Proizvođači: Mleko je bezbedno

"Mleko može da se pije bez bojazni za zdravlje i mi ga pijemo I dajemo našoj deci, ali odjednom smo se našli u noćnoj mori u kojoj se političari naslađuju našom mukom”, rekla je predsednica Centralne asocijacije proizvođača mleka Vojvodine Sanja Bugarski na konferenciji za novinare u Beogradu.

“Izgleda da je koncept da se pokolje ovo malo stoke i da je građani pojedu kroz paštete, a da onda pijemo zdravo mleko iz Nemačke i Austrije", ocenila je Bugarski.

Ona je navela da je Somborska mlekara od jutros zbog smanjene prodaje počela da otkupljuje svega polovinu proizvedenog mleka od proizvođača i ocenila da se slični potezi mogu očekivati i od drugih mlekara.

Proizvođači mleka su ljuti, a krivicu pripisuju Ministarstvu poljoprivrede, Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu i Zavodu za zaštitu bilja.

Sanja Bugarski je istakla a su krivi i veterinarski instituti, regionalne savetodavne službe, poljoprivredni fakulteti, veterinarski inspektori i veterinarska komora, za koju je rekla da je "totalno pala na ispitu".

"Političare narod plaća da rade nešto, ali sigurno ne da unose paniku među stanovništvo", rekla je Sanja Bugarski.

Tvrde da mleko koje potrošači piju u Srbiji nije ni za jedan odsto lošije od mleka iz evropskih zemalja kad su u pitanju aflatoksini.

Zašto Srbija nema centralnu laboratoriju?

Proizvođači optužuju državu da ne štiti ni potrošače ni prerađivače, a problem vide i u nepostojanju centralne laboratorije za ispitivanje kvaliteta.

“Uvek se postavlja pitanje analiza. Gde ih mi radimo, ko ih radi? Mi već 10 godina više smo i sami sebi dosadili za tu najobičniju laboartoriju za uzrokovanje mleka. Svako ko je seo u Minsitartsvo je obećao, svako. Ne postoji ministar koji nije seo i rekao: ‘e sad će da proradi laboratorija’”, podseća Bugarski.

“Pa je l’ moguće da je ova država jedina u celoj Evropi nema dva miliona evra, koliko vam je potrebano da napravimo laboratoriju. Ja lično znam tri države koje su dolazile, donosile novac i nudile našoj Vladi da naprave laboratorije. Zašto nije urađeno? Ako već pričamo otvoreno nije urađeno zbog interesa određenih mlekara. Najprostije”, ocenjuje ona.

"Novom ministru (Goranu Kneževiću) je samo u predizbornoj kampanji bilo važno kako će procvetati stočarstvo. Nikada nas nisu slušali ni oni pre, a ni ovi sada, jer svi su oni tu samo zbog sebe, a ne zbog nas", rekla je Sanja Bugarski.

Navela je da u bademima, lešnicima i pistaćima ima i do 20 puta više aflatoksina nego u mleku, ali da o tome niko ne govori.

Sanja Bugarski je rekla da je problem lako rešiti dodavanjem stočnoj hrani fiksatora koji za četiri dana (96 sati) potpuno uklanja aflatoskin iz kravljeg mleka i mesa.

"Najveću krivicu snose Ministarstvo poljoprivrede, Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu i Zavod za zaštitu bilja koji nije uradio ništa. Ne pomažu nam, nego samo znaju da nam šalju inspekcije da nas kažnjavaju, a instituti i službe dolaze sa fakturama u ruci", rekla je Sanja Bugarski.

"Preti nam masovni pokolj stoke"

Zamenik predsednika Asocijacije Josip Dulić rekao je da su nadležni državni organi, koji "žive na grbači" građana i proizvođača mleka, mesecima ćutali o aflatoksinu i zatražio njihovu materijalnu i moralnu odgovornost.

Predsednik Skupštine Asocijacije Dejan Trajković rekao je da će posledice "političke ujdurme" biti masovni pokolj stoke, jer je broj krava pao sa milion na 400.000, a da će posle "afere aflatoksin" spasti na najviše 200.000.

"Ovo je politička igra raznoraznih trgovačkih lobista i uvoznika. Pozivamo Ministarstvo poljoprivede da počne rešavanje problema poljoprivede isplatom dugova stočarima, a Vladu Srbije i pokrajinski sekretarijat da donesu mere za podsticaj stočarstva, a ne da ga upropaste. Problem je što mi nemamo državu koja će zaštiti proizvođače i građane", rekao je Trajković.

On je podsetio da je u Srbiji do 2010. godine dozvoljeni nivo aflatoksina u mleku bio 0,5 mikrograma po kilogramu, a onda je smanjen na 0,05, i dodao da je mleko u Srbiji isto u poslednjih 50 godina.

“Da se ne lažemo, ne postoji hrana u ovom modernom dobu u kojoj nema neke toksične materije. Ali sve su u, nadamo se, granicama normale. Ne znam zašto se ovolika fama baš oko mleka digla. Ako već hoćete, daj da iskontrolišemo i ostalu hranu da vidimo šta se sve nalazi u toj hrani”, poručio je Trajković.

Vojvođanski proizvođači mleka su na pitanje zašto nisu ranije reagovali odgovorili da su bili "zgranuti kampanjom van pameti i stampedom stručnjaka" koje ranije niko nije video. Asocijacija proizvođača mleka Vojvodine ima 3.500 članova.

Da je mleko zdravo potvrdilo je i osam stručnjaka za istim stolom u Privrednoj komori Srbije.

Problem koji je nastao još letos, kada nije razdvojen konatminirani od nekonatminiranog kukuruza u sred zime doveo je do problema čije posledice tek treba da se sagledaju, kaže Željko Brozović iz Udruženje za poljoprivredu PKS-a.

“Ako hoćete iskreno, nesagledive su posledice. Finansijske se mere u milionima evra. Prodaja mleka je stala, mlečnih proizvoda takođe je ugrožena. A kao što smo imali prilike da čujemo apsolutno je mleko ispravno, kao i mlečni proizvodi. Ono što mi konzumiramo je u granicama što toleriše ljudsko telo. Apsolutno nije ugrožena zdravstvena bezbednost populacije”, uverava on.

Javnost umiruju i predstavnici Vlade Srbije. Ministarka zdravlja Slavica Đukić Dejanović ponovila je danas da je mleko apsolutno bezbedno za korišćenje, dok je ministar poljoprivrede Goran Knežević poručio da će u narednih nedelju dana u prodaji biti mleko potpuno ispravno za upotrebu i da neće biti sumnje da u njemu ima aflatoksina.