"Šteta više stotina miliona evra"

On kaže da nisu preduzete odgovarajuće mere. Živkov je na skupu "Poljoprivreda Srbije - mogućnosti i ograničenja" u Beogradu rekao da je aflatoskin decenijama poznat u Srbiji i da ga čudi zašto nije sprečeno da se nakon berbe u silose skladišti plesnjiv kukuruz.

"Problem sa aflatoksinom je veliko kašnjenje, jer je prve mere zaštite trebalo preduzeti već u septembru prošle godine. Da se reagovalo u oktobru, šteta bi bila milion evra, u decembru deset miliona evra, a danas će nas koštati stotine miliona", ocenio je Živkov.

Prema njegovim rečima, deo krivice snose i mlekare, jer se pretpostavlja da imaju HASAP standard koji predviđa kritične tačke u proizvodnji i pitanje je da li su kao jednu od kritičnih tačaka predvideli povećanu koncentraciju aflatoksina u mleku, nakon suše.

"Ministarstvo poljoprivrede sada radi sve što treba po zakonu, ali je šteta već napravljena, jer mere nisu preduzete na vreme", istakao je Živkov.

On je naveo da je u novembru prošle godine uradio sopstvenu procenu rizika upotrebe hrane životinjskog porekla, nakon koje je prestao da koristi domaće mleko i sir.

Dodao je da ne može građanima da uputi nikakve preporuke o upotrebi hrane, jer je to posao državnih institucija.

Državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede Danilo Golubović je kazao da se preduzimaju odgovarajuće mere da se zaštiti zdravlje ljudi.

Kako je istakao, propise o dozvoljenoj koncentraciji aflatoksina u mleku do 0,05 mikrograma po kilogramu, koje primenjuje Srbije, imaju samo zemlje Evropske unije i Južna Afrika, dok je u SAD i drugim zemljama ta granica 0,5 mikrograma.

"Odluka da pooštri propise o dozvoljenom nivou aflatoksina EU je donela kako bi se zaštitila od uvoza kukuruza iz SAD, gde se ta žitarica ne suši, kao i da bi lakše mogla da izvozi mleko", rekao je Golubović.