učestvuje u njegovoj izradi. Ovo je prvi put da jedna zemlja novi Ustav pokušava da izradi iz demokratske baze. Razlog za otpočinjanje ovog projekta bila je kriza koja je počela pre pet godina, podseća Dojče vele dodajući da su ljudi u toj zemlji odavno izgubili poverenje u političare.

Naime, Island je pao u duboku krizu, a tri velike banke su bankrotirale dok su mnogi građani izgubili ušteđevinu. Bilo je to vreme velikih protesta, no na kraju haos nije pobedio već želja građana da sami učestvuju u osmišljavanju novog početka.

Projekat je počeo 2009. godine kada je pozvano 1.000 građana koji su praktično zastupali sve stanovnike zemlje.

“Jedan statistički sofisticirani sistem trebalo je da se pobrine za to da ljudi iz raznih regija - muškarci, žene, mladi i stari - sednu za jedan sto. Svi oni imali su zadatak da razmisle o tome - ko smo mi i šta želimo“, kaže za Dojče vele Silja Omarsdotir, članica tela koje radi na izradi Ustava, a koja je jedna od preostalih 25 građana Islanda koji su dobili zadatak da napišu predlog najvišeg pravnog akta.

“Posebno su teme kao što su nacija, prirodni resursi i zdravstveni sistem bile u središtu pažnje. Govorilo se i o često pominjanim moralnim pojmovima kao što su odgovornost, jednakost, iskrenost, poštovanje i sloboda“, kaže Silija Omarsdotir.

Novi Ustav je 29. jula 2011. uručen parlamentu, a u oktobru 2012. se na jednom neobavezujućem referendumu dve trećine građana izjasnilo za usvajanje tog dokumenta.

Nakon toga se diskusija vodila pre svega o budućem načinu tretmana prirodnih resursa. Jer, oni u svakom slučaju još ne bi trebalo da budu privatizovani. Prema nacrtu Ustava, oni bi trebalo da ostanu u vlasništvu islandske nacije, što bi na primer imalo uticaja na ribarsku industriju, navodi Dojče vele.

Proces izrade Ustava pomno je praćen i u inostranstvu, pa i u Nemačkoj. "Ustav sigurno nije lošiji nego na primer kod nas. Kada je reč o sadržajima, oni su aktualni, ugodno, i jasno formulirani", kaže Kristof Degenhart, profesor za državno pravo na Univerzitetu u Lajpcigu.

Degenhart je pohvalio autore jer su veliku pažnju poklonili jačanju demokratske osnove, te da referendumi ubuduće treba da igraju veću ulogu. Da bi novi Ustav stupio na snagu treba da ga potvrdi sadašnji ali i budući parlament.