"Ševe" bile na obuci u Iranu

Beograd -- Novosti tvrde da su došli u posed dokumenta koji potvrđuje da su pripadnici zloglasne muslimanske jedinice "Ševa" preko Zagreba išli na obuku u Iran.

Otvaranje priča o "Ševama", koje su osnovane u maju 1992, ključ je za rasvetljavanja mnogih poručenih ubistava u BiH i van nje, piđu Novosti koje su došle u posed dokumenta u kom pripadnik te jedinice Edin Pašić, 14. septembra 1994, pisanim putem, izveštava komandanta "Ševa", Nedžeda Ugljena, o obuci u Iranu.

Put za Iran, 15. juna 1994, ide preko Splita gde su Pašić i Miralem Polutan kontaktirali s "Huseinom, Irancem, sa kojim ih je u Sarajevu upoznao Bakir Alispahić, koji im je dao po 1.000 nemačkih maraka i potvrdio da im je, već za sutradan, rezervisao karte za Zagreb".

Sa aerodroma "Pleso" ih je Hašim Čutura, odvezao u Bosanski kulturno-informativni centar, a potom su im u ambasadi BiH popunili formulare vize za Nemačku.

Posle pet dana su preko Frankfurta otputovali u Teheran, gde ih je čekala "zagrebačka veza". Odvedeni su u jednu zgradu do vodiča. "Upoznavao nas je Husein, Iranac, koji govori bosanski, a po akcentu i rečima koje koristi čini se da je jezik učio u Srbiji", napisao je Pašić.

"Tu je bio i Muhamed, Iranac, koji je sve vreme našeg boravka bio sa nama.Upoznali smo i G. Selaka koji je predstavljen kao direktan šef programa i veza između nas i i osoba u iranskom rukovodstvu koje su informisane o našem boravku. Braća iz Irana su nam poželela srdačnu dobrodošlicu i izrazila veliku radost što su u prilici da nam ukažu gostoprimstvo, a iskazali su želju da nama i našem narodu pomognu u borbi protiv dušmana."

U zgradu na aerodrom je stigala još jedna grup, "a G.Selek nam je rekao da ćemo u Iranu boraviti kao austrijski inženjeri, tražeći da, svaki od nas, izabere prikladno ime i prezime. Pasoše i sva dokumenta, koji su mogli otkriti naše državljanstvo, predali smo Muhamedu. Ja sam izabrao ime Karl Cimer".

Smeštaj i uslovi za život, kako piše Pašić, bili su "na najvišem nivou". "Osmi dan, po dolasku u Iran, počeli smo sa teoretskim delom kursa, koji su održavani u tek renoviranoj vili u severnom delu grada. Sa G. Salekom dogorili smo se da se, dok smo u kontaktu sa profesorima, predstavljamo kao Ukrajinci." Nastava je,o sim petkom, bila od 9 do najkasnije 21 čas. Časovi su trajali 90 minuta. Svi časovi su snimani.Kamera je postavljena tako da su samo profesori snimani, nas studenata nema na snimku, jedino se čuje člas prevodioca."

Praktični deo obuke se odnosio na "upoznavanje sa oružjima koja se koriste u specijalnim operacijama - gradskim akcijama", naveo je Pašić. "Sastavni deo su i časovi veronauke, a imali smo i 10-15 sati vožnje automobila u gradskim uslovima."

Poligon je bio udaljen 40 minuta vožnje od "centrale", a tamo su imali "obuku u korišćenju eksploziva, vatrenog oružja koje se koristi u specijalnim operacijama, kao i različite metode izvršavanja terora korišćenjem oružja i fizičke sile".

U toku obuke svako je ispalio po 1.500-1.700 metaka iz pištolja "broving", "bereta", "kolt", automatske puške "uzi", MP-5, "kalašnjikova", G-3, mitraljeza M-84. Ispalili smo po tri projektila iz ručnog bacača RPG. "Svaki od nas je montirao i aktivirao eksploziv TNT."

Vežbano je "gađanje ciljeva sa motocikla i iz automobila u pokretu, kao i izlaženje iz automobila u pokretu".

"Pred naš povratak u BiH Muhamed je sročio, a ja preveo dokument koji smo svi zasebno potpisali", referiše Pašić glavnokomandujćem "Ševa" Ugljenu: "Ja se obavezujem i zaklinjem islamskom verom pred Alahom dž. š. da ću sve tajne koje sam naučio, video, kao i identitet osoba i mesta u Iranu, sam put u Iran, čuvati na najvišem stepenu sigurnosti i da sam u organizaciji Bakira Alispahića, kao što je bilo i sada, spreman za narednu saradnju na polju obuke sa braćom iz IR Iran."

Pašić i članovi grupa vratili su se u Sarajevo 12. septembra 1994, gde su demonstrirali "lekcije" sa teheranskog poligona, pišu Novosti.