Devet godina od martovskog pogroma

Tokom nasilja je ubijeno 19, a više od 954 osoba je povređeno, zapaljeno više od 900 srpskih, romskih i aškalijskih domova, proterano 4.000 ljudi, srušeno i oskrnavljeno 39 srpskih crkva i manastira

Vlada Srbije i Srpska pravoslavna crkva obeležiće godišnjicu nizom komemorativnih događaja.

Patrijarh srpski Irinej poručio je da na akademiji u Narodnom pozorištu posvećenom pogromu od 17. marta 2004, naveo da je sa Kosova i Metohije proterano više od 240.000 ljudi.

U crkvi Sv. Nikole u Prištini vladika raško-prizrenski Teodosije služio je pomen stradalim.

Službi u crkvi u Prištini prisustvovao je i direktor Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Aleksandar Vulin, koji je od međunarodne zajednice zatražio da prizna grešku zato što devet godina kasnije nije uložila dovoljno napora da otkrije one koji su naredili i izvršili pogrom nad Srbima na Kosovu i Metohiji.

Na devetu godišnjicu martovskog pogroma, danas su u Kosovskoj Mitrovici otkrivene spomen ploče Borivoju Spasojeviću i Jani Tučev, koji su ubijeni pre devet godina u nasilju u ovom gradu.

Na spomen pločama koje su postavljene ispisana su imena Jane Tučev i Borivoja Spasojevića, sa naznakom da su oni tu nevino ubijeni od albanskih ekstremista u martovskom pogrom 17. marta 2004. godine.

"Da se nikad ne zaboravi i ne ponovi", ispisano je na tablama koje su postavljene u Kolašinskoj ulici, u severnom delu Kosovske Mitrovice.

Opštinsko rukovodstvo Kosovske Mitrovice i zamenik direktora Vladine Kancelarije za Kosovo i Metohiju Krstimir Pantić položili su cveće i zapalili sveće na mestima gde su pre devet godina ubijeni Spasojević i Tučev. Srpska pravoslavna crkva će godišnjicu pogroma u nedelju obeležiti izložbom "Da se ne zaboravi", u okviru koje će u Svetosavskom domu na Vračaru biti izložene kopije fresaka srpske vladarske loze Nemanjića. U Novom Sadu je u subotu održana duhovna akademija.

I devet godina posle martovskog nasilja na Kosovu Srbija nastavlja da upozorava međunarodnu zajednicu na stalno prisutnu ugroženost tamošnjeg srpskog stanovništva i permanentnu kampanju zatrašivanja koju sprovode kosovski Albanci.

Premijer Dačić je, tako, u poslednjem obraćanju Savetu bezbednosti, istakao da incidenti na Kosovu, koji su pobrojani i u izveštaju generalnog sekretara UN, jesu deo orkestrirane kampanje usmerene na zastrašivanje kosovskih Srba, sa ciljem da se sprovede totalno etničko čišćenja i zatre srpska kulturna baština.

Dačić je tom prilikom podsetio da je više od 200.000 nealbanaca prognano sa teritorije Kosova i Metohije od juna 1999. godine, a da se u prethodnih godinu dana u na KiM vratilo samo 45 interno raseljenih Srba.

Stradalo 19 ljudi, porušeno skoro 100 crkvenih zgrada

U talasu nasilja na Kosovu i Metohiji od 17. do 19. marta 2004. godine ubijeno je 19 osoba, od kojih osam Srba, dok je 11 Albanaca život izgubilo u obračunu s međunarodnim snagama bezbednosti.

Kao nestali još se vode dvoje građana srpske nacionalnosti. Na Kosovu su u tri dana nasilja povređene 954 osobe, među njima 143 srpske nacionalnosti i desetine pripadnika međunarodnih snaga koji su se sukobili s lokalnim Albancima štiteći Srbe i njihovu imovinu.

"Etnički je očišćeno" šest gradova i devet sela, porušeno je, zapaljeno ili teško oštećeno 935 srpskih kuća i deset društvenih objekata. Uništena su i 72 vozila UN-a. Hronologiju događaja možete pogledati ovde.

U pogromu je uništeno ili do temelja spaljeno 39 hramova SPC, među kojima 18 spomenika kulture, poput hrama Bogorodice Ljeviške u Prizrenu.

U Prizrenu, nije ostalo nijedno srpsko obeležje koje nije rušeno, paljeno i skrnavljeno. Sistematično uništavanje Bogorodice Ljeviške trajalo je satima, a palitelji, u ovo kulturno dobro sa Uneskove liste, donose stare automobilske gume, kako bi vatra brže progutala neka od najlepših slikarskih dela prve polovine 14. veka, piše Politika.

Prema podacima Eparhije raško-prizrenske SPC, iz aprila 2004, ukupan broj uništenih crkvenih zgrada je bio blizu 100. Spisak porušenih manastira, objavljen tada na našem sajtu, možete pogledati ovde.

U srpskim crkvama na Kosovu i Metohiji tokom martovskog pogroma nestalo je, uništeno ili oštećeno neprocenjivo kulturno nasleđe, hiljade ikona, fresaka, drugih crkvenih relikvija, starih i retkih knjiga, dokumenta…

Međunarodni tužioci i sudije na Kosovu procesuirali su sedam slučajeva uništavanja crkava i 67 osoba osudili na zatvorske kazne od 21 meseca do 16 godina.

Povod ili izgovor za pogrom bila je kampanja medija na albanskom u kojoj su lokalni Srbi optuženi da su psima naterali preko reke Ibar grupu dečaka Albanaca iz sela Čabar kod Zubin Potoka od kojih se jedan utopio u reci.

Istraga UNMIK policije utvrdila je da su optužbe bile lažne, a portparol međunarodne policije Neridž Sing izjavio je tada da su ''preživeli dečaci posle tragedije bili pod jakim pritiskom albanskih novinara i političara da optuže Srbe iz susednog sela".

Kosmetski Albanci su najpre započeli proteste u južnom delu Mitrovice, da bi u sumrak krenuli u oružani napad na Srbe u severnom delu grada, što su nastojali da obuzdaju pripadnici Kfora.

Predstavnici međunarodne zajednice ocenili su tada da je "etnički motivisano nasilje" nad Srbima na KiM "planirano i dobro orkestrirano", ali se ispostavilo da više od 20.000 pripadnika međunarodnih snaga isprva nisu adekvatno reagovali da bi ga sprečili.

U velikim sukobima u Mitrovici ubijena je Jana Tučev, a na terasi svog stana od snajperskog hica poginuo je Borivoje Spasojević. U zapaljenojprizrenskoj Bogosloviji stradao je Dragan Nedeljković.

U selu Drajkovce, ubijeni su Dobrivoje Stolić i njegov sin Borko. U Gnjilanu su popaljene sve srpske kuće, ubijen je Boban Perić dok je Slavoljub Dabić pretučen do smrti. U Kosovskoj Kamenici iz automobila sa srpskim registarskim tablicama izvučen je teško pretučen Jugoslav Savić, koji je nekoliko dana kasnije, od posledica prebijanja, preminuo u vranjskoj bolnici, podseća Politika.

Posle pogroma nad Srbima, uhapšeno je 270 Albanaca, 143 osobe su osuđene, većina na novčane kazne, a 67 njih osuđeno je na zatvor, ali ne i glavni akteri iz političkih struktura i redova nekadašnje OVK.

Teror albanskih ekstremista osudili su potom Savet bezbednosti UN, kao i EU, a Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 29. aprila 2004. donela rezoluciju.

Ni devet godina posle proterivanja, većina žrtava martovskog pogroma nad Srbima nije se vratila u svoje domove, brojni se i dalje nalaze u kolektivnim centrima, kontejnerskim naseljima ili tuđim kućama u statusu interno raseljenih.

Poslanici vladajućih i opozicionih stranaka saglasili su se, na sednici Skupštine Srbije u petak, da Srbima na Kosovu ni danas nije bolje nego u danima pred martovski pogrom i da žive u veoma teškoj situaciji bez ikakvih ekonomskih perspektiva.

Premijer Ivica Dačić je u subotu rekao da međunarodna zajedica mora da garantuje da se ovakav događaj neće ponoviti.