"U aferi o mleku sve sumnjivo"

Dejan Krnjaić, državni sekretar u Ministarstvu poljoprivrede, kaže da postoji godišnji program praćenja rezidua koji uključuje i aflatoksin M1.

"Da bi izvozili u EU, Evropa svake godine prihvata naš plan, i mi izvozimo mleko. Osim što imamo praćenje, monitoring na godišnjem nivou, proizvođači imaju obavezu da šalju uzorke, i svi su bili ispod granice".

Što se tiče aflatoksina, kontrole je bilo i ranijih godina, rekao je on. U ovogodišnjem slučaju, podsetio je, do sada je ispitano 302 uzorka.

Na pitanje ko kontroliše da li je mleko povučeno sa rafova, on je odgovorio da je to veterinarska inspekcija. Na konstataciju da je takvih inspektora samo 60 u Beogradu, Krnjaić je rekao da se Ministarstvo oslanja i na kol centar, preko kog i građani upućuju gde nisu povučeni sporni proizvodi. On je rekao da proizvođače, u protivnom, očekuju drastične kazne.

Podvukao je da država ne proizvodi mleko, već po novom Zakonu o bezbednosti hrane kontroliše one koji proizvode mleko, da se praktično svodi na "kontrolu samokontrole proizvođača, odnosno inspekcije vrše nadzor kako rade fabrike, kako se proizvodi mleko".

Prošle godine je 608 uzoraka mleka ispitano je kako bi se utvrdilo ima li u njima aflatoksina M1, a u januaru ove godine dodatnih 40 i svi ti rezultati su bili ispod maksimalno dozvoljene količine, kazao je Krnjaić.

Ministarstvo tvrdi da je preduzelo sve radnje kako bi iz mleka bio odstranjen aflatoksin.

Ivana Dulić Marković, bivša ministarka poljoprivrede, ocenila je da je u čitavoj aferi bilo tri pravila države. Prvo pravilo vlasti je bilo, kako je rekla, "ne veruj tajkunu", ali je zatim uzorke poslala u istu laboratoriju u koju ih je poslao i Ješić. Drugo pravilo je bilo "negiraj sve", da bi na kraju dana "povukli sve", rekla je bivša ministarka. Ona je ocenila da je paniku izazvalo i to što se jedna serija mleka testirala, a druga nije.

Dragan Joksović, toksikolog, kaže da je potrebno popiti 12 000 litara odjednom da bi neko imao akutnu toksičnost, da bi se dobila napr. žutica. "Nikome se ništa neće dogoditi ako je popio mleko, čak i tako naznačeno. Problem je hronična toksičnost, problem je što mi godinama pijemo mleko sa aflatoksinom", dodaje Joksović.

On je poručio da predškolska deca i trudnice u Srbiji mogu slobodno da piju mleko, ali podseća i da je nešto ranije izjavio da bi bilo bolje da se sačekaju "ta tri dana dok ne budu gotove analize".

Joksović je rekao da mora da otkloni neke protivurečnosti koje su se pojavile u javnosti i objasnio da je kojim slučajem 200 puta više koncentracije, što se pojavilo negde kao informacija, "bilo bi mrtvih na ulici". "A da je zdravo, kako je saopštila država - nije zdravo, čim kažu da je 0,05", dodaje Joksović.

Slobodan Tošović, direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje, na pitanje zašto nije povučen jogurt sa rafova, kaže da nigde u zakonu ne piše kolika je dozvoljena maksimalna količina aflatoksina u siru i jogurtu. Upitan da li je tačno da u siru ima tri do četiri puta više aflatoksina nego u mleku, Tošović je rekao da to tačno, pogotovo ako se radi o mladom siru. On je preporučio da se ne kupuje pavlaka, sir, ali da građani mogu da kupuju jogurt, "u čijem procesu proizvodnje je manja količina aflatoksina nego u primarnom proizvodu, mleku". "Problem je nastao u skladištima, pa i pre skladištenja kukuruza, i došlo je, zbog suše, do više plesnivog kukuruza. Država je trebalo da predvidi taj problem i da kaže seljacima da, gde ima tog problema, odvoje to zrno od onog koje je zdravo, i da ne hrane s tim stoku", objašnjava Dulić- Markovićeva.

Krnjaić je rekao da proizvođači mleka sada hrane krave zdravom stočnom hranom.

Na pitanje da li se sa sigurnošću može znati da seljaci i proizvođači mleka takvom hranom hrane svoje krave, Dulić-Markovićeva je rekla:

"Najveći broj poljoprivrednika zna da reaguje u toj situaciji, i da tri dana daje neku drugu hranu, koja im je na raspolaganju. To nije problem koji je nastao sada, i svi imaju iskustvo sa tim... Ali, ne možete vi to kod svakog poljoprivrednika da proverite", rekla je ona i dodala da je 50 odsto mleka na "sivom tržistu", preko sira i drugih proizvoda, koji bi po svemu, ocenila je, mogli da imaju i veće količine aflatoksina.

Ona je dodala da je "sve sumnjivo, jer ako država kaže da je nešto 0,05 - to je neka granica koja je stvorena da bi se u nekom postupku morao smanjiti taj broj". Ovo je pokazatelj da sistem ne funkcioniše, kaže ona.

"Ako je država postavila granicu da je nešto 0,05, ne sme da dozvoli da bude 0,05. Ješić ako vidi i da je 0,01, njemu u zakonu stoji da mora da prijavi i sumnju na to", kaže Dulić-Markovićeva.

Toksikolog Joksović je podsetio da u svetu nikad nije definisana najniža vrednost aflatoksina, koja neće da dovede do karcinoma.

Krnjajić se osvrnuo na rezultate koje je dobio pokrajinski sekretar Goran Ješić, i rekao da se radilo o rezultatima koje je i Ministarstvo poljoprivrede dobilo i to "samo nekoliko, tačnije šest sati zakašnjenja".

Na to je reagovala Dulić-Markovićeva: "Kad vam pokrajinski sekretar pošalje rezultate u utorak ujutru i kaže da ima to, i ceo dan mu se niko ne javlja, niko ga ne zove i, recimo, kaže mu: Ješiću i mi imamo rezultate, nemoj da paničiš - onda sve to izaziva neku sumnju". Na informaciju iz Naučnog instituta za veterinarstvo Srbije da je analizirana stočna hrana u granicama, tj. da u njoj nije bilo povećane vrednosti aflatoksina, Dulić-Markovićeva kaže: "Ako je kukuruz zaražen, kako može stočna hrana da bude ispravna, koliko znam ne postoji monitoring za stočnu hranu..."

Ona je napomenula, reagujući na Krnjaićevu izjavu da je prošle godine ispitano 602 uzorka, da je od Ministarstva poljoprivrede dobila informaciju da je ispitano 22 uzorka mleka.

"Veoma je značajno da se ispita što više uzoraka, i mislim da monitoring nije dobar...Sva mleka nisu ista, stočna hrana nije ista, krave nisu iste. Suština je da ima mleka ispod 0,05", kaže direktor Gradskog zavoda za javno zdravlje.

On je napomenuo da su iz ovog zavoda stali iza toga što neki vrtići nisu prestali da uzimaju mleko, jer , kako kaže, proveravali su neke rezultate i imali neke svoje. "Kad su deca u pitanju, ona ne smeju da piju iznad 0,05 , a bebe iznad 0,025", rekao je Tošović i dodao da deca u predškolskim ustanovama mogu da piju mleko.

I Tošović i Joksović zaključuju da situacija nije alarmantna, jer nema posledica od kratkoročne upotrebe.

"Ljudi mogu slobodno da jedu meso, ovo mleko koje pijemo i ovo meso koje jedemo", dodao je Joksović.

Ko je kriv?

Dulić-Markovićeva je rekla da ako je država uspostavila pravila, onda mora i da igra po tim pravilima, a ne da problem reši tako što ubije "kurira". Prema njenom mišljenju, za aferu treba da odgovara ministar poljoprivrede i Direktor uprave za zaštitu bilja.

Krnjaić je, govoreći o odgovornosti i krivici, istakao ulogu koju su u ovoj aferi imali političari.

Tošović je ocenio da "ako iskoristimo ovo u smislu da se ponovo ne desi - biće dobro", a da će političari biti kažnjeni na drugom mestu, na izborima.

Toksikolog Joksović kaže da su krive nadležne institucije, republičke i pokrajinske. "Mi smo o ovome počeli da pričamo tek nakon afere u Hrvatskoj, ali moralo je da se zna ranije", kaže on i dodaje da država mora da se pridržava striktno zakona koje je sama donela.

Na pitanje da li kako se spekuliše postoji opasnost nakon današnjeg prosipanja mleka ispred Vlade Vojvodine, po vodu, a samim tim i ljude, ukoliko do vode i dospe, Tošović i Joksović su se saglasili da tu nema opasnosti, jer se aflatoksin razgrađuje u vodi.

Prvi potpredsednik Vlade Srbije Aleksandar Vučić je izjavio, u intervjuu Politici, da će odgovarati oni za koje se ispostavi da su odgovorni za aferu, pa i ako to bude ministar Knežević.