Roza Parks dobila statuu u Kongresu

Taj čin Parksove je, kako se veruje, označio prekretnicu za građanska prava Afroamerikanaca.

Predsednik SAD Barak Obama je na ceremoniji otkrivanja statue rekao da je ova aktivistkinja sada zauzela zasluženo mesto među onim ljudima koji su oblikovali istoriju SAD.

"Činimo dobro time što postavljamo njenu statuu ovde, ali najviše što možemo da učinimo u čast sećanja na nju je da prenesemo dalje moć njenih principa i hrabrost rođenu iz ubeđenja", rekao je Obama.

Otkrivanju statue visine 2,7 metara u zgradi Kongresa prisustvovao je i vođa manjine u Senatu Mič Makonel i predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner.

Arhivska fotografija Roze Parks iz 1999. godine (Beta)

Roza Parks je bila uhapšena zato što nije ustupila mesto belom putniku u autobusu u Montgomeriju, u državi Alabami. Time je pokrenut bojkot autobuskog saobraćaja u tom gradu koji je trajao više od godinu dana.

To je bio jedan od najvećih i najuspešnijih pokreta protiv rasne segregacije, a koji je promovisao mladog sveštenika Martina Lutera Kinga, jednog od organizatora bojkota, u vođu borbe za građanska prava.

Roza Parks je prva Afroamerikanka koja ima statuu u holu Kapitola. Njena statua pridružila se bisti još jedne crne aktivistkinje, Sođorner Trut, koja se nalazi u Centru za posetioce u Kapitolu.

Rea Mekali, nećaka Roze Parks, rekla je danas da je Roza Parks čuvala za sebe mnoga užasna iskustva, jer je želela da zaštiti svoju rodbinu od strašnih detalja koji su vezani za njenu borbu.

"Nisu sa decom pričali o tome. Svi su želeli da to zaborave i da to stave pod tepih", navela je Mekali.

Roza Parks je i ranije dobila priznanja u Vašingtonu, predsedničku Medalju slobode 1996. i Kongresnu zlatnu medalju 1999, obe u vreme administracije predsednika Bila Klintona.

Roza Parks umrla je 24. oktobra 2005. godine, u 93. godini.