Da živimo, a ne da ginemo za Srbiju

Premijer je to učinio na spomeniku na Straževici, a prvi čovek Beograda odao je poštu poginulim radnicima RTS-a kod Spomen obeležja "Zašto".

"Ostanite na prijemu završavam -1999." piše na spomeniku na kojem je Dačić položio venac.

Nato bombardovanje Srbije započelo je 24. marta 1999. godine, a poslednji napad izvršen je 10. juna, u 13.15 sati, nedaleko od Kosovske Kamenice.

Dačić je poručio da je 24. mart dan kada svi, bez obzira na političko opredeljnje treba da se sete onih koji su dali živote za odbranu otadžbine sa nadom da u budućnosti više niko neće morati da gine za Srbiju.

Foto: Tanjug

"Nadam se da više nećemo morati da ginemo za Srbiju već da živimo i radimo za nju, da svako ulaže najviše što može", poručio je Dačić.

Premijer je naglasio da vremena nisu laka i da problemi koji su postojali pre 14 i 20 godina i dalje su isti.

Pored premijera vence je položio i predsednik Skupštine grada Aleksandar Antić, članovi porodica poginulih pripadnika vojske, delegacija Vojske Srbije, kao i delegacije Udruženja boraca 1991 - 1999, boračkih organizacija i Društva za negovanje tradicije oslobodliačkih ratova 1912-1918, direktori osnovnih i srednjih škola...

Polaganjem cveća i venaca i odavanjem pošte žrtvama danas se u Srbiji obeležava 14 godina od početka NATO agresije na tadašnju SRJ, kada je tokom 79 dana ubijeno najmanje 2.500, a ranjeno i povređeno više od 12.500 ljudi.

Foto: Beta

Prvi potpredsednik Vlade Aleksandar Vučić položio je venac na Spomen-obeležje poginulim pripadnicima Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, ispred Komande tog roda vojske u Zemunu, i poručio da se danas prisećamo onih najhrabrijih u odbrani Srbije od NATO bombardovanja.

Vučić je novinarima, nakon polaganja venca, kazao da je posao Vlade Srbije da se u zemlji obezbede garancije za bezbedan i miran život, bolje obrazovanje i više posla.

"Uveren sam da ćemo taj posao znati i umeti da obavimo", rekao je Vučić.

Foto: Tanjug

On je poručio da se danas sećamo onih koji su bili najhrabriji u odbrani od NATO agresije i onih koji su, ne mareći za svoje živote, brinuli i štitili Srbiju i pokazali da im je Srbija preča od svega.

"Ovo je vreme ne samo da se sećamo teških trenutaka koje je ova zemlja prolazila, već i vreme u kome slavimo naše junake i ono što su oni uradili za Srbiju. Njihova žrtva nije bila uzaludna. Oni su pokazali šta Srbija svima nama mora da znači", istakao je Vučić.

Poginuli tokom 1999. godine u bombardovanju NATO-a, rekao je Vučić, nisu se plašili višestruko nadmoćnijeg agresora i pokazali su da vrlo mali, ali ponosan narod ima svoju budućnost.

"Danas je naš posao da gledamo u budućnost, da razmišljamo o budućnosti, pespektivi naše dece, da ih vaspitavamo u duhu onih koji su znali da svojim junaštvom zaštite otadžbinu, ali i da im obezbedimo više posla, bolje obrazovanje, garancije da će i njihova deca moći u miru i slobodi da žive u nasoj zemlji", kazao je Vučić.

Vence na spomen-obeležje u Zemunu položili su i porodice poginulih pripadnika Ratnog vazduhoplovstva i protivvazduhoplovne odbrane, uz pratnju vojnog orkestra.

Foto: Tanjug

Gradonačelnik Beograda Dragan Đilas položeći vence istakao je da i danas, 14 godina kasnije, može da se postavi pitanje zašto je Srbija bombardovana.

"I danas, 14 godina kasnije, možemo postaviti pitanje zašto su toliki ljudi izginuli i da samo još jednom pokažemo žaljenje zbog toga i da saosećamo u boli svih onih koji su svoje najmilije izgubili u to suludom ratu sa porukom da nam se to nikad ne desi", rekao je Đilas.

Vence su položile i porodice poginulih, a Miroslav Medić, čiji je brat poginuo prilikom bombardovanja RTS-a, poručio je da niko nije mogao da zna šta će se desiti 23. aprila, kada je bombardovana zgrada RTS-a.

Foto: Tanjug

"Mnogi od njih su dolazili na posao svakog dana sa željom da svoje obaveze ispune kako treba i profesionalno. Neki drugi, koji su bili zaduženi da svoje obaveze isto tako urade profesionalno, nisu to obavili kako treba i došlo je do rušenja zgrade i pogibije 16 ljudi", rekao je Medić.

Povodom 14. godišnjice bombardovanja NATO-a član Gradskog veća Beograda Nataša Milošević položila je venac na grob devojčice Milice Rakić poginule u bombardovanju.

Na spomen obeležje poginulim pripadnicima Gardijske brigade i pacijentima KBC "Dragiša Mišović" cveće je položio gradski arhitekta Dejan Vasović.

Položeni venci širom Srbije

Srbi u Gračanici obeležili 14. godišnjicu od NATO bombardovanja parastosom koji je svim nevinim zrtvama služio Vladika raško-prizrenski i kosovsko-metohijski Teodosije sa sveštenstvom, polaganjem venaca na spomenik srpskim ratnicima 1914-1918. godine, književnim časom i simboličnim zavijanjem sirena.

Vladika Teodosije je posle pomena podsetio da je i u bombardovanju, kao i u drugim nevoljama stradalo najviše nevinih žrtava.

Predsednik opštine Priština koja izmešteno radi u Gračanici, Blagoje Savić, rekao je da je jedna od najtragičnijh posledica NATO bombardovanja to što je nakon završetka bombadrovanja i dolaska međunarodne misije samo za nekoliko meseci sa Kosova i Metohije prognano oko 250 hiljada Srba i drugih nealbanaca.

On je istakao da Srbi sa današnjeg pomena poručuju da je dosta sukoba i ratova, dosta je stradanja i nesreća i neka danasnje podsećanje bude poruka da Srbi žele da žive u miru i međusobnom razumevanju sa svima u okruženju.

Polaganjem venaca na spomen obeležja u Nišu, počasnom paljbom i pomenom, danas je odata pošta žrtvama bombardovanja NATO 1999. godine u kojem je poginulo 56 Nišlija, a više od 200 je ranjeno.

Vence su na spomen obeležja položile delegacije grada, Vojske Srbije, policije, Nišavskog upravnog okruga, delegacije organizacija i udruženja za negovanje tradicija oslobodilačkih ratova, kao i rodbina poginulih i prijatelji. Pomen žrtvama bombardovanja služili su sveštenici niške eparhije.

Sirene koje su označavale dolazak aviona NATO oglasile su se, počev od 24. marta, pa do kraja vazdušne kampanje, ukupno 129 puta, a Nišlije su u skloništima provele 52 dana, pet sati i 14 minuta, koliko je grad bio pod vazdušnom opasnošću, što je oko 70 odsto ukupnog vremena.

Niš je gađan iz vazduha, za 78 dana bombardovanja, 40 puta, 28 puta noću i 12 puta danju. Srušeno je oko 120 objekata, a preko 3.400 stambenih, poslovnih i vojnih objekata je oštećeno.

Na grad su tokom vazdušne kampanje ispaljena 324 razorna projektila: 161 avio-bomba, 36 kontejnera kasetnih bombi, 71 krstareća raketa i 8 grafitnih projektila.

Samo 7. maja 1999. godine od kasetnih bombi poginulo je 15 Nišlija, a više desetina bilo je ranjeno.

Gađana je Gradska pijaca, kvart pored zgrade Univerziteta u Nišu, Klinički centar sa okolinom i Čair.

Kraj spomenika "Uznesenje" u centru Kragujevca su položeni venci i cveće u znak sećanja na žrtve NATO bombardovanja tadašnje SRJ 1999. godine.

Vence i cveće položili su članovi Udruženja ratnih veterana, invalida i porodica poginulih boraca od 1991. do 1999. godine, a sat vremena kasnije poštu žrtvama bombardovanja odao je, u ime lokalne samouprave, pomoćnik gradonačelnika Kragujevca za oblast upravljanja projektima i lokalni ekonomski razvoj Mladen Filipović.

Tokom 11 sedmica koliko su trajali vazdušni napadi na SRJ, Kragujevac je bombardovan 11 puta. U tim napadima nije bilo žrtava, ali je oko 200 građana zadobilo lakše i teške povrede, a industrija praktično uništena.

Ogromnu materijalnu štetu i najveće razaranje pretrpele su fabrike iz tadašnjeg holdinga "Zastava", među kojima "Zastava automobili", "Zastava Kovačnica" i druge, jer su NATO snage razrušile oko 160.000 kvadratnih metara proizvodnih površina.

Prve večeri NATO bombardovanja SRJ, pogođena je kasarna "Milan Blagojević" u Šumaricama, a od tog napada oštećenja su pretrpeli i spomen-muzej "21.oktobar" i Istorijski arhiv Šumadije.

Polaganjem venaca i cveća ispred spomenika žrtvama NATO agresije, koji se nalazi u malom parku u Čačku, obeležena je četrnaestogodišnjica bombardovanja.

U 11 časova počast stradalima ispred spomenika, dela vajara Žike Maksimovića iz 2009. godine, odali su rukovodstvo Grada, predstavnici Vojske Srbije, Ministarstva unutrašnjih poslova, Moravičkog okruga, Udruženja ratnih vojnih invalida, udruženja koja gaje tradicije oslobodilačkih ratova i rodbina poginulih.

Sat ranije, na istom mestu počast žrtvama odali su predstavnici Ravnogorskog pokreta, Dveri srpskih i udruženje Branioci otadžbine.

Prema zvaničnim podacima, za vreme NATO agresije u Čačku je poginulo pet civila, dok je 18 vojnika iz tog grada poginulo na Kosovu, a 52 su ranjena.

Kolegijum Bezbednosno-informativne agencije, položio je venac u znak sećanja na žrtve NATO agresije, kao i sve stradale pripadnike Službe koji su izgubili život tokom bombardovanja.

Kako je saopšteno iz BIA, venac je položen na spomen ploču, koja se nalazi ispred zgrade Agencije koja je prilikom NATO bombardovanja u potpunosti porušena, a kasnije obnovljena i osveštana.