U Strazburu 1743 procesa protiv BiH

Taj broj je zapravo mnogo veći s ozirom na to da Sud često donosi odluke o spajanju dva ili više predmeta u jedan, objasnila bivši sudija tog suda Biljana Mijović.

Ona je precizirala da se najveći broj predstavki tiče povrede prava na fer i pravično suđenje i povrede prava na imovinu.

“Iz presuda koje se odnose na ove vrste povreda vidi se da se radi o sistemskim povredama ljudskih prava, odnosno povredama koje nisu sporadične i usamljene, već se odnose na širu populaciju i predstavljaju problem koji postoji u pravnom sistemu države”, rekla je Mijović za RT Republike Srpske.

Govoreći o presudi u predmetu “Sejdić i Finci protiv BiH”, Mijović je kazala da ona sigurno predstavlja jednu od presuda Evropskog suda za ljudska prava koje su privukle izuzetnu pažnju.

“Značaju ove presude, pored činjenice da se radi o prvom predmetu u praksi Suda koji se odnosi na opštu zabranu diskriminacije, sadržanu u članu 1. Protokola br. 12, u velikoj meri je doprinela i činjenica da je reč o predmetu koji zadire u suštinu unutrašnjeg uređenja BiH, odnosno državnopravne strukture jedne od država članica Saveta Evrope”, rekla je Mijović.

Podnosioci predstavki u ovom predmetu su po nacionalnosti Rom i Jevrej, a suštinu je predstavljala njihova tvrdnja da im je Ustavom i Izbornim zakonom BiH iz 2001. godine uskraćeno pravo da se, uprkos tome što poseduju iskustvo nivoa najviših državnih funkcionera, kandiduju za poziciju člana Predsedništva i/ili da postanu članovi Doma naroda Parlamentarne skupštine BiH, isključivo zbog njihove etničke pripadnosti.

Mijović je podsetila da je ova odluka doneta većinom glasova Veća sedamnestorice Evropskog suda, dok je troje sudija svoj glas izuzelo.

“Time je BiH ušla u anale Evropskog suda za ljudska prava kao prva država osuđena zbog kršenja opšte zabrane diskriminacije”, navela je Mijović.

Ona je ukazala da je svaka država potpisnica, ratifikacijom Konvencije, preuzela obavezu na usklađivanje unutrašnjeg prava sa Konvencijom.

“Kada je BiH 2002. godine primljena u članstvo Saveta Evrope, BiH se obavezala da će u roku od godinu dana, uz pomoć Evropske Komisije za demokratiju kroz pravo (Venecijanska komisija) preispitati izbornu legislativu u svetlu normi Saveta Evrope i izvršiti izmene. Prošlo je deset godina od preuzimanja tih obaveza, a one nisu izvršene”, isatkla je Mijović.

Ona je ukazala da je presuda u predmetu "Sejdić i Finci protiv BiH" stvorila pravnu obavezu za vlasti BiH da izmene izborni sistem u pravcu u kojem je to i ranije nastojala učiniti međunarodna zajednica, što zapravo znači da je Sud, baveći se ovim predmetom, zašao u izuzetno osetljivu oblast, u pitanje koje je, kao veoma senzibilno, već bilo u žiži interesovanja celokupne javnosti.